Biseri pećinačke košarke ponikli u Srem basketu

Povratak

Biseri pećinačke košarke ponikli u Srem basketu

Košarkaški klub „Srem basket“ iz Pećinaca odavno se stekao ime i ugled u sportskoj javnosti, ne samo u pećinačkoj opštini, već i mnogo, mnogo šire. Trener Živko Misirača, od 6. februara 2010. godine, s velikim uspehom prenosi svoje prebogato iskustvo na mlade koji tek ulaze u tajne ovog sporta. Koliko je uspešan u svom radu najbolje pokazuje podatak, da je „Srem basket“ već iznedrio reprezentativce, ali i igrače koji su nastavili svoje usavršavanje na koledžima u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na jednom od treninga, u sali Osnovne škole „Slobodan Bajić Paja“ u Pećincima, društvo malo, ali odbrano. Na parketu Živko Misirača i braća Lav i Sergej Cvetković koji su trenutno na usavršavanju u SAD, Teodora Ivanović koju uskoro očekuje put „preko bare“ i David Jokić odnedavno član zemunskog KK Vizura.

Mladi košarkaši koji su sportsku azbuku savladali baš u KK „Srem basket“, a svoje slobodne dane koriste za individualni rad sa trenerom Živkom Misiračom.

„Zaista mi je velika čast raditi sa ovim mladim, ali već dokazanim košarkašima“ – ističe Misirača – „Lav Cvetković je već drugu godinu u SAD (Teksas), dok je njegov mlađi brat Sergej godinu dana u Severnoj Karolini. Teodora Ivanović, članica kadetske reprezentacije Srbije, uskoro kreće njihovim putem. Neosporne kvalitete Davida Jokića prepoznao je KK Vizura, te je odnedavno član njihove kadetske ekipe. Jednostavno, deca mi odlaze posle završenog osmog razreda. Moj moto u radu je da talentovani igrači treba da nastave usavršavanje u daleko jačim klubovima. Bez obzira što više nisu u našem klubu, uvek sam spreman da ih posavetujem i na svaki način pomognem. Preko raznoraznih linkova pratim igre Lava i Sergeja, uočavam njihove nedostatke, koje pokušavamo da u ovom „mrtvom periodu“ otklonimo.“

Lav Cvetković (19), je odavno skrenuo pažnju stručnjaka na sebe svojim raskošnim talentom.

„Saradnja sa trenerom Misiračom je počela mojim polaskom u osnovnu školu“ – vraća film Lav Cvetković – „Klub je tek počeo s radom, a na jednom od časova, trener je doneo flajere. Kada sam ga ugledao, onako krupnog, poželeo sam i ja da igram košarku. I tako je počela naša saradnja koja traje desetak godina. Završetkom osmog razreda, prelazim u beogradski Partizan, gde sam s velikim uspehom nastupao za mlađe kategorije, tačnije kadete. U toj konkurenciji bio sam najbolji igrač. Tada odlučujem da bi za mene bilo najbolje bilo da nastavim usavršavanje u SAD. Dve godine sam bio u gradiću Plejno u Teksasu, nedaleko od Dalasa. Sada sam završio srednju školu i dobio sam stipendiju od jednog uglednog koledža iz Dalasa, gde ću nastaviti karijeru. Posle dve-tri godine, odlučiću šta dalje, sve u zavisnosti od igara na koledžu. Ili ću na draft za NBA, ili ću nazad u Evropu. Jednostavno, košarka je moj život.“

Mlađi Cvetković, Sergej (18), nastavlja istim putem.

„Kod trenera Misirače sam počeo da treniram sa navršenih 6 godina“ – kaže Sergej – „Trener je pokušao da objasni mom ocu kako nije praksa počinjati s ozbiljnijim radom pre sedme godine. Ali, nakon što me je video na terenu, odlučio je da ostanem. Od tada pa do danas trener je bio uvek uz mene, bez obzira da li sam u klubu ili ne. Sa završetkom osmogodišnjeg školovanja predloženo mi je da pređem u neki jači klub. Kao članu reprezentacije Srbije u svom uzrastu, konkurencija u Pećincima nije mi bila dovoljno jaka. Svoj košarkaški razvoj nastavljam u beogradskom Partizanu dve godine, a zatim i u Radničkom sa Crvenog krsta. U međuvremenu, brat mi je otišao u Ameriku. Kako sam uvek išao njegovim stopama, odluka je brzo doneta. U svakom slučaju, igre u Radničkom su mi mnogi značile za napredak, ali i kao priprema za odlazak u SAD. Prezadovoljan sam prvom godinom u Severnoj Karolini i radujem se sledećoj sezoni.“

Košarkaški put i razvoj Teodore Ivanović (16), umnogome je sličan prethodnim.

„S ponosom ističem da sam u „Srem basketu“ naučila najveći deo svega onog što trenutno znam“ – priznaje Teodora - „Uvek se rado vraćam treninzima kod trenera Žileta, jer kod njega uvek ima šta da se nauči.“

Za Teodoru je „Srem basket“ bio odskočna daska za prelazak u Crvenu zvezdu.

„Lepo je bilo igrati za dve selekcije, koje su osvajale državna prvenstva u poslednje tri godine. Što se tiče reprezentacije U – 16 , do skoro sam bila na pripremama. Zbog skorog odlaska u SAD nisam više u mogućnosti da zaigram sa ekipom. Pojavljivale su se mogućnosti za moj dalji razvoj po klubovima Evrope, ali ponuda škole sa Floride nije se mogla odbiti. Želja svakog košarkaša je da proveri svoj talenat na američkom kontinentu. Sviđa mi se što je škola usklađena sa košarkom i košarkaškim programom, za koji sam dobila punu stipendiju.“

David Jokić (15) je još jedan košarkaški biser pećinačke opštine.

„Košarku sam počeo da treniram u petom razredu osnovne škole“ – kaže Jokić – „Za sve što sam naučio i što znam, mogu zahvaliti treneru Misirači koji je svoje ogromno znanje nesebično delio. Vreme provedeno u „Srem basketu“ pamtiću po lepom drugarstvu i predivnim uspomenama. Međutim, mora se dalje. Trener i ja smo odlučili da je najbolje da nastavim usavršavanje u Vizuri iz Zemuna, gde sam već tri meseca. Igram na poziciji beka – šutera. Lepo sam prihvaćen i za sada ide sve po planu. Bez obzira na sve, „Srem basketu“ i treneru Misirači uvek ću se vraćati, jer dobar savet vredi čuti.“