Nedelja, 3. Decembar 2023.
Povratak
Prenosimo tekst iz serijala “Pećinačke novine u poseti mesnim zajednicama opštine Pećinci”, objavljen u novembarskom broju ovih novina.
Svoj na svome, uvek je najbolje
Ne tako davno, Pećinci su, iako opštinsko mesto, ipak bili obično sremsko selo poznato jedino po Fabrici šećera. A i to ne zbog ekonomskih ili drugih logičnih razloga, već zbog ozbiljnih političkih okršaja koji su se oko nje vodili na pokrajinskom i visokom državnom nivou od same ideje da se sagradi, preko kamena temeljca do pratećih manifestacija socrealističke industrijalizacije.
Kasnije, kada je opština postala mnogo poznatija po fabrikama u industrijskoj zoni u Šimanovcima, Pećinci kao administrativni centar opštine bili su nezaobilazno mesto gde se završavaju poslovi od kupovine placa preko građevinske i ostalih dozvola pa do ostvarivanja raznih prava. Pećinci su tako postali mesto u koje dolaze poslovni ljudi iz čitavog sveta, što je značajno promenilo život meštana – nezaposlenih više gotovo da nema, i to ne samo zbog otvaranja radnih mesta u novopridošlim firmama, već i zbog toga što su mnogi meštani dobili i iskoristili šansu da pokrenu svoje male ali uspešne poslove i da steknu mnoge druge dobrobiti.
Teško je i pobrojati sve radnje u centru - apoteke, pekare, prodavnice, salone, kafiće, butike - u koje ljudi svraćaju da, posle važnih obaveza u Opštini, obave i „manje važne“ poslove i kupovine, ili da predahnu i okrepe se. Pritom, lokalna samouprava se trudi da ostavi dobar utisak na domaće i strane investitore koji dolaze u zgradu Opštine, katastar ili sud, pa su poslednjih godina uređenje centra, ozelenjavanje i čišćenje ulica pod pojačanom brigom javnih preduzeća koja se tim poslovima bave, tako da Pećinčani žive u lepo uređenom ambijentu, i jedino su mesto koje ima čak i fontanu na novom trgu ispred pravoslavnog hrama.
Osim toga, prosto se podrazumevalo da najpre u Pećincima treba realizovati i neke kapitalne investicije, kako se ne bi narušila reputacija opštine koja je doživela najveći privredni rast u Srbiji, a ukoliko se ugled opštinskog centra učvrsti i stalno potvrđuje, lakše i brže će se razvijati i ostala mesta u opštini. Ovakav stav lokalne samouprave je i te kako pozitivno uticao na kvalitet svakodnevnog života meštana, kaže Zlatko Jovičić koji je, inače, osam godina na čelu Saveta MZ.
“Kanalizaciona mreža i prečistač su svakako umnogome Pećinčanima olakšali život. U međuvremenu su izgrađene kuće u novoformiranim delovima naselja, tako da je mreža proširivana u skladu sa potrebama, a nastavićemo i ubuduće da dograđujemo mrežu kako bi i narednih godina svako domaćinstvo bilo priključeno na kanalizaciju i prečistač otpadnih voda. Gasifikacija je takođe prošla kroz Pećince, počela su već priključenja domaćinstava tako da svako ko to želi može da koristi gas kao energent – ekološke i druge prednosti gasa su poznate. Kada je reč o ekologiji, trebalo bi i to reći da se upravo rešava jedan od višedecenijskih problema – počelo je uklanjanje biodiska u centru mesta, u blizini stambenih zgrada, jer on odavno nije u funkciji. Ovaj složeni posao je dugo odlagan, a sada se definitivno i potpuno rešava. Od velikih investicija među najvažnije spada asfaltiranje ulica Školska, Braće Krstića i Posavskog odreda. One jesu bile asfaltirane, ali kolovoz je bio u tako lošem stanju da je saobraćaj bio veoma nebezbedan. Sada su u blizini škole postavljeni ležeći policajci, a rekonstruisani su i trotoari i bezbednost je na najvišem nivou. Izmeštena je pijaca iz centra, rekonstruisana je zgrada Mesne zajednice i Crvenog krsta, dograđena je srednja škola, renoviran deo osnovne škole i obnovljeno školsko igralište, kao i obdanište, u Domu zdravlja je ugrađen lift što je važno naročito za starije i nemoćne sugrađane. Izgrađen je i uređen parohijski dom sa velikom salom, koja se koristi ne samo za verske potrebe već i za društvena okupljanja i proslave u Pećincima. Ulična rasveta je stigla do svake kuće, dakle i u novim delovima ulica” – kaže Jovičić.
“Svedok sam činjenice da se komunikacija građana sa institucijama lokalne samouprave poslednjih godina odvija mnogo efikasnije i da predsednik opštine i njegovi saradnici imaju sluha za zahteve i potrebe Pećinčana, bilo da su u pitanju problemi socijalne prirode ili pak sugestije o većim ili manjim investicijama. Na svaki zahtev i pitanje građani dobijaju odgovor u rekordnom roku, i za svaki problem za koji su se obratili Mesnoj zajednici lokalna samouprava je našla rešenje” - naglašava Jovičić.
Kao rezultat jednog od zahteva građana u toku je jedna veoma važna i prilično velika investicija: izgradnja puta koji spaja ulice Braće Vidaković i Posavskog odreda. O tome zbog čega je taj put za Pećince bitan, govorio je član Saveta MZ Goran Kocoljevac.
“Ljudi koji žele da dođu do Policijske stanice, suda ili osnovne i srednje škole, moraju (još uvek) da obiđu pešačku zonu i da tako putuju „okolo naokolo“, a kada put bude završen, začas će stići do pomenutih mesta jer će umesto tri-četiri kilometra prelaziti samo 400 metara. Biće izgrađen i trotoar u tom delu” – rekao je Kocoljevac.
Izgradnju pomenutog puta meštani dugo čekaju jer je uvek bilo prečih investicija u puteve, a sada, kada se u opštini posvećuje pažnja izgradnji ne samo magistralnih već i sporednih puteva, ne kriju zadovoljstvo što je njihov zahtev došao na red.
“Iako put nije naročito dug, on je od velikog značaja jer olakšava komunikaciju znatnog broja građana sa institucijama u centru mesta” – kaže član Saveta MZ Rajko Jević, i dodaje da i investicije od strateškog nacionalnog značaja, iako naizgled nemaju mnogo veze sa Pećincima, i te kako utiču na život u ovom mestu – primer za to je nedavno izgrađen i otvoren autoput Ruma–Šabac jer sada teški kamioni više ne idu kroz naselje kao ranije.
Pored navedenih krupnih investicija, bilo je u Pećincima niz po obimu manjih, a po značaju bitnih ulaganja kao što su rekonstrukcija košarkaških terena, opremanje igrališta kako dečjih i školskih, tako i igrališta Fudbalskog kluba „Donji Srem“, ozelenjavanje javnih površina, čišćenje deponije u blizini vašarišta, ulaganje u fazaneriju Lovačkog društva... U poslednje tri-četiri godine kanalska mreža je obnavljana i čišćena znatno intenzivnije nego ranije, zbog uklanjanja zelenog rastinja protok vode u kanalima je lakši i brži, a sve se to pozitivno odrazilo ne samo na poljoprivredno zemljište već i na svakodnevni život u Pećincima: meštani sada imaju manje problema zbog podzemnih voda.
Pećinčani smatraju da u priči o Pećincima nikako ne bi valjalo zapostaviti ni investicije u društveni standard, rešavanje socijalnih pitanja i pomoć porodici
“Mere populacione politike koju sprovodi država, a posebno naša lokalna samouprava polako ali sigurno daju rezultate, tako da sa ponosom možemo da kažemo da se rađa više dece i da se mladi koji završavaju srednje škole i fakultete, vraćaju u Pećince da ovde žive i rade. Zato je izuzetno važno ulaganje u manifestacije i programe koji afirmišu zdrav život i odvajaju decu i mlade od opasnosti koje im prete na ulici, u kockarnicama i na sličnim mestima. Kod nas je popularan biciklizam, pa stoga, osim uobičajenih manifestacija poput kulturnog leta, turnira u fudbalu i košarci, kotlićijade i slično, imamo i biciklijadu. Često su naše manifestacije, naročito sportski turniri, humanitarnog karaktera, što je takođe važno za odrastanje dece i mladih u zdrave, stabilne ljude sa jasnim sistemom vrednosti” – kaže Zlatko Jovičić.
Za poljoprivrednika Petra Kocoljevca Pećinčani kažu da je čovek koji vredno radi, gradi, stvara i doprinosi. A kada to kažu njegovi sugrađani koji ga najbolje poznaju, nije bilo dileme ko bi najbolje mogao da kaže istinu o tome kakvo je stanje u poljoprivredi, i može li se od tog zanimanja dobro živeti u Pećincima?
“Kao prvo, u Pećincima je dobro živeti ma kojim poslom se čovek pošteno i vredno bavio. Imamo sve što podrazumeva savremeni život u gradu (gas, kanalizacija, dobri putevi, škole, vrtić, sportski tereni...), ali i prednosti koje gradovi nemaju (mirniji život, čistiji vazduh, ljudi nisu otuđeni ni međusobno niti od lokalne samouprave...). Kada je reč konkretno o poljoprivredi, ova godina je teška - cene žitarica su niske a setva skupa, ali kome i zašto da se žalimo kada cene ne diktira niko iz Srbije, već se one diktiraju iz sveta, sa berzi. Ne možemo odustati čim nam nešto nije po volji, jer na muci se poznaju junaci, a mi poljoprivrednici smo navikli na razne muke, od onih sa neba pa do muka sa cenama na svetskim berzama. Nikada se nisam pokajao što se bavim poljoprivredom, ćerka je uz mene zavolela zemlju i baviće se time kao stručnjak jer je upravo završila Poljoprivredni fakultet i upisala master studije, sin je upisao Pravni fakultet ali ako ga iznevere očekivanja od prava, zemlja je tu, čeka ga. Ipak je najbolje biti svoj na svome, a najbolje je kad si svoj na svome u Pećincima” – kaže Petar, i dodaje da prihode od poljoprivrede u domaćinstvu dopunjuje pečenjara o kojoj se stara supruga Dragana, tako da – gde je sloga tu je i pobeda, a borba sa raznim nedaćama i preprekama je ionako neizbežna i čini život zanimljivijim.
U svim manifestacijama veoma su aktivne žene iz Udruženja „Kolevka Srema“, koje značajno doprinosi bogatstvu društvenog života u Pećincima.
“Sarađujemo sa osnovnom i srednjom školom, i posebno sa Kulturnim centrom. Organizujemo radionice sa decom i mladima, prenosimo im iskustva i stara znanja kako bismo ih sačuvali od zaborava. Uvek smo aktivne u svim manifestacijama koje se u Pećincima održavaju, a zahvaljujući podršci lokalne samouprave putujemo na manifestacije i u drugim gradovima i krajevima čitave Srbije” - kaže Ljiljana Babić iz UŽ „Kolevka Srema“.
Iako je u Pećincima mnogo šta izgrađeno i urađeno, i dalje je još mnogo planova pred ovim mestom: kompletna rekonstrukcija osnovne škole, završetak druge faze izgradnje pijace koji podrazumeva i stavljanje pod krov, izmeštanje vatrogasnog doma sa postojeće lokacije u centru zbog operativnosti u radu vatrogasaca, asfaltiranje preostalih delova ulica kako bi asfalt stigao do svake novosagrađene kuće, dogradnja vrtića kako bi sva deca mogla da borave u njemu i stalna ulaganja u igrališta, ozelenjavanje i uređenje naselja. Očekuje se i početak gradnje novog lovačkog doma.
I tako, dok se neko selo hvali brojem akademskih građana, drugo tradicijom škole a neko pak brojem novorođene dece, Pećinčani kažu da bi teško mogli da definišu šta ovo sremsko mesto čini specifičnim u odnosu na druga. Na kraju su se složili svi sa kojima smo razgovarali: nema mesta na svetu koje je toliko malo po teritoriji i broju stanovnika, a koje je toliko važno za čitavu Srbiju pa i za Evropu kao što su to Pećinci! Razloga je mnogo, a novinski prostor isuviše oskudan da se pobroje makar i oni najvažniji. Pri tom, razlozi su i raznovrsni: privredni, demografski, geostrateški. Mladi koji završavaju škole pa se vraćaju da žive u svojim Pećincima to sigurno znaju, kao i staru proverenu istinu da je najbolje biti svoj na svome. Dobro je da mladi to znaju, jer upravo su oni budućnost Pećinaca.
Jasmina Popović i Ljiljana Babić
