Pravo na budućnost se stiče negovanjem sećanja na velika dela predaka

Povratak

Pravo na budućnost se stiče negovanjem sećanja na velika dela predaka

Predstavnici Saveta mesne zajednice Kupinovo na čelu sa predsednikom Saveta Pericom Odobašić i predstavnici Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova 1914-1945 podružnica Surčin, položili su u subotu, 4. septembra, vence na spomen obeležje učesnicima i žrtvama Velikog rata u centru Kupinova, povodom obeležavanja 107. godišnjice početka ofanzive srpske vojske u Srem, 6. septembra 1914. godine, kao i na spomen obeležje palim borcima i žrtvama fašističkog terora iz Drugog svetskog rata. Ceremoniji polaganja venaca prisustvovala je predsednica Skupštine opštine Pećinci Dubravka Kovačević Subotički, kao i veliki broj meštana.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Saveta Perica Odobašić podsetio je na značaj oba spomen obeležja, jer, kako je rekao, žrtve i učesnici oba oslobodilačka rata u značajnoj meri su uticali na dalji tok istorije i ratovanja, a, kako je rekao, narod koji zaboravi svoje pretke i njihova velika dela, njihovu žrtvu i stradanja, nema praktično ni pravo da očekuje poštovanje potomaka.

“Pravo na budućnost se stiče poštovanjem i negovanjem kulture sećanja na svoje pretke i njihova velika dela. Zato se mi svake godine uz nesebičnu podršku pećinačke lokalne samouprave trudimo, ne samo da odamo poštu stradalima iz oslobodilačkih ratova, nego i da se još jednom setimo njihove velike žrtve. Mi danas obeležavamo 6. septembar - dan kada je srpska vojska u Prvom svetskom ratu 1914. godine prešla Savu i otpočela ofanzivu na neprijateljskoj teritoriji, izuzetno značajnu u tom momentu. Napadom na austro-ugarske snage u Donjem Sremu srpska vojska je za sebe vezala veliki broj neprijateljskih jedinica koje su tih dana trebale da krenu na Zapadni front. Tih 7 dana koliko je trajala Sremska ofanziva srpske vojske izuzetno su značajni, jer su dali prostora saveznicima da konsoliduju svoje redove i da kvalitetno pruže otpor. Verovatno bi tok rata bio sasvim drugačiji da nije bilo te ofanzive srpske vojske. Samim tim što su kod Kupinova prešli Savu i odavde krenuli u ofanzivu, jer je Timočka divizija bila zakočena na Legetu i dosta postradala, Kupinovo ima izuzetan značaj za taj događaj i zato ovde polažemo venac u znak sećanja na ceo taj događaj ali i na sve žrtve i učesnike Velikog rata” – rekao je Odobašić.

Datum vezan za Drugi svetski rat, po rečima Odobašića, odnosi se na datum kada je selo prvi put oslobođeno u noći između 3. i 4. septembra 1943. godine kada su partizanske snage oslobodile Kupinovo i proterale ustaško-domobransku postaju koja je bila stacionirana u selu. Taj dan se beleži kao oslobođenje sela, iako je konačno oslobođenje bilo posle 20. oktobra 1944. godine.

Na spomen ploči žrtvama Velikog rata uklesana su imena Kupinaca – Solunaca koji su učestvovali u proboju Solunskog fronta i učestvovali u oslobađanju Srbije, dok su na spomen obeležju žrtvama fašističkog terora iz Drugog svetskog rata uklesana imena gotovo 240 Kupinaca koji su bili pripadnici NOB-a ali i Kupinci koji su nastradali u logorima širom Evrope i oni koji su nastradali u samom ataru Kupinova koji su nemilosrdno ubijani dok su radili u svojim poljima.

Molitveni pomen palim borcima i žrtvama svih ratova služio je mesni paroh Predrag Mihajlović.