Četvrtak, 3. Avgust 2023.
Povratak
Objavljujemo tekst iz serijala Pećinačke novine u poseti mesnim zajednicama opštine Pećinci, koji je objavljen u julskom broju.
Deč, četvrta po veličini mesna zajednica u pećinaćkoj opštini, sa oko 1.600 stanovnika, već decenijama se suočava sa privilegijama i manama činjenice da je od Šimanovaca udaljen tek nekoliko kilometara. Privilegije su uvek bile značajne, premda su se menjale tokom vremena, ali ni mane nisu bile zanemarljive. Cene nekretnina u Deču bile su jeftinije pa su mnogi privrednici zaključili da im se više isplati da investiraju nekoliko kilometara dalje od autoputa te je ovde još pre 2000. godine otvoreno više ozbiljnih privatnih firmi (Mlekara „Muza“, Medikon…) koje su zapošljavale lokalno stanovništvo i donosile niz dodatnih pogodnosti, bez opterećenja komunalne infrastrukture i narušavanja ruralnog načina života. Nešto kasnije, cene zemljišta u susednom mestu dostigle su astronomske razmere i počela je tada prava jagma za kupovanjem zemljišta. Oni koji nisu imali milione a želeli su da investiraju u nešto sigurno, kupovali su zemljište u Deču i tako, dok su novi vlasnici zemljišta u Šimanovcima postajale poznate strane kompanije i nepoznati domaći biznismeni i bogataši, novi vlasnici zemljišta u Deču postali su poznati pisci, umetnici, inženjeri, košarkaši koji su sebi želeli da obezbede utočište od gradske buke, a da opet ne budu daleko od grada. Kada su u šimanovačkoj industrijskoj zoni počele masovno da niču velike firme, saobraćajna gužva je u tom mestu dostigla razmere kakve u špicu nema ni Beograd, a samo nekoliko kilometara dalje, u Deču, razvoj nije stao, samo se odvijao tako da ničim nije narušio „seosku idilu“ – jesu otvorene nove proizvodne firme, ali Deč nije poznat po njima, već, između ostalog, po tome što je ovde nikla plantaža lešnika među najvećima u Srbiji, što su naši poznati sportisti u Dečkim vinogradima podigli plantaže borovnica, po Horslendu sa hipodromom, gde se odvijaju takmičenja u konjičkom sportu najvišeg nivoa.
Sve u svemu, moglo bi se reći da Deč nije pretrpeo nikakve loše posledice privrednog razvoja pećinačke opštine, ali je imao, i tek će imati, nadaju se ovde, mnoge koristi od toga. Na prvom mestu trebalo bi pomenuti novoizgrađeni put od Šimanovaca do Ašanje preko Preke kaldrme, investiciju vrednu preko milijardu dinara. Koliko taj put znači za Deč znaju ne samo privrednici koji ovde posluju, već i svi meštani koji svakodnevno putuju na posao ili da bi zadovoljili druge svoje potrebe. Zatim, tu je i izgrađena gasovodna mreža kroz celo mesto, tako da će već od naredne grejne sezone domaćinstva u ovom mestu, kao i u još deset mesta opštine, imati mogućnost najudobnijeg i ekološki besprekornog načina grejanja. U skorije vreme biće izgrađena i kanalizaciona mreža. A osim ovih velikih investicija, bilo je u Deču i niz manjih, saznajemo od predsednika Saveta MZ Deč Živote Gajića.
“Urađeno je malterisanje i ubacivanje stolarije u Domu kulture, koji je ne tako davno bio ruglo sela, a sređene su i prostorije lovačkog doma. Nedavno su tu bili projektanti koji su prikupili sve potrebne informacije kako bi bio urađen projekat i započeti radovi koji će prostor Doma kulture staviti u punu funkciju. U tom domu će biti mini sportski centar sa pratećim prostorijama kao što su svlačionice, i koristiće ih školarci i mladi. Većim delom sredstvima opštine, manjim donacijama meštana, u toku je izgradnja ograde oko crkve, koja će doprineti znatno lepšem izgledu centra mesta. Imamo obećanje lokalne samouprave da će se kompletno uraditi krov zgrade koja je vlasništvo opštine a pod kojim se nalaze sala mesne zajednice, prostorije udruženja žena, pošta i lovački dom. Kada taj posao bude završen, salu ćemo osposobiti tako da se može izdavati za potrebe slava i drugih okupljanja meštana” – kaže nam Života Gajić.
Meštanin Duško Peškir navodi da, uprkos tome što se u Deču radi i gradi, nedostaje ovde ponešto za svakodnevne potrebe i aktivniji društveni život – u selu ne postoje apoteka, mesara, kafana, a imaju samo jednu prodavnicu u centru. Seoski sveštenik protojerej Nedeljko Kovač na osnovu ličnog iskustva smatra da je potreban veći angažman meštana da bi se izborili za ono što im je potrebno.
“Ne mogu da se žalim, sve što sam za crkvu tražio dobili smo – i novi zvonik, i letnjikovac, a evo, gradi se i ograda. Po istom principu “Traži i dobićeš, kucaj i otvoriće ti se”, verovatno bi meštani mogli da se izbore i za mnogo šta što im još nedostaje, a nedostaje baš zato što smo blizu Šimanovaca. Kad odem u apoteku ili mesaru u Šimanovce, tu je pola ljudi iz Deča, kada se slavi dan škole – slavi se u Šimanovcima, a broj dece u Deču nije mnogo manji nego u Šimanovcima. Kanalizacija će biti izgrađena, ti veliki projekti će svakako biti završeni, ali šta je sa drugim potrebama meštana, zar ćemo uvek za sve morati da idemo u Šimanovce? Lepo je što se ovde mirno živi i tako treba i da ostane, nije nam potrebna industrijalizacija već, pre svega, ostali uslovi za bolji društveni standard. Kada je reč o društvenom životu, moram da pohvalim Udruženje Socio-ekologično, koje veoma ambiciozno i uspešno radi kako sa decom tako i sa odraslima” – kaže Nedeljko Kovač.
Pitanje je, međutim, da li nešto jednostavno ide u paketu – da li je moguće izbeći industrijalizaciju, a dobiti pogodnosti koje ona donosi? Odgovor smo potražili od predsednika Saveta MZ Živote Gajića.
“Niko neće da otvori neki lokal, ako mu se to ne isplati. U radno vreme, kroz Šimanovce prolazi desetak hiljada ljudi, i zato tamo postoje tri apoteke, dve mesare i ne znam koliko restorana, a u Deču ništa od toga. Pokušavali smo da nešto rešimo po tom pitanju, ali ne vredi, jer je reč o ekonomskom interesu.”
Društveni život je u Deču ipak prilično razvijen – aktivne su žene, fudbaleri, lovci... Udruženje žena “Veselice” postoji više od deset godina. Osnovni cilj osnivanja bio je da se od zaborava sačuvaju dobri sremački običaji i tradicionalni kulinarski recepti, a što je i danas okosnica rada “Veselica”.
“Naše udruženje je prepoznatljivo po tome što mesimo hleb od četiri kilograma i štrudlu od metar. Ne možemo da se pohvalimo da imamo neku pomoć i podršku od ovdašnjih privrednika, ali nam zato Opština omogućuje da nastupamo na manifestacijama širom Srbije i da tako naše selo i opštinu predstavimo u najboljem svetlu. Bilo bi dobro da se u turističke ture uključi i naše udruženje, da se i ovde upućuju posetioci, jer imamo opremljene prostorije i možemo za goste da pripremimo tradicionalni sremački ručak” – kaže predsednica UŽ “Veselice” Verica Vidicki.
Rečeno je već da je Deč, čak i u tako prizemnoj stvari kao što su nekretnine, privlačio stvaraoce iz oblasti kulture koji su poželeli da baš u tom mestu imaju svoje parče raja na zemlji. Da to nije nimalo slučajno, najbolje će nam objasniti Milana Mrkalj Gajica iz Udruženja Socio-ekologično i KUD-a “Svitac”.
“U Deču vole da kažu da su nekada svi putevi u Sremu vodili kroz Deč. Danas možda glavne automobilske trase zaobilaze ovo selo, ali zato kada je kultura u pitanju neskromno možemo reći da je ono raskrsnica opštine Pećinci. Već skoro deceniju, udruženje “Svitac” je nosilac većine kulturnih dešavanja u Deču. Udruženje je osnovano najviše zahvaljujući inicijativi dece Deča koja su želela da svoje slobodno vreme iskoriste tako da se sačuva etno pevanje i kulturna tradicija Srbije. Zahvaljujući toj deci, danas imamo sekciju za etno pevanje i folklornu sekciju čiji polaznici učestvuju u većini manifestacija, kako u našoj opštini, tako i šire. Jedan od značajnijih kulturnih pečata “Svitac” je ostavio koncertom u hramu Vaznesenja gospodnjeg u Deču, krajem 2022. godine. Tada su koncertom “Deču s ljubavlju” objedinjena duhovna, sremačka i etno muzika, a to je publika umela da nagradi. Nastupala su oba sastava – stariji i mlađi, i svako u publici je ostao pozitivno zatečen kvalitetom, umećem i lepotom glasova svih pevača” – kaže Milana.
“Inače, zajedno sa Crkvenom opštinom, godinama već dodeljujemo Spasovdanske povelje najspešnijim đacima i studentima, i ljudima koji su svojim radom i angažovanjem doprineli afirmaciji Deča. Imamo i radionice pravoslavlja koje se uoči svakog velikog praznika, u organizacije Crkvene opštine i udruženja Socio-ekologično, održavaju u našoj crkvi. Deca, na njima blizak način, kroz zanimljive priče, bojanke, pesmu, ali i izlete, usvajaju znanja o pravoslavlju. Pored radionica pravoslavlja, Udruženje organizuje i radionice brzog čitanja i mudrog učenja – tako se deci pomaže da sa manje dosade, truda i utroška vremena postižu bolje rezultate u školi, na fakultetu i na poslu. Kako se u Deču sve radi sa ljubavlju, Udruženje je bilo izdavač i knjige pesama četiri pesnika iz Deča, a koja se tako i zove – “Deču s ljubavlju” – kazala je Mrkalj.
I na samom kraju, reč dve o sportu. Reč ponovo ima Milana Mrkalj Gajica.
“Da je Deč nebrušeni dijamant Srema potvrđuju i sportske organizacije koje ovo malo selo ima. Mladi šahovski klub iz Deča je u velikoj ekspanziji. Posle osvojenog prvog mesta u Međuopštinskoj ligi, ekipa je počela da se takmiči u Vojvođanskoj ligi. Takođe, šahovski klub je pokrenuo besplatnu školu šaha za decu mlađeg uzrasta. Ideja je da se deca iz Deča i okoline upoznaju sa ovom drevnom igrom, što treneru Dejanu Živanoviću polazi za rukom bez problema. Pored šaha, deca Deča imaju priliku da budu i mali fudbaleri. Pod budnim okom trenera Milana Ilića, kadeti fudbalskog kluba “Sremac” takmiče se u Sremskoj ligi, a dve mlađe grupe fudbalera takmiče se u Ligi budućih šampiona. Sve grupe fudbalera ovog tima učestvuju i na brojnim turnirima i sa njih često znaju da donesu i medalje.”
Života Gajić, predsednik MZ Deč
protojerej Nedeljko Kovač
