Priča koja je čekala 30 godina da bude ispričana

Povratak

Priča koja je čekala 30 godina da bude ispričana

Knjiga „Orašje – Donja Mahala: 418 dana mog pakla“ autora Draga Božića doživela je svoje predstavljanje pred pećinačkom publikom 14. jula u parohijskom domu u Pećincima. Jedna priča, sasvim običnog, tada veoma mladog čoveka iz Bukove Grede kraj Orašja, čekala je da bude ispričana više od tri decenije. Tinjala je u njemu, skrivala se, preoblikovala i kako nam je rekao sam autor, na kraju se iskristalisala i bila spremna da se otisne na papir.

Godina je 1992. mesto je Bukova Greda, Orašje, Posavina, rat i logor, a o paklu koji je proživeo Božić kaže da je bilo nemoguće pisati bez emocija, koje su na kraju dana i pretočene i sačuvane između korica njegove knjige.

„Naše selo je bilo mešovito, pola Srba pola Hrvata i nismo imali nikada problema. Međutim, došlo je neko ludo vreme. Od maja 1992. godine do juna 1993. godine, od nas 38 koliko je bilo zatvoreno, 17 žrtava je palo bez borbe, bez metka. Prvog dana je ubijeno 7 ljudi, a ostali su nastradali od raznih batina i tortura. Želeo sam pre svega da napišem ovu knjigu kako bi ostao pisani trag za buduće generacije, jer rat nikom nije doneo ništa dobro, a žrtve ne smemo zaboraviti. Mogu vam reći da sam našao smiraj u samoj odluci da to napišem, iako nije bilo ni malo lako. Iako knjiga ima 50-tak strana pisao sam preko dve godine. Sve je to trebalo sročiti i prisetiti se svih tih muka i zlodela“ – rekao nam je Božić, i dodao da sva sećanja na sve proživljene strahote tokom tih 418 dana nastavljaju da žive i dalje sa njim, ali sada neće biti zaboravljene, i ne smeju biti zaboravljene, kako se ne bi više nikada i nikome ponovile.

Na početku promocije, arhijerejski namesnik pećinački protonamesnik Bojan Mijanović, zahvalio se publici koja se odazvala u velikom broju da na jedan, kako je rekao, veličanstven način čuje priču koju Drago ima da ispriča, a koju mnogi u Pećincima, pa ni on sam, nisu ni znali, jer svi možemo mnogo da naučimo iz svega što se tada dešavalo u Orašju i da nam svima bude za nauk.

Svaki urednik kada dobije rukopis ima potrebu i dužnost da uredi tekst, ispravi, doda oduzme, ali ne i urednik Dragovog izdanja Dragan Vujičić, inače rodom iz Šimanovaca.

„Kada sam dobio tekst i kada sam ga pročitao srce mi je stalo. Pedeset strana je napisano iz duše. Na početku sam želeo da sređujem tekst, ali sam onda shvatio da bi to bilo suvišno. Trebalo mu je 30 godina da istera to iz duše i meni je drago da je to uradio, jer da nije on, niko drugi to ne bi ispričao. Ovo je jedno poglavlje, jedna priča o đavolima koji su se pojavili u Posavini. Nedavno smo imali promociju u Obudovcu i zaista nisam bio na potresnijem događaju. Došle su žene, bake, i mlađe i starije. Vreme je prošlo i više nema suza. Ima samo emocija, mnogo emocija. Jako sam ponosan što smo danas i u mom Donjem Sremu“ – kazao je Vujičić.

I da, mnogi Pećinčani nisu znali šta je Drago Božić preživeo, a još manje da je to zapisao i pretočio u knjigu. Videlo se na licima mnogih iznenađenje, saosećanje, podrška i divljenje. Nije lako čitati te redove, a Drago svoju priču počinje sa rečima „Vazduh je počeo da treperi“...

Na kraju knjige „Orašje – Donja Mahala: 418 dana mog pakla“ autor je napisao i spisak žrtava iz Bukove Grede.