Na nedavno održanoj sednici Stalne konferencije gradova i opština u Srbiji, rečeno je da je samo 48 lokalnih samouprava u Srbiji – od preko 160 - preuzelo ingerencije iz poreske uprave, odnosno naplatu javnih prihoda u skladu sa zakonom. Naravno, među tih 48 opština su i Pećinci. Bez obzira na to što je zakon predvideo da od 1. januara opštine moraju preuzeti ovaj posao, zbog ograničenih tehničkih kapaciteta i neusklađenosti lokalnih propisa, većina opština u Srbiji nisu bile u mogućnosti da urade ono što je naša opština među prvima uspela, kako bi od 2011. godine imala zaokružen sistem finansijsko-poreske uprave. Tako su Pećincijoš jednom pokazali da su opština prva ne samo po obimu investicija, već i po tehničkoj i kadrovskoj osposobljenosti svoje uprave, kaže Siniša Vukov.

     Nova godina je na pragu, a to je uvek vreme kada se sumiraju rezultati iz prethodnog perioda i prave planovi za narednu godinu. Upravo s tim ciljem smo razgovarali sa predsednikom opštine Pećinci Sinišom Vukovim.

     Kada sumirate 2009. godinu, kako biste je okarakterisali?

     - Godina na izmaku bila je, pre svega, krizna, i efekti te krize izuzetno su se osetili na svim nivoima; nema, jednostavno, strukture koja krizom nije pogođena, i odrazila se ona i na našem lokalnom budžetu, baš kao i na planovima i programima koje smo imali. Ipak, sa krizom smo se, rekao bih, valjano borili: uspeli smo da održimo određeni nivo radova, pošlo nam je za rukom da i neke nove poslove započnemo, i da održimo likvidnost budžeta, tako da opština iz ove godine izlazi bez zaduženja. A to je veliki uspeh, s obzirom na to da, kako stvari po Srbiji stoje, nije to baš slučaj u svim lokalnim sredinama. Tamo gde se posezalo za kreditima, da bi se finansirali tekući poslovi, kao i tamo gde je bilo tzv. prikrivenog zaduživanja, situacija je mnogo lošija, i mi u Pećincima zato možemo biti zadovoljni - ne spadamo u krug takvih opština. Osim toga, možemo biti zadovoljni i što sa puno pokrića govorimo o stabilnim očekivanjima u narednoj, 2010. godini. Jeste da u narednom periodu ne očekujemo značajan privredni rast, ali stabilnost očekujemo, a to je, opet, i te kako značajno za poslove i planove koje imamo. U tom smislu, nadam se da ćemo velike poslove koje smo na terenu već započeli, svakako privesti kraju, verujem da će to biti osnovna investiciona karakteristika kod nas u narednoj godini.

     Na koje to značajne poslove mislite? Možda na asfaltiranje ulica?

     - Pre svih, na asfaltiranje ulica i uređenje naseljenjih mesta, ali i na prečistač u Šimanovcima, i na kanalizaciju u Prhovu i Deču. Osnovna karakteristika našeg plana je da bude realan. Trudili smo se da ne dajemo nerealna obećanja. Najvažnije je, pritom, da idemo korak po korak, tj. da zaboravimo na stare navike da čim nešto izgovorimo ili obećamo, shvatamo to kao nešto što se mora desiti već sutra. Na primer, o obdaništu u Šimanovcima govorimo već neko vreme, zato što nije sporno da to jeste potreba, jer nemali broj ljudi radi u tom mestu i dovodi decu sa sobom na celodnevni smeštaj, ali se obdanište ne može sagraditi preko noći. Nedavno smo, u drugoj polovini decembra, potpisali ugovor za projektovanje, očekujem da će projekat biti završen do juna naredne godine, ali fizičko izvođenje radova teško da će početi tokom 2010. Ne može se drugačije nego korak po korak, kao i svugde, uostalom.

     Najavili ste i promene u sistemu socijalnih davanja iz opštinskog budžeta. U čemu će se te promene ogledati?

     - Naš budžet pored razvojne, sadrži i socijalnu komponentu, i mi ćemo, imajući u vidu da na našoj teritoriji ima 15 naseljenih mesta i da gradjani teško žive nastaviti sa socijalnim davanjima iz 2009. godine. Takođe, namera nam je da na jednoj od narednih sednica SO donesemo odluku o socijalnim davanjima, odnosno da uvedemo socijalnu kartu i sistematizujemo socijalna davanja. Najzad, nastavićemo i sa nagrađivanjem studenata - računamo da će nešto više od 300 studenata biti obuhvaćeno najrazličitijim odlukama vezanim za pomoć studentima, od prevoza do studentskih stipendija.

     Šta biste, za ovaj razgovor, izdvojili iz Programa Fonda za građevinsko zemljište?

     - Jedan od većih projekata svakako jeste već spomenuti prečistač u Šimanovcima. A u okviru tog projekta je i put Šimanovci-Sremski Mihaljevci, kao saobraćajnica bitna ne samo kao novi deo putne mreže, već i kao put koji će ubuduće donositi pravu uštedu građanima prilikom izlaska na autoput. Zatim, postoji i projekat o kome se jako dugo priča - put Subotište-Karlovčić, a 2010. godine se stiču uslovi da i fizički krenemo u njegovu izgradnju. Sve to su najveći radovi i u građevinskom, i u finansijskom smislu. Put Popinci-Prhovo za sada ostaju na nivou projektovanja, dok će realizacija tek kasnije moći da usledi. U svakom slučaju, jasno je da struka prvo mora da odradi svoje, nije sve onako kako mi, laici, na prvi pogled vidimo.

     Kad smo već kod struke, pisali smo nedavno o merenju aerozagađenja u Šimanovcima - da li je struka odradila u međuvremenu svoje? To je pitanje koje meštane Šimanovaca i te kako interesuje, strahuju oni za svoju zdravstvenu bezbednost.

     - Urađena je analiza koju smo naručili. Uradili su je Zavod za javno zdravlje i Aerolab iz Beograda, a rezultati bi trebalo da budu razmatrani na prvoj sednici opštinskog veća, naravno, zajedno sa predlogom mera. Podrazumeva se, dakle, da će na toj sednici biti ljudi od struke, predstavnici firmi koje su merenja izvodile. Želimo da uvek budemo konkretni, dakle, da se za čistu ekološku sliku i Šimanovaca, i ostalih mesta opštine, borimo poštujući struku i znanje. Osim toga, nezavisno od poslednjih merenja u Šimanovcima, razgovarali smo i o postavljanju određenog mernog uređaja kojim bi se vršila merenja u konitnuitetu. Takvi aparati postoje, postavljeni su u pojedinim delovima Beograda i u Pančevu, na primer, pa zašto ih i mi ne bismo imali? Uostalom, valja znati i to da, bez obzira na našu odluku da izvršimo i platimo merenje, po novom zakonu, ako postoji sumnja u zagađenje, opština naručuje merenje. Ako rezultati pokažu da zagađenja ima, troškove snosi onaj kod koga je merenje vršeno, a ako zagađenja nema, opština ili naručilac merenja plaćaju troškove. Moj lični, a i opštinski stav je da ni sad, a ni u budućnosti takođe, nećemo tolerisati ekološki sporne privredne aktivnosti i sticanje ekstraprofita na račun manjih ulaganja u ekologiju.

     Šta građani na nivou mesne zajednice od opštine još mogu da očekuju u narednoj godini, osim već pomenutih aktivnosti i veće brige za zdraviju i čistiju okolinu?

     - Opština od 1. januara 2010. preuzima 100 odsto plaćanje javne rasvete, a konačna ideja nam je da se uknjižimo kao vlasnici javne rasvete i preuzmemo kompletno i plaćanje, i održavanje rasvete. To znači da će veći deo sredstava ostati mesnim zajednicama, koje će onda ta sredstva moći da iskoriste za održavanje svojih sela. Tokom 2010. mesnim zajednicama ćemo odobriti još po 1.200.000 dinara za nastavak poslova koji se tiču unapređenja života, kao što su uređenje trotoara, nasipanje izlazaka na asfaltirane puteve i slično.

     Naš stalni zadatak i u narednoj godini biće unapređivanje rada organa uprave, što istovremeno znači i unapređivanje čitave Opštine. Namera nam je da u martu i aprilu pođemo u obilazak naših MZ sa predstavnicima javnih ustanova i preduzeća, kako bismo na terenu, u direktnim razgovorima sa građanima, čuli koji su njihovi ključni problemi. Jer, ne može predsednik opštine sam rešavati probleme – javna preduzeća i ustanove postoje zbog građana, rukovodioci tih preduzeća i ustanova treba da čuju šta korisnici njihovih usluga očekuju i kako ocenjuju njihov rad. Trebalo bi da to bude pravi dijalog sa konkretnim predlozima, kao što je bio i prilikom nedavne rasprave o budžetu.

     Šta je pokazala javna rasprava o budžetu?

     - Imali smo u šest mesnih zajednica raspravu o budžetu – u Prhovu, Sremskim Mihaljevcima, Deču, Ašanji, Kupinovu i Obrežu. Odziv je bio dosta dobar, građani su bili i te kako zainteresovani za to gde se troše sredstva budžeta, odnosno, javni prihodi koje ostvarujemo na teritoriji opštine. Čuli smo kvalitetna pitanja i predloge, a neki od njih su se odnosili na unapređenje rada opštinske uprave, ali i ostalih državnih organa. Dobro je da su nam skrenuli pažnju i na probleme koji se odnose na državne organe, jer imamo institucionalne mehanizme kojima možemo uticati na poboljšanje rad državnih organa, bez obzira na to što oni nisu u nadležnosti opštine. Uvek valja čuti kako građani vide stvari iz svoje perspektive, i od direktnog kontakta ne treba odustajati. To je, rekao bih, ključni uslov za bolje funkcionisanje institucija, a time i za bolji život svih nas - uprkos krizi! Meni lično bilo je veoma interesantno na sastanku sa penzionerima, gde sam čuo niz zanimljivih predloga. Interesovanje penzionera nije bilo skopočano samo sa finansijama – najmanje je bilo reči o novcu. Oni su više govorili o potrebi unapređenja poboljšanja javnog prevoza, lekarske usluge, davanje terapija na terenu, dakle, skrenuli su nam pažnju na neke bitne životne stvari.

     Koja bi, generalno, bila poruka građanima za ovu priliku? Kakvi su, recimo, izgledi za rešavanje problema nezaposlenosti? Ima li, možda, investicija koje obećavaju nova radna mesta?

     - Ono što ćemo građanima poručiti i u čestitki: da im želimo stabilniju i uspešniju 2010. godinu nego što je bila ova, 2009. godina - to bi mogla biti generalna poruka. A što se rešavanja problema nezaposlenosti tiče, tu valja reći da će investicije koje su sada izvesne svakako doprineti rešavanju tog problema. Recimo, u Šimanovcima je u toku izgradnja fabrike Izomat. Znamo i da Lumako gradi jedan ozbiljan kompleks, na pojasu zemljišta od nadvožnjaka, odnosno, od radne zone Sever prema granici katastarske opštine Šimanovci sa Prhovom. Ceo taj pojas uz autoput staviće se u funkciju, u skladu sa prostornim planom autoputa, a to znači da će novih zapošljavanja i te kako biti. Najzad, od marta meseca naredne godine trebalo bi da započne i fizička realizacija javnosti već poznate investicije sa Italijanima. Ta investicija će u svakom pogledu promeniti sliku opštine i otvoriti mnogo novih radnih mesta.