Kanalizacija kao ekološki faktor

Povratak

Kanalizacija kao ekološki faktor

Svakog dana prečistač u Pećincima preradi oko 1000 m³ kanalizacionog otpada, koji pretvara u 1% humusa i 99 % tehničke vode.

     Pre više od dve godine opština Pećinci upustila se u projekat izgradnje kanalizacione mreže na svojoj teritoriji. Ovaj projekat podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže u svih petnaest naselja opštine, ali i izgradnju tri prečistača strateški raspoređena po teritoriji opštine, koji bi prerađivali kanalizacioni otpad. Prvi izgrađeni prečistač, u Pećincima, operativan je manje od godinu dana i već prečišćava kanalizacioni otpad iz nekoliko naselja, uključujući i Pećince.

     Na sednici Skupštine opštine Pećinci, održanoj 16. juna, doneta je odluka o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća „Kanalizacija Pećinci“, a za vršioca dužnosti direktora ovog preduzeća imanovan je Lazar Čikić.

     Po njegovim rečima, prva stvar koja pada u oči posetiocima prečistača je odsustvo smrada, koji bi se mogao očekivati na mestu, gde se sliva kanalizacioni otpad iz nekoliko naselja. Za to je, kaže on, zaslužna najsavremenija tehnologija, koja se sastoji iz dva dela. Prvi deo je tehnički i prerađuje krupne materija, a drugi biološki, koji sve materije koje stignu do prečistača pretvara u tehničku vodu, koja se može koristiti za zalivanje i fini humus, koji se može koristiti u poljoprivredi i cvećarstvu.

     „Prvo na šta kanalizacioni mulj naiđe je korpa u glavnoj crpnoj stanici, koja prima krupne otpatke, koji se u njoj zadržavaju. U sledećem koraku izdvajaju se pesak i mast i to je mehanički deo procesa. U biološkom delu procesa, najpre se opasne hemijske materije, posebnim postupkom, prevode u materije koje nisu štetne po biljke, koje bi se mogle zalivati tom vodom. U sledećem, aeracionom delu procesa, uduvava se vazduh bogat kiseonikom, koji pospešuje organsko sagorevanje aktivnih materija, a potom se u takozvanom naknadnom taložniku mulj odvaja od vode, koja odlazi u izlivnu građevinu, a potom u kanal Galovicu“ - objašnjava nam Lazar Čikić i dodaje, da sve dosadašnje analize ukazuju na to, da su parametri obično za pedeset odsto viši od projektovanih i da je stoga prava šteta što ova voda završava u Galovici, umesto da joj se nađe primena u poljoprivredi.

     Ipak, kako nam je rekao, najveći problem u funkcionisanju ovog u potpunosti kompjuterski kontrolisanog sistema, predstavljaju nesavesni građani, koji u kanalizaciju bacaju otpad kojem tu nije mesto. Navodi nam primer građanina, koji je kazan za pečenje rakije direktno spojio na kanalizaciju, što je za rezultat imalo pregorevanje pumpe. Najveće štete u biološkom smislu nanose prerađena ulja, koja uništavaju aktivnu materiju u prečistaču i tako znatno usporavaju i otežavaju ceo proces prečišćavanja. Po rečima gospodina Čikića u kanalizaciji su pronalažene i ušne markice svinja i mnogi drugi predmeti, koje on uredno sakuplja, sa namerom da jednog dana napravi izložbu ovih predmeta, sve u svrhu edukacije građana na koji način treba koristiti kanalizaciju.

     Vršilac dužnosti direktora Javnog komunalnog preduzeća „Kanalizacija Pećinci“, apeluje na sve korisnike kanalizacione mreže, da u kanalizaciju ne bacaju prerađena ulja i masti, ispiranu vodu ukoliko rade sa životinjama bolesnim od zaraznih bolesti i parazita, zapaljive i eksplozivne materije, kosti, gips, cement, pesak, otpatke hrane, krpe, perje i dlake kod šurenja životinja, a posebno plastičnu ambalažu, jer kanalizacija nije smetlište, već fin i skup objekat, koji dobro radi i koji moramo svi da čuvamo.