Mesto idealno za život u skladu s prirodom

Povratak

Objavljujemo tekst iz serijala Pećinačke novine u poseti mesnim zajednicama opštine Pećinci, koji je objavljen u junskom broju.

Mesto idealno za život u skladu s prirodom

Šta to Obrež ima, što ni jedno selo nema?

Stariji i sredovečni meštani dobro pamte i sa nostalgijom opisuju vreme kada je Obrež po mnogo čemu bio ne samo privredni centar pećinačke opštine, nego i mesto iz snova i svetli primer za mnoga sela i gradove nekadašnje (velike) Jugoslavije. Upravo u Obrežu bila je najbolja i najuspešnija zamljoradnička zadruga u državi, i to nije bila titula za šalu jer su tada zadruge cvetala, a utoliko značajnija ako se zna da zemlja u ataru Obreža ne spada među kvalitetne. Zadruga je bila pravi poslovni sistem, ili korporacija što bi se danas reklo. Bila je ona i zamajac privrednog razvoja u svim pravcima te je tako u Obrežu otvorena Konfekcija „Obedska bara“, nekada čuveni KOBO, koji je posle to mesto proslavio ne samo u Jugoslaviji, već i u zemljama u koje je izvozio. Radnici su tada sa svih strana, pa i iz Sremske Mitrovice, autobusima dolazili u Obrež na posao, a mnogi od njih su ostali i da žive u selu, jer je ono imalo sve uslove kakve i gradovi imaju – zabavište za celodnevni boravak dece, samoposlugu, građaru, hotel na Obedskoj bari za izlazak i zabavu, modernu školu, novoizgrađene višespratne stambene zgrade koje su selu davale šmek modernog urbanog života, saobraćajnice o kojima su drugi mogli samo da maštaju, dobre saobraćajne komunikacije sa prestonicom. A onda, nekako odjednom, zadruge su nestale, KOBO je zatvoren, a centar privrednog razvoja preselio se u Šimanovce. No, upravo time otvorena je i nova sjajna perspektiva za Obrež, kažu meštani koji imaju malo izoštreniji pogled na budućnost.

Naime, u Šimanovcima i ostalim mestima u kojima danas cveta privreda, sada je takva gužva i pritisak je na miran svakodnevni život da je samo pitanje vremena kada će stanovnici tih preopterećenih mesta poželeti da rade tu gde rade, a da nađu neko mirnije mesto za život, kažu meštani, i ističu da je upravo Obrež takvo mesto.

„Ja sam prezadovoljna životom u Obrežu, ne nalazim mu ni jednu manu. Ovde čovek može da živi u skladu sa prirodom, pri tome ne mislim samo na prirodu oko nas, i na blizinu dragulja kakav je Obedska bara – čovek ovde može da živi u skladu sa svojom ljudskom prirodom. To najbolje vidimo po deci – čim je lepo vreme, deca se igraju napolju bez straha od gustog saobraćaja, druže se međusobno, odrastaju u nezagađenom mestu, udišu čist vazduh i srećni su i zadovoljni. Mladi roditelji imaju pri tome na raspolaganju celodnevni boravak u vrtiću dok su deca mala, školu u kojoj osnovci imaju sve uslove za sticanje znanja i bezbedan boravak, i dobar prevoz za Pećince, Rumu i Beograd, kada stasaju za srednju školu“ – kaže učiteljica Dragana Petronijević, a njena koleginica Jasmina Devčić potpuno se slaže, i još dodaje:

„Da su uslovi za život u Obrežu dobri, najbolji pokazatelj je upravo škola – imamo preko stotinu đaka, i po tome smo prevazišli i Ašanju, čak i Kupinovo. Učenici su opušteni a marljivi, radosni i razigrani, žive pravo đačko doba bez ispada, vršnjačkog nasilja i sličnih muka modernog doba. Ne znam kome to ne bi bilo privlačno, i ko bi poželeo da mu dete odrasta i da se školuje u drugačijem ambijentu. Jednostavno rečeno, moderno doba nije pojelo našu decu i njihovo normalno, bezbrižno detinjstvo“.

Sve to, naravno, ne znači da Obrež odustaje od razvoja u smislu stvaranja boljih uslova za život. Poslednjih godina je mnogo urađeno u tom pravcu. Novoizgrađeni deo škole je posle dugog niza godina dobio dozvolu za rad i opremljen je najsavremenijim učilima, a planira se obnavljanje i opremanje i drugog dela škole. Dobijena je građevinska dozvola za rekonstrukciju i dogradnju „starog dela“ škole, a posao po projektu predviđa izdizanje krova i izgradnju kabineta u potkrovlju. Tom poslu se raduju svi, naročito roditelji.

„I sada je naša škola odlična, nemam nikakve zamerke, ali biće još bolja kada se izgrade novi kabineti. Moje starije dete je upravo završilo srednju školu u Pećincima i nisam imala nikakvih problema ni sa prevozom niti sa uslovima školovanja, a mlađe dete je još osnovac. Zadovoljna sam i ostalim uslovima za život, imamo lekara svaki dan, a imamo i zubnu ambulantu, apoteku još nemamo ali, ko zna zašto je to dobro“ – rekla nam je meštanka Snežana Kostić.

Izgrađena je nova vodovodna mreža, tako da voda u domaćinstva više ne stiže starim, azbestnim cevima, a uveliko se spremaju uslovi za eventualno povećanje broja stanovnika pa tako i povećanu potrošnju vode, tako da će uskoro biti izgrađen još jedan bunar za vodosnabdevanje. Upravo je završena izgradnja magistralnog gasovoda koji je prošao kroz celo selo tako da postoje svi uslovi da do nove grejne sezone meštani dobiju mogućnost grejanja na gas. Projekat za izgradnju kanalizacione mreže i mini prečistača otpadnih voda je završen, u bliskoj budućnosti biće rešen i problem septičkih jama. Nasut je put u Romskom naselju, i uopšte, vodi se računa o potrebama svih meštana, kaže predsednik Saveta MZ Zoran Jovanović.

„Pored ovih kapitalnih investicija, imali smo i niz manjih, kao što je zamena javne rasvete i slično. U svakom slučaju, pratićemo potrebe meštana i reagovaćemo na odgovarajući način, bilo da je reč o nasipanju atarskih puteva i manjih ulica u vikend naselju, ili pak o nekom drugom poslu. Moram da naglasim da u selu nemamo privredu koja bi pomogla u poslovima važnim za selo, i da smo u svim poslovima oslonjeni isključivo na lokalnu samoupravu koja nam izlazi u susret. Naravno, kada su u pitanju neki sitniji poslovi, kao što je uređenje centra i slično, angažuju se i meštani i zajedničkim snagama se uradi mnogo šta“ – kaže Jovanović.

Jedna od važnijih investicija u selu, bar za lovce, bila je izgradnja lovačkog doma. Predsednik Lovačkog udruženja Aleksandar Jelenić ističe da udruženje ima 45 članova koji imaju odlične uslove za svoje aktivnosti.

„Lovci mnogo znače za selo, jer mi ne idemo u lov samo iz zabave, već veoma vodimo računa o očuvanju prirode, prihrani divljači i odstrelu one koja pravi velike štete poljoprivrednim usevima. Naročito su divlje svinje opasna pretnja usevima, a namnožile su se jer imaju dovoljno hrane, a sada i vode. Što se tiče samog lovačkog doma, on je dostupan ne samo lovcima, već i drugim udruženjima i za druga društvena okupljanja“ – kaže Jelinić.

Veoma je aktivno još jedno udruženje u selu: Fudbalski klub „Graničar“, koji se takmiči u Mol ligi.

„Deca i mladi su veoma zainteresovani za fudbal i zato je ovaj klub od izuzetne važnosti. Nedavno je izgrađena manja svlačionica na fudbalskom igralištu, ali bi bilo dobro da se izgrade i veća svlačionica i tribine, a u dogledno vreme i sala pa da imamo svoj prostor. Za sada, koristimo salu Lovačkog doma kada se posle utakmica organizuju druženja“ - kaže predsednik FK Petar Diklić.

Inače, Petar Diklić je primer pomenutog angažmana meštana na uređenju sela: on radi u Gradskom zelenilu u Beogradu i hortikulturu „drži u malom prstu“, a dobrobit od toga ima i njegovo rodno mesto - stara se on ne samo o košenju trave na fudbalskom igralištu, već i o cveću i ukrasnom rastinju u centru Obreža i travnjacima na javnim površinama.

I tako, priču o Obrežu počeli smo pogledom u prošlost u kome je važno mesto zauzimao vrtić, a završavamo pogledom u budućnost, gde vrtić opet ima važno mesto. O tome će nam najbolje reći meštanin Miroslav Petrović, inače direktor JKP „Putevi opštine Pećinci“ u čijoj su nadležnosti neke od najznačajnijih kapitalnih investicija u opštini.

„Obrež očekuje kompletna rekonstrukcija i dogradnja predškolske ustanove po najsavremenijim standarima i sa većim brojem mesta za mališane. To je u skladu sa obećanjem predsednika Srbije da pećinačka opština više nema liste čekanja za predškolsku ustanovu. Vrtić će imati ne samo više prostorija, nego će i postojeće dobiti novu opremu i izgled tako da će ispunjavati najsavremenije standarde. I sada u predškolsku ustanovu u Obrežu dolaze deca i iz Ogara i Kupinova, a biće ih i više kada se obnovni i dogradi vrtić koji će, po projektu, biti ne samo funkcionalan već i ukras naselja – kaže Miroslav Petrović.