Greenfield lokacije
U celosti prenosimo tekst iz serijala "Pećinačke novine u poseti mesnim zajednicama opštine Pećinci", objavljen u majskom broju Pećinačkih novina.
Brestač je ne tako davno bio skrajnuto mesto, ne toliko privlačno ni za posetioce, ni za one koji tragaju za nekim boljim mestom za život. Ljudi su ovde živeli mirno, uglavnom od poljoprivrede, i strpljivo čekali da se desi nešto što bi mane Brestača pretvorilo u njegove prednosti. I – upravo to se dogodilo! Velike investicije u poslednjih desetak godina sa jedne, i dostupnost visokih tehnologija sa druge strane, obezbedili su meštanima sve uslove savremenog života kakve ni mnogi veliki gradovi nemaju, a nekadašnja velika mana, pozicija izvan prometnih puteva, postala je dragocena prednost u vreme užurbanog života u bučnim gradovima ili u blizini industrijskih zona i frekventnih puteva. Sve to je ojačalo ambiciju meštana da se pojedinačno i kroz brojna udruženja angažuju na stalnom unapređenju uslova života u svom selu.
- U poslednjih 20-30 godina u Brestaču nije bilo tako velikih investicija kao u poslednje dve-tri godine, velikih kako po vrednosti, tako i po značaju za svakodnevni život. Prošle godine je, sredstvima opštine i vlade Srbije kompletno rekonstruisana zgrada osnovne škole – zamenjen je krov, stolarija, sanitarije, dvorište i ograda, nabavljeni su nov nameštaj, oprema i najsavremenija učila, ukratko, sve što je potrebno za školarce nižih razreda i za vrtić. Završena je gasifikacija i sada nam predstoji priključivanje domaćinstava i škole na gasnu mrežu. U toku je izgradnja kanalizacione mreže, a o značaju ove investicije i oduševljenju građana što više neće morati da brinu o septičkim jamama, ne treba posebno govoriti. Izgrađen je i opremljen novi lovački dom, predstoji još par završnih radova pa da dom dobije izgled kakav su lovci odavno želeli. Pre nekoliko godina izgrađena je nova ambulanta i opremljena po najsavremenijim standardima. Ove godine očekuje se nastavak radova na izgradnji puta Brestač – Kupinovo, kao i puta Subotište – Pećinci, koji će nam mnogo značiti jer ćemo dobiti praktično nov put koji će nam, sa našom frekvencijom saobraćaja, služiti bar 20 godina bez većih ulaganja. – kaže predsednik Saveta mesne zajednice Branislav Kovačević.
Članica Saveta MZ i direktorka Predškoske ustanove Anita Volčevski od svih investivija izdvaja gradnju nove škole:
- Prvi put posle ko zna koliko godina škola nema kombinovana odeljenja, jer sve više je porodica sa troje i četvoro dece, tako da sada tu školu i vrtić pohađa 61 dete. U septembru ćemo imati 18 predškolaca, što je zaista podatak koji ohrabruje. Mislim da će nova škola uticati na to da se trend povećanja nataliteta nastavi, jer su uslovima u školi i vrtiću prezadovoljni i deca i roditelji, kao i zaposleni, ali ne radi se samo o tome – ova investicija je centru sela dala još vedriji izgled. Zato ne čudi što je otvaranje škole bila svečanost za čitavo mesto. Škola je od samog otvaranja 1756. godine u Brestaču uvek bila najvažnija institucija, da ne pominjemo ko je sve ovde bio učitelj, ne samo čuveni slikar Stojan Aralica već i mnogi drugi. U biće Brestača je utkana svest o važnosti škole i zato je ova investicija bila možda i najvažnija u ciklusu velikih investicija u našem mestu u poslednje dve godine.
Predsednik Lovačkog društva Predrag Krnjulac slaže se sa takvim stavom, premda, smatra on, ne treba zanemariti ni izgradnju lovačkog doma, jer je ova investicija, posredno, važna ne samo za lovce već za čitavo selo, pa i opštinu.
- Ranije smo imali lovačku salu u centru sela, ali otkad je sagađena nova ambulanta i uređen prostor i parking ispred nje, postalo je neprimereno da tu dolazimo iz lova, često kaljavi i sa lovačkim psima. Sada imamo divan dom na izlasku iz sela, na adekvatnom mestu, a opremićemo ga tako da se ne postidimo pred gostima ma odakle oni dolazili, a dolaze nam zaista sa svih strana, naročito kada organizujemo šicare. Izgradnja doma nas je podstakla da osmislimo nove aktivnosti koje uključuju i meštane koji nisu lovci. Tako smo u vreme seoske slave organizovali dečje edukativne radionice u prirodi gde smo najmlađima govorili o čuvanju okoline, prihrani divljih životinja, ali i o tome koliko je važno i lepo boraviti u prirodi. Mališani su sami pekli kobasice na logorskoj vatri, učili da koriste luk i strele, samoinicijativno skupljali otpatke koje su našli u blizini. Lepo su se proveli i dosta toga naučili, a naši gosti, učesnici šicare iz mnogih krajeva Srbije, poneli su najlepše utiske iz Brestača – kaže Krnjulac.
Istorija Brestača je viševekovna, a ovo malo mesto iznedrilo je I ljude koji su uticali na istoriju cele Srbije. Na primer, kada je početkom 19 veka ustanička Srbija u izobilju imala hrabrih junaka i britkih sablji, gotovo očajnički je nedostajalo školovanih ljudi. Tada je na scenu stupio profesor istorije prava na Harkovskom univerzitetu Boža Grujović, rođen u Brestaču, idejni tvorac i sekretar Praviteljstvujušćeg sovjeta, prve vlade ustaničke Srbije. Bile su tada, ali i nešto kasnije, Srbiji potrebne i vredne knjige i obrazovanje mladih naraštaja o tome koliko je poštovanje zakona i morala važno da se sloboda koju su ustanici izvojevali ne bi pretvorila u anarhiju. Opet je “uskočio” Brestačanin - prvi srpski štampar Stefan Novaković koji je štampao vredne knjige i širio ih gde god je bilo Srba. U ovom mestu je rođen i živeo i Sava Teodorović, upravitelj svih srpskih škola u Zemunu, i kroz svoje knjige i užbenike promoter strogih moralnih vrednosti.
Kada je reč o sadašnjosti, Brestačani daju sve od sebe da se u selu živi prirodno i mirno, baš kao u velikoj porodici, u kući domaćinskoj u kojoj se zna red. U poslednjih nekoliko godina novoformirana udruženja, ali i ona stara koja su obogatila i proširila aktivnosti, promovišu ne samo Brestač i opštinu Pećinci, već i bezbedan, miran, slobodan život. Moto klub “Familija” svake godine organizuje skupove koji su sve posećeniji, pa tako i dobar glas o Brestaču i našoj opštini sve dalje stiže.
- Prirodna je težnja mladih da budu slobodni, da stiču prijatelje i upoznaju nove ljude i mesta, da se zabavljaju i putuju, a naša misija je da ih edukujemo kako da sve to postižu bez rizika, kako da ostanu slobodni a da poštuju neophodna pravila u vožnji i u ponašanju. Mislim da smo u tome uspeli, jer za sedam godina koliko klub postoji, nije bilo ni jednog incidenta motorista, iako se na skupovima u Brestaču okuplja i po 600-700 motorista iz Srbije, Bosne i iz Crne Gore, a na narednom skupu imaćemo, nadam se, i goste iz Hrvatske. Pri tom, učestvujemo ne samo u moto skupovima, već i na svim manifestacijama i u akcijama ostalih udruženja u Brestaču, uključujući i humanitarne akcije – kaže predsednik MK Nenad Stojaković.
Da je tako, potvrđuje i Srđan Srzić, rođeni Beograđanin koji je pre 23 godine došao kao igrač u OFK “Brestač” i ostao trajno vezan za ovo selo, a danas je i predsednik fudbalskog kluba.
- Kada smo sređivali teren za male sportove, angažovali su se i motoristi i ostala udruženja a ne samo sportisti, a kada se organizuje neka manifestacija, slava ili akcija u selu, uvek su tu i fudbaleri – ističe Srzić.
Ovdašnji fudbalski klub inače ima mnogo važnije ambicije od stvaranja profesionalnih fudbalera.
- Takmičimo se u Međuopštinskoj ligi Srem – Istok, ali mnogo važnije od takmičenja i rezultata na utakmicama jeste činjenica da mladi u klubu prolaze odličnu školu života u zajednici, stiču socijalne veštine, razvijaju solidarnost i radne navike, uče se da poštuju rad i dissciplinu. Ne znamo ko će od njih postati dobar fudbaler, ali znamo da će svi postati dobri ljudi sa zdravim životnim navikama. Istovremeno radimo i na edukaciji publike, i zato tokom utakmica nema psovki i vandalizma na tribini. Treba reći da fudbaleri iz klubova sa kojima se takmičimo jedva čekaju da dođu kod nas ne samo zbog igre, već i zbog toga što ovde nailaze na izuzetnu prijateljsku atmosferu i što imaju šta da nauče i primene u svojoj sredini. Naravno, uz pomoć opštinskog Sportskog saveza “Razvoj sportova” obezbedili smo i dobre uslove za takmičenje – postavljamo reflektore za noćne trenigne, izgradili smo tribine i nabavili opremu. Kad nam nešto zatreba, obratimo se Sportskom savezu i to odmah bude rešeno, a mi se trudimo da lepu saradnju opravdamo radom – kaže Srzić.
Udruženje uzgajivača konja je formalno u procesu formiranja, ali ljubitelji konja su u poslednje tri godine aktivno uključeni u sve važnije događaje u selu i značajno doprinose promociji Brestača i opštine Pećinci, jer na revijalne fijakerijade sa svojim zapregama i konjima ovde dolaze gosti iz okolnih opština, pa čak i iz Novog Bečeja.
- Ove godine za slavu bilo je 47 učesnika na revijalnoj fijakerijadi kao i 15 jahača, među kojima je bilo i sedam devojčica. Kažu gosti da takvu gostoljubivost nigde nisu doživeli, jer je ispred mnogih kuća bilo posluženje – piće i slatke i slane đakonije koje su pripremile vredne Brestačanke. Drago mi je što smo i mi doprineli da u punom sjaju živi slava u Brestaču. Svi mi koji imamo konje znamo da je ljubav prema njima specifična i da bismo se lako odrekli stoke i kućnih ljubimaca koje ovde gotovo svako domaćinstvo ima, ali teško bismo se odrekli konja. Deca u Brestaču su veoma zainteresovana za konje i vole jahanje, a deca instinktivno znaju šta je dobro i zdravo, tako da se svi radujemo što ćemo uskoro i zvanično imati svoje udruženje. Uostalom, u Brestaču je uvek bilo konja, to je deo naše tradicije koju želimo da sačuvamo – kaže uzgajivač konja Miodrag Mijailović.
Tradicija se na svakom koraku uklapa u modernizaciju, i sve nekako prirodno teče svojim tokom u Brestaču – vidi se to na svakom koraku i u svakom segmentu života, pa i u oblasti preduzetništva. Ekonomski tehničar po obrazovanju, automehaničar po zanimanju Dušan Malešević, poštujući tradiciju ali i moderno doba koje zahteva specijalizaciju i stalnu edukaciju, nastavlja porodični posao u automehaničarskoj radnji specijalizovanoj za servisiranje poljoprivrednih mašina koju je osnovao njegov otac. A novi traktori i poljoprivredne mašine više nisu ni nalik na one stare – pružaju svu udobnost, ali i traže specijalnu opremu i znanja za servisiranje.
- Moram da pratim inovacije u oblasti poljoprivredne mehanizacije, što moj posao čini zanimljivijim. Pri tom, uz oca sam savladao znanje o starim traktorima i mašinama, tako da su i oni dobrodošli u moju radionicu. Ovde dolaze poljoprivrednici ne samo iz naše opštine, već i iz Dobanovaca, Stare Pazove, Šapca… Kao što sam ja praktično odrastao u radionici mog oca, tako će, nadam se, i moj sin odrastati u istoj radionici i prilagoditi njen rad svom vremenu, da se nastavi tradicija – kaže Malešević.