Čuvari pamćenja lokalne istorije

Povratak

Čuvari pamćenja lokalne istorije

Povodom jubileja pećinačkog Kulturnog centra, u utorak 24. oktobra, Narodna biblioteka Pećinci, Arhijerejsko namesništvo pećinačko i Kulturni centar organizovali su književno veče tokom kojeg su publici predstavili dve knjige - „Tri veka crkve u Pećincima 1720 – 2020“ i „Azbučnik srpskih sveštenika u Sremu od 1546 do 1946 godine“, autora Prof. Predraga Puzića i protojereja Bojana Mijanovića arhijerejskog namesnika pećinačkog.

Na samom početku večeri prisutne su pozdravili direktorka Narodne biblioteke Nevena Naić i v.d. direktora Kulturnog centra Slobodan Stanković koji je tom prilikom istakao dugogodišnju uspešnu saradnju sa Arhijerejskim namesništvom pećinačkim.

„Čast je i zadovoljstvo da organizujemo sa Arhijerejskim namesništvom pećinačkim ovakvu promociju u godini jubileja naše ustanove, kada obeležavamo 45 godina postojanja i rada. Želim vam da se večeras osećate kao kod kuće i da svi zajedno idemo ka velikom jubileju - pola veka postojanja, a vrata našeg Kulturnog centra otvorena su za sve ljude dobre volje koji imaju želju i energiju da stvaraju bolje sutra, da ulažu u kulturu, obrazovanje i umetnost“ – rekao je Stanković.

Direktorka Naić istakla je tom prilikom da je Narodna biblioteka, kao izdavač obe knjige, samo jedna u nizu ustanova, institucija i pojedinaca koji su se angažovali da bi one ugledale svetlost dana, pre svih Opštine Pećinci koja je finansirala izdavanje obe knjige.

„Obe knjige su za nas posebne iz više razloga. Prvo, one su obogatile našu zavičajnu zbirku, što je svakako misija našeg rada – da negujemo zavičajnost i da budemo čuvar pamćenja lokalne istorije. Drugo, one pokazuju duh zajedništva, jer spona vere i kulture duboko je ukorenjena u tradiciji našeg naroda. Setimo se da su prve knjige nastajale baš u manastirima i upravo je ta spona bila ključna za očuvanje našeg nacionalnog i kulturnog identiteta kroz vekove“ – kazala je Naić.

A o samoj ideji i potrebi za nastankon obe knjige, na promociji je govorio jedan od autora protojerej i namesnik pećinački Bojan Mijanović.

„Čitajući Azbučnik srpskih sveštenika u Sremu, istoričari se mogu diviti i kontinuitetu i veštini objedinjavanja podataka, vladanju šumom informacija i pozitivnom ishodu. Nije posebno potrebno naglašavati kolika je čast bila raditi na monografiji Tri veka crkve u Pećincima, pogotovo kada znam koliki deo moga srca pripada Pećincima i mojim dragim Pećinčanima. U ovoj monografili opisane su sve važne pojedinosti i uzeti su u obzir svi relevantni podaci, i do sada manje poznati ili nepoznati izvori koji su mogli da posvedoče nešto o istoriji naših Pećinaca i hramu Prenosa moštiju svetog oca Nikolaja“ – rekao je Mijanović.

Profesor Puzić je istakao da je velika odgovornost pred svakim autorom, pa i pred njim, onog trenutka kada knjige ugledaju svetlost dana. On je dodao da je sve što je prikupljeno i obrađeno učinjeno da bi se prikazao život i rad parohije u Pećincima, ali i zaslužnih pojedinaca.

„Iako sam rođen u Bačkoj, svoje bivstvovanje ja sam zaveštao Sremu. To osećanje pripadnosti rodu, koje krasi svakog od nas, u Pećincima su u odsudnom času godine 1914. pokazali srpski vojnici iz Šumadije, njih 18 položilo je svoje živote u okršaju s tuđinom na severnim obodima naselja, pojedini kod školske zgrade, jedan u crkvenoj porti. Mladi Slavko Dragišić je tamburom branio svoj zavičaj i antičko junaštvo platio glavom. A koliko je onih, nama neznanih, koji su ovde, kroz burne istorijske epohe, ustajali da se zaštite od zemaljskih silnika – Gagići, Vidakovići, Đurđevići, Kocoljevci, Najići, Neguševići, Pavkovići, Stanisavljevići, Trifunovići, i toliki drugi, verom i nadom, podizali su, i u mestu održavali čak tri hrama da bi ovaj četvrti, kojim baštinimo njihov sveti podvig, među nama danas stajao kao veličanstveni primer“ – kazao je Puzić.

Književno veče obogatili su svojim nastupima i glasovima Pevačka grupa „Svitac“ iz Deča, Bojana Radivojević i Nedeljko Anđelić, kao i Dunja Maksimović, učenica OMŠ „Teodor Toša Andrejević“ iz Pećinaca i nastavnica Branislava Trifunović.