Petak, 17. Decembar 2021.
Povratak
Kovačević Subotički: Važno je da se žene ohrabre da prijave nasilnike
Udruženje žena “Šimanovčanke” u saradnji sa Zavodom za ravnopravnost polova, Opštinom Pećinci i Udruženjem žena “Gorska ruža” iz Rakovca organizovalo je 15. decembra tribinu “Prevencija nasilja nad ženama”. O iskustvima rešavanja problema nasilja u porodici, posebno nad ženama, i aktivnostima koje su neophodne u cilju prevencije nasilja, govorile su direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Stanislava Gostović – Malović, predsednica Skupštine Opštine Pećinci Dubravka Kovačević Subotički, direktorka pećinačkog Centra za socijalni rad Biljana Jovičić i psiholog Ljiljana Ignjatović. Tribinu je vodila predsednica Udruženja žena “Gorski cvet” Tanja Ajeti.
Zavod za ravnopravnost polova ne radi neposredno sa žrtvama nasilja, ali je uključen u mrežu institucija i organizacija koje se bave donošenjem zakona bitnih za ravnopravnost polova i za zaštitu žena od nasilja i redovno je u kontaktu sa Pokrajinskom vladom i sigurnim kućama na području pokrajine. U Vojvodini ima pet sigurnih kuća, a u poslednjih 15 godina bilo je jedanaest hiljada korisnica samo jedne od njih - novosadske sigurne kuće. U Srbiji je u poslednjih 20 godina u porodičnom nasilju ubijeno više od 300 žena i mnogo je mališana tako ostalo bez majke, i to je dobar razlog da se svi borimo protiv nasilja, rekla je direktorka Zavoda i naglasila da te, i mnoge druge činjenice, govore o značaju tribina o prevenciji nasilja.
“Iako ne postoji univerzalan odgovor šta treba da uradimo da do nasilja ne dođe, sigurno je da zajedničkim zalaganjem možemo uticati da se broj žrtava smanji. Kada se nasilje dogodi, uvek se nameću pitanja – „Zašto ona nije otišla pre“, ili „Zašto je on to uradio“, i na to je teško odgovoriti. Mnogo je bolje, to svi znaju, ako uspemo da sprečimo da se nasilje dogodi i zato je važno da se razgovara i sa potencijalnim žrtvama i sa potencijalnim nasilnicima, kao i sa profesionalcima koji treba da prepoznaju opasnost od nasilja kako bi se reagovalo pre nego što se ono dogodi. Svi treba da radimo na tome da se, ukoliko je to moguće, očuva zdrava porodica i da se ne ponovi nasilje, što je izuzetno važno ne samo za neposredne žrtve, već i za „nevidljive žrtve“, a to su najčešće deca. Čak 80 posto dece koja nisu prisustvovala nasilju nad majkom, znaju da je bilo nasilja i pate zbog toga” - rekla je Malović Gostović.
Predsednica Skupštine Dubravka Kovačević Subotički na tribini je govorila pre svega kao lekarka koja se u poslu susreće sa ženama izloženim nasilju. Složila se sa tim da se o nasilju nad ženama puno priča, ali se malo uradilo na tome da se ono iskoreni. Zato je važno da se na tribinama žene ohrabre da prijave nasilje, i samim tim da nasilnici budu sankcionisani pa će biti manje tih nemilih događaja.
“I jedan izgubljen život je mnogo, a zlostavljane žene ponekad iz očaja dižu ruke na sebe. Kada u Dom zdravlja dođu žene žrtve nasilja, upućujemo ih na Centar za socijalni rad i policiju, ohrabrujemo ih da preduzmu zakonske mere kako više ne bi bile izložene nasilju. Dobra okolnost je što su sada žene hrabrije da prijave nasilje, verovatno zato što su sada ekonomski snažnije. Izuzetno je važno da žene ekonomski jačaju i da budu ohrabrene u stavu da ne moraju da trpe nasilje” – rekla je Kovačević Subotički.
Slično mišljenje iznela je Tanja Ajeti, navodeći primer dve žene kojima je upravo Udruženje „Gorski cvet“ pomoglo da ono što su do tada volonterski radile, pretvore u svoj posao i ekonomski se osamostale.
U opštini Pećinci broj prijava nasilja raste, rekla je direktorka Centra za socijalni rad Biljana Jovičić, jer se sada nasilje lakše prepoznaje i ne svrstava se u neke druge kategorije negativnih pojava, a i žene su hrabrije da prijave nasilje.
“Činjenica je da od 2016. godine, kada je usvojen Zakon o sprečavaju nasilja u porodici, broj prijava nasilja raste. Na primer, 2012. godine bilo je šest prijava nasilja, sve ostalo se vodilo kao „sređivanje odnosa u porodici“. Poslednjih godina imamo 70 do 80 prijava nasilja. Žrtve nasilja su uglavnom žene, ali ima i starijih osoba, a ove godine je i jedan muškarac prijavio nasilje. Da bi se efikasno radilo na prevenciji nasilja, ili zaštita žrtve ako do nasilja dođe, veoma je važna koordinacija Centra za socijalni rad, policije, Doma zdravlja i tužilaštva. Centar za socijalni rad je 24 sata pripravan. Svaka prijava nasilja ide policiji, oni pozivaju Centar za socijalni rad i tužilaštvo i žrtva nasilja se obavezno upućuje u Dom zdravlja da se ustanove povrede. Svaka žrtva tako ima dokaze o povredama koji su potrebni tužilaštvu, a Centar dalje nastavlja rad sa žrtvom nasilja, jer naš posao je da osnažimo žrtve i da ih smestimo na sigurno mesto što, u zavisnosti od procene, može biti kod rodbine, u sigurnu kuću ili na neko drugo mesto. Bitno je da policija ima pravo da zadrži nasilnika u pritvoru 24 časa, a tužilaštvo posle toga još mesec dana, tako da Centar za socijalni rad ima vremena da izmesti žrtvu na sigurno mesto. Veoma je važno i to što od pre dve godine u opštini postoji besplatna pravna pomoć, tako da sada i žene koje nemaju novca za advokata imaju kome da se obrate da im napiše tužbu ili pruži informacije i pravne savete važne za ostvarivanje njihovih prava i regulisanje statusa” – rekla je Jovičić i naglasila da u opštini Pećinci postoji odlična koordinacija između institucija koje su u lancu zaštite žrtava nasilja, kao i da su sastanci predstavnika tih institucija veoma značajni zbog razmene informacija i efikasnijeg rada na konkretnoj pomoći žrtvama nasilja.
Dušica Milošević i Živka Mihić iz Udruženja žena „Šimanovčanke“ veoma su zadovoljne što je ovakva tribina organizovana u Šimanovcima. Iako nije poznato da problem nasilja u porodici postoji u Šimanovcima, dobro je da se o tom problemu otvoreno i javno razgovara kako se ne bi ni pojavio, smatraju one.
I zaista, na tribini je bilo mnogo razgovora, pitanja i dilema, što je sve zajedno još jednom pokazalo da problem nasilja u porodici nije ni malo jednostavan niti ga je moguće šablonski rešavati. Učesnice tribine su iznele stav da svi lakše prijavljuju policiji glasnu muziku u komšiluku, nego slučaj kada komšija zlostavlja ženu ili decu, verovatno iz straha da se ne zamere sa komšijama ukoliko se dogodi da se situacija u porodici sredi, ili da žena iz nekog razloga odluči da „sve zaboravi i oprosti mužu“. To se dešava, što je potvrdila i Tanja Ajeti navodeći primer žene koja je uprkos zlostavljanju i svesrdnoj podršci sa svih strana da napusti muža, ipak odlučila da ga trpi do kraja života i da tako sačuva porodicu.
Psiholog Ljiljana Ignjatović je rekla da strah jesto ono što je zajedničko svim žrtvama, bilo da je to strah od nasilnika, odbacivanja okoline ili slično, i da mnoge žene uprkos nasilju odlučuju da ostanu u braku upravo zbog straha, mada je pitanje koliko je takva porodica funkcionalna, naročito ako se zna da deca iz porodice usvajaju modele ponašanja. Zato ćerka nasilnika često za životnog partnera bira nasilnika.
Na tribini je rečeno i da postoji mogućnost anonimne prijave nasilja, tako da svedok nasilja ne mora da se plaši ako prijavi komšiju ili rođaka nasilnika. Učesnici tribine su se složili da je ekonomsko jačanje žena i podrška koju svi možemo pružiti ženama – žrtvama ili potencijalnim žrtvama nasilja veoma bitna, i da su seoske žene, siromašne i neobrazovane u većem riziku, ali da ni to nije pravilo. Naveden je konkretan primer ekonomski moćne žene iz Novog Sada koja ima nekoliko nekretnina, ali se ni u jednoj ne oseća sigurno jer njen muž (nije rečeno da li bivši ili sadašnji), ima prijatelje u policiji, tužilaštvu i svuda gde bi ona mogla da očekuje zaštitu. Takođe nije pravilo da će sve biti u redu ako zlostavljana žena napusti muža i razvede se – bilo je slučajeva da i bivši muževi zlostavljaju bivše žene i da se stoga neke žene nikada ne osećaju potpuno bezbedno.
Međusobni prijateljski razgovori sa ženama, javne tribine, podrška i ohrabrenje žrtvama, razumevanje i prepoznavanje opasnosti od nasilja sigurno jete pomoć žrtvama nasilja i dobra prevencija nasilja, ali kao i svaka preventiva, ni ova ne daje apsolutnu sigurnost, što je ne čini manje opravdanom i poželjnom.
