Средњовековно утврђење Купиник (стари град Купиник) први пут се помиње у историјским изворима крајем 14. века, али је свакако старије.

За историју српске државе везује се почетком 15. века када га деспот Стефан Лазаревић добија од Мађара. Наслеђује га Ђурађ Бранковић и до коначног пада деспотовине и разарања самог Купиника у рукама је деспотске породице Бранковић. У њему су столовали легендарни Змај Огњени Вук, деспотица Ангелина са синовима Ђорђем и Јованом и последњи деспот Стефан Бериславић.

Скромних димензија, али изузетног стратешког положаја и занимљивог архитектонског изгледа, одолевао је свим нападима до 1521. године, када га Турци освајају и разарају.

Падом Купиника престала је да постоји и српска средњевековна држава па Сремци воле да кажу како је Купиник последња српска престоница.

До данас није обнављан, а његови остаци и данас пркосе зубу времена.