Subota, 20. Avgust 2011.
Povratak
14. međunarodni ekološki kamp Obedska Bara
"Eldorado za ptice", "Ekološki raj", "Sremska lepotica" samo su neki od naziva koje su zaljubljenici u prirodne lepote dali Obedskoj bari. Obedska bara je zaštićena Ramsarskom konvencijom iz 1971. godine u Ženevi, a 1989. godine proglašena za IBA područje - stanište ptica od svetskog značaja. Ali, u drugoj polovini prošlog veka, zarastanje ove bare i nestajanje vlažnih livada ubrzani su ljudskim delovanjem, te su naučnici preduzeli niz mera da pogubni proces koliko god je to moguće uspore. Naročito poslednjih godina na ovom poslu su aktivni mladi istraživači. Svake godine na Obedskoj bari se tokom avgusta organizuje međunarodni radno-istraživački kamp u kome učestvuju mladi iz gotovo čitavog sveta.
I ove godine, od 7. do 20. avgusta, na revitalizaciji Obedske bare, a u okviru 14. međunarodnog radno-istraživačkog kampa "Povratak ibisa", radilo je 13 mladih istraživača iz Srbije, Francuske, Španije, Poljske, Turske, Finske i Japana. Oni su čistili teren koji je pripremljen prethodnih godina i pripremali nove vlažne livade za doček ptica močvarica. U čitav projekat, koji je finansirala opština Pećinci, stručnim resursima bio je uključen Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, čiji su predstavnici, biolozi, svakodnevno na terenu bili zajedno s mladim istraživačima. Stručnu podršku i pomoć u čišćenju terena pružila je i Šumska uprava Kupinovo. Podsekretar za zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović, inače poznati ornitolog i zaljubljenik u Obedsku baru, ističe da je poslednjih godina sa šumarima uspostavljena odlična saradnja na zaštiti i revitalizaciji Obedske bare. O konkretnim rezultatima prethodnih i ovog međunarodnog kampa, dr Puzović kaže:
„Najpre smo morali da očistimo vlažne livade od bagrenca i ostalih invazivnih biljnih vrsta, i da do zemlje sasečemo panjeve koji ometaju košenje i održavanje livada. Moja ideja je bila da nađemo zainteresovane stočare koji bi tokom leta ovde napasali ovce ili krave, ali pošto stočara trenutno nema, druga varijanta je da se kosi trava, balira i da se odnosi sa livada. Lošija varijanta je da trava ostaje ovde, da se taloži i izdiže podlogu, ali – pošto trenutno stoke nema, a ne možemo ni da odnosimo travu, preostalo nam je da čistimo žbunje i travu i da je palimo“ – rekao nam je Puzović - „Efekti dosadašnjih kampova i stvaranja vlažnih livada su očigledni i veoma impresivni. Pre tri godine, u koloniji ptica na Obedskoj bari gnezdio se par ibisa, ali još nisu stvoreni uslovi da se on stalno ovde nastani. Inače, posle sedam godina mi smo ušli u koloniju ptica u centralnom delu potkovice, prebrojali gnezda svih vrsta i utvrdili da se, u odnosu na pre 15 godina kada smo započeli međunarodni projekat, brojnost u koloniji povećala tri puta: tada smo imali 250 parova, a sada imamo više od 750, tada smo imali tri vrste čaplji, sada ih imamo sedam, i jednu vrstu kormorana. Znači, tri puta smo povećali i broj vrsta ptica. Preostaje da se vrati i stalno nastani ibis i čaplja kašikara, i onda bismo imali sve vrste čaplji i kormorana koji postoje u Evorpi. Mi sada formiranjem ovakvih staništa praktično obezbeđujemo hranidbenu osnovu za najređe vrste ptica Obedske bare, ali ne samo ptica, već i za akvatične biljke. Osim toga, Obedska bara jeste i idealno mresitlište za ribe. Izvesno vreme ona je bila veoma siromašna ribom, a sada, kako otvaramo vodena okna i formiramo jezera, čistimo livade koje su u proleće prava jezera, a formirali smo i nova mrestilišta riba, populacija riba je sve veća“ - rekao nam je dr Slobodan Puzović.
