Nedelja, 16. April 2023.
Povratak
Drugi tekst iz serijala Pećinačke novine u poseti mesnim zajednicama opštine Pećinci.
Snaga tradicije u moderno doba
U Ogaru postoji najstarija kuća u Sremu, poznatija kao Aksentijev kućerak, a već po tome koliko se selo brine o tome da je sačuva jasno je da ovde prošlost ne ustupa tako lako pred modernim trendovima, već se međusobno dopunjuju i kao da poručuju da jedno bez drugoga prosto ne ide. Ponosan je Ogar i na nešto bližu prošlost, na Narodnooslobodilačku borbu za koju je dao svoje slavne meštane Nebojšu i Dušana Jerkovića i Milana Stepanovića Matroza, čije je ime nosila nekada najpoznatija jugoslovenska fabrika papira u Sremskoj Mitrovici. U vreme snažnog socijalizma i jake Komunističke partije Jugoslavije, u Ogaru – kao i u većini ostalih sremskih sela – bilo je sasvim normalno da marljivi pripadnici radničke klase istovremeno obrađuju svoju zemlju ili se dodatno bave nekim zanatom. Kada je došlo vreme preduzetništva, ovu tradiciju meštani Ogara nisu napustili: i dalje je velika većina njih zaposlena u nekoj firmi (moderno rečeno u nekoj kompaniji), a u “slobodno vreme” bave se poljoprivredom ili imaju neki drugi privatni biznis. Zato ne čudi što u Ogaru, jednom naizgled sasvim običnom selu, ima nebično mnogo privatnih firmi i što je većina vlasnika poljoprivrednih gazdinstava negde zaposlena. Jedan meštanin za takvu upornost tradicije paralelnog rada ima jednostavno objašnjenje: Nismo mi krivi što smo tako vredni pa nam nije dosta jedan posao, i što smo moderni pa volimo da se rekreiramo, samo što mi ne idemo u teretanu i na planinu, već u njive i obore.
Kao što su uporni u čuvanju starih vrednosti i dobrih običaja, jednako su meštani uporni i u svom nastojanju da Ogar bude moderno mesto sa razvijenom komunalnom infrastrukturom i visokim društvenim standardom. Predsednik Saveta MZ Milan Aleksić kaže da je Ogar od 2012. godine veliko gradilište i da se mnogo toga promenilo nabolje. Kao što u pravoj domaćinskoj kući nema zapuštenih “budžaka”, tako ni u Ogaru više nema zanemarenih delova naselja, već se svakom kutku ovog mesta posvećuje velika pažnja kako bi meštani bili ponosni, a gosti i posetioci poželeli da ponovo dođu.
A o tome koji su poslovi bili najznačajniji u poslednjih desetak godina, za pećinačke novine Aleksić je rekao da je Savet MZ imao sedam, a sada ima pet članova i svi oni se trude da, uz podršku Opštine naravno, učine najbolje što je moguće za svoje mesto
“Prvi veliki posao koji je završen bio je izgradnja kapele na seoskom groblju koja je od prvog dana u funkciji, tako da u Ogaru odavno sahrane više ne idu kao nekada kroz ulice sela. Takođe smo uradili put kroz ulicu Novu, ostalo je još da se asfaltira, a što će se sigurno uskoro i realizovati, posle čega sledi još jedan veliki posao – izgradnja kružnog toka u selu. U poslednje dve-tri godine imali smo i nekoliko kapitalnih investicija – gas je prošao kroz sve ulice, rekonstruisana je elektro mreža u svim ulicama, svuda su sada betonske bandere umesto starih drvenih. Završena je prva faza izgradnje vodovoda u Šumskoj ulici, u delu Nove ulice i u ulici Dušana Jerkovića, a u toku su završni radovi druge faze vodovoda kroz Partizansku i završetak Šumske ulice. Očekuje se krajem godine treća faza izgradnje vodovoda u Novoj i u Školskoj ulici. Izgrađen je jedan novi bunar, a još jedan bunar za novi seoski vodovod biće izgrađen do kraja godine. Do kraja godine trebalo bi da počne i izgradnja kanalizacije u Ogaru” – rekao je Aleksić.
Centar sela takođe više nije isti kao što je bio: uređen je park i postavljene su behaton ploče.
“Izuzetno je značajno to što smo renovirali i opremili učionice u osnovnoj školi i prostorije u vrtiću, a što je finansirala lokalna samouprava uz pomoć lokalnih privrednika, kojima smo, naravno, na tome veoma zahvalni. Takođe smo asfaltirali centar sela, deo Školske ulice gde se nalazi apoteka, koju smo otvorili 2014. godine. Tada smo renovirali i Dom kulture, s tim što smo donirali deo sredstava ambulanti, biblioteci na koju smo ponosni, a takođe i Fudbalskom klubu “Šumar”, parohijskom domu i seoskoj crkvi. Sve ovo uradili smo uz pomoć Opštine Pećinci. Zahvaljujući Opštini, koja nam je maksimalno pomogla, stvoreni su mnogo bolji uslovi za život građana. U prostorijama MZ i pošte ugrađena je nova PVC-stolarija. Takođe su na četiri mesta urađena nova autobuska stajlišta, tako da građani više ne strepe od vremenskih prilikaa kada je potrebno da negde putuju” – kazao je Aleksić.
Društveni život u Ogaru je veoma bogat i raznovrstan – za svakoga ima po nešto. Za fudbalere, tu je već spomenuti FK “Šumar”, koji se takmiči u Sremskoj ligi, a za lovce je tu aktivno lovačko udruženje. Ljubitelji konja imaju svoj Konjički klub “Sremački ajgir” koji u avgustu organizuje svoju manifestaciju.
“U selu ima više od 40 grla rase lipicaner, živi ovde tridesetak ljubitelja konja, članova tog konjičkog kluba. Nekoliko godina, najrazličitijim povodima organizujemo vožnju zaprega i jahanje kroz selo, a prošle godine smo konjički klub i zvanično osnovali uz podršku Opštine i Sportskog saveza, te smo mogli da organizujemo i tekmičenja. Opština nam je ustupila plac na ulasku u selo, obezbedila nam je struju i ostalu infrastrukturu, a mi smo podigli letnjikovac gde imamo sve uslove za roštilj i okupljanje tokom letnjih meseci. Planiramo da u dogledno vreme zatvorimo letnjikovac kako bismo i tokom zime mogli tu da se sastajemo. Konjički klub je značajno obogatio društveni život meštana, a naročito su deca oduševljena što mogu da voze zaprege i uče jahanje. Ove godine ćemo 5. avgusta organizovati fijakerijadu na kojoj će učestvovati ljubitelji konja iz čitave Vojvodine, ali i iz Kragujevca, Kruševca, Šapca, Čačka…” – rekao nam je predsednik Kluba Boško Mijalčić.
Od ostalih manifestacija, trebalo bi pomenuti seosku slavu koja se tradicionalno održava 8. avgusta, kao i crkvenu slavu 22. maja. Novije manifestacije koje postaju tradicionalne jesu Kurzovina fest, koji se održava, inače, krajem septembra, početkom oktobra u Aksentijevom kućerku. Znatan doprinos svim manifestacijama daje Udruženje žena “Ogarčanke” koje vredno radi na očuvanju tradicije i uključuje se u niz humanitarnih akcija.
LIČNA KARTA OGARA
Ogar po poslednjem popisu ima hiljadu sto stanovnika, oko trideset poljoprivrednih gazdinstava i preko četrdeset preduzeća. Sa svim preduzećima, naročito onima koji se bave stolarijom i obradom metala, MZ ima odličnu saradnju i sve one su doprinele ulepšavanju sela.
U selu ima prilično doseljenika iz Bosne i Hercegovine – čitavu jednu ulicu koja se zvanično zove Nova ulica, a nezvanično Mala Bosna, naseljavaju ljudi iz Bosne i Hercegovine. U ovom delu sela obezbeđena je kompletna infrastruktura – put, struja, gas, voda. Međutim, doseljenici ne dolaze samo u taj deo sela, već kupuju kuće i u drugim ulicama. Uglavnom su zaposleni, a neki imaju i svoje privatne firme.
DANILO POTVRĐUJE PRAVILO
Jedan od najuglednijih poljoprivrednika u Ogaru Danilo Živanović, sin čuvenog Raška Živanovića koga je ceo Srem poznavao i poštovao, od detinjstva je uz oca radio na porodičnom imanju, ali se držao ogarske tradicije da je najsigurnije biti zaposleni zemljoradnik pa je bio zaposlen sve do odlaska u penziju. Sinovi i snahe su takođe zaposleni a ne odriču se rada u njivi – obrađuju po sto jutara zemlje. Njegovo objašnjenje zašto je i dalje najsigurnije biti zaposleni poljoprivrednik je vrlo jednostavno.
“Imam utisak da je i Bog malo okrenuo leđa poljoprivredi – u vreme kada je usevima potrebna kiša, kiše nema niotkuda, a kada dođe vreme da se skida usev, kiša navali da pada i samo nas ometa u radu. Ne pomaže mnogo ni zalivni sistem – ja sam navodnjavao kukuruz, ali šta to vredi kad gore i nebo i zemlja! Dešavalo se da obrađujemo po sto jutara, a ne zaradimo ni hiljadu evra, dok je plata sigurna. Naravno, bude i dobrih godina kada sve lepo rodi i donese lepu zaradu, tako da sve u svemu – ne žalimo se. Sinovi rade, snahe takođe, i svi se uključuju u radove na imanju kada je potrebno, polako uključujemo i unuke. Moja supruga Biljana i ja smo zaduženi za stoku – imamo više od 20 krmača praščara i dva nerasta, godišnje tržištu isporučimo po 200 tovljenika i dosta prasića, tako da sve u svemu nikada nismo u gubitku kad se sve sabere i oduzme. Ili, što bi rekao naš narod – “Ne stavljaju se sva jaja u jednu korpu”. Ovo pravilo važi naročito u poljoprivredi, gde čovek mora i rad i ulaganje da rasporedi na više useva i više delatnosti da bi obezbedio neku sigurnost” - kaže Danilo Živanović.
