Nedelja, 26. Februar 2023.
Povratak
Kupinik zaslužuje mesto u nacionalnoj istoriji
Predsednik opštine Pećinci Siniša Đokić obišao je 22. februara srednjovekovnu tvrđavu Kupinik u Kupinovu, zajedno sa direktorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica Ljubišom Šulajom i arheologom Pericom Odobašićem.
On je tom prilikom istakao da lokalna samouprava prepoznaje značaj Kupinika, ne samo za istoriju pećinačke opštine, već za nacionalnu istoriju Srbije.
„Opština je otkupila zemljišta na kojem se tvrđava nalazi i za nas je jako značajno što su se u istraživanje, očuvanje i promociju Kupinika uključile sve relevantne institucije. Nadam se da ćemo svi zajedno uspeti da Kupiniku obezbedimo mesto u nacionalnoj istoriji koje zaslužuje kao poslednja prestonica srednjovekovne srpske države“ – rekao je Đokić.
Ljubiša Šulaja kaže da tvrđava, nažalost, još uvek nije dovoljno istražena i da se najpre moraju izvršiti sistematska istraživanja koja će dati više podataka o Kupiniku.
„Jako je dobro što su se u ovaj projekat uključili i Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Matica srpska, Narodni muzej Srbije i naš Zavod kao teritorijalno nadležna ustanova, jer to pokazuje da su sve institucije shvatile koliki je značaj za srpsku nacionalnu istoriju ovog mesta, na kojem je 70 godina nakon pada Smedereva još uvek bila srpska kruna. Zašto smo mi taj deo naše istorije, koji je trajao 70 godina, koliko je, na primer, trajala Jugoslavija, držali u magli, to je pitanje za neke druge naučne skupove. Mislim da je krajnje vreme da se ovaj period od 70 godina srpske istorije otkrije i da javnost više zna o tom periodu, jer Brankovići su bili jedna vrlo darovita, ali nesrećna dinastija. Zna se da su bili veliki ktitori, da su ovde podigli manastir Krušedol i obnovili postojeće manastire. Zato kažem izuzetno darovita, ali nesrećna dinastija sa kojom se završila i srpska srednjovekovna država, ali ovde u Kupiniku“ – istakao je Šulaja.
Istorijski izvori ukazuju na postojanje ove tvrđave već krajem 14. veka, a srpski despoti ga dobijaju početkom 15. veka i Kupinik od tada postaje bastion hrišćanstva na granici na Savi i tvrd bedem protiv Osmanlija, priča nam Perica Odobašić.
„Međutim, nakon razaranja 1521. godine, on pada u zaborav i tone u močvaru iz koje je iznikao. Od tada se o njemu malo zna. To je negde i naša nacionalna sramota da poslednje prestonice srednjovekovne srpske države nema u udžbenicima i istorijskim čitankama. Do pre desetak godina ovde je bilo praktično nemoguće doći, jer je Kupinik bio zarastao kao tvrđave u džunglama Amazona ili dalekog istoka. Ali, radom lokalne samouprave, udruženja građana sa teritorije opštine Pećinci, Mladih istraživača Srbije i brojnih entuzijasta zaljubljenih u prirodu ovog kraja i kulturne znamenitosti, mi smo i na volonterskim kampovima, a par godina i na sistematskim arheološkim istraživanjima, ovaj lokalitet učinili vidljivim i dostupnim i naučnoj i široj javnosti. Kupinik je tek zagreban. Tek smo počeli da ga otkrivamo i istražujemo i mislim da će u dogledno vreme naći svoje mesto u istorijskim čitankama. Do nedavno je bio nepravedno zanemaren, ali evo, malim koracima ga vraćamo na mesto koje zaslužuje“ – izjavio je Odobašić.
