Republika Srbija Општина Пећинци
Autonomna Pokrajina Vojvodina Општина Пећинци
Општина Пећинци

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима

  • Српска Православна Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима у XVIII веку подизана је четири пута:
    • 1720. године саграђена је од плетера, покривена трском, имала је два прозора, а звона није имала.
    • 1734. године, направљена је нова Црква од балвана и плетера, са кровом од рогозине.
    • 1766. године, постављени су темељи од цигле, имала је зидове од плетера и блата и кров од даске.
    • у периоду између 1770 – 1775. године, сазидана је од чврстог материјала, камена и цигле, са звоником дограђеним 1810.
  • Прва два храма налазила су се у 1 км југоисточно од данашњег центра.
  • У Пећинцима је 1785. године заведена српска школа са учитељем Васиљем Витковићем, у згради која је била у власништву Црквене општине.
  • Иконостас из 1734. године имао је 11 икона и представља рад непознатог зографа.
  • Нови иконостас и зидне иконе осликао је 1838 - 1843. године Павле Чортановић.
  • Трећи иконостас по реду дело је Николе Ивковића из 1934, Душана Стевановића и Милоша Остојића из 2012 – 2013. године.
  • На прозоре Цркве је 1839. уграђено је украсно стакло, а на звонику је 1901. године постављен црквени сат.
  • Црквена звона одузела је Аустријска војска у Првом светском рату. Звона која су постављена 1923. године, купљена су нова, а произведена су у Италији.
  • 1943. године за време Другог светског рата на дан Светог Николе 19. децембра Немци су минирали звоник и оштетили кров.
  • 1962. године на Цркви је поправљен кров и на припрату назидан звоник.
  • 2000. године почела је реконструкција, урађен је нови кров и фасада, као и дренажа око Цркве са новом стазом.
  • Од 2012-2014. године завршено је реновирање унутрашњости.
  • 2019. године Пећинци су постали седиште Архијерејског Намесништва Пећиначког Епархије Сремске са 15 Црквених општина.
    • Парох: Архијерејски намесник Пећиначки јереј Бојан Мијановић

Капела Светих жена Мироносица у Пећинцима

  • Капела је посвећена Светим женама Мироносицама које се прослављају друге недеље по Васкрсу.
  • Саграђена је 2010. године за потребе верника као гробљанска капела.
  • Урађена према пројекту дипл. инж. архитектуре Јелене Масникосић.
  • Мањи иконостас са две иконе сликане у византијском стилу, постављен је 26. августа 2011. године и дело је академског сликара Милоша Остојића из Шида.
    • Парох: Архијерејски намесник Пећиначки јереј Бојан Мијановић

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Ашањи

  • Српска Православна Црква у Ашањи подизана је три пута, све три су посвећене Сабору Светог Архангела Гаврила:
    • у периоду између 1750 – 1752. године, изграђена је Црква од храстовог дрвета, плетера и трске. 24. маја 1755. године осветио је епископ Партеније Павловић.
    • у периоду између 1835 – 1838. године, зидана је нова Црква од камена и цигле. 1853 године постављена су нова звона. Нови иконостас је 1898. године поставио Лука Алексејевић из Новог Сада. 1899. године постављена је нова ограда. По запису о прослави стогодишњице Цркве види се да је била лепо уређена и окречена. Цркву је 1944. године минирала и срушила Немачка војска. После рата од остатака Цркве направљен је Дом културе у селу. Од старе Цркве остало је само неколико икона са старог иконостаса
    • градња нове Цркве започета је 1970. године и довршена 1981. године, када је Цркву осветио и предао народу епископ Андреј Фрушић.
  • Црква је изнутра осликана 2011 – 2014. године, радове је извела уметничка радионица „Лазарус“ из Ћуприје.
  • Иконостас је дело Мирослава Милановића са 21 позлаћеном иконом.
    • Парох: протојереј Александар Урумовић

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Брестачу

  • Српска Православна Црква у Брестачу се први пут спомиње 1570. године у доба Отоманске владавине, када су у месту забележени свештеник Јован и 35 српских домова.
  • У време Аустријске Царевине и Српске Православне Митрополије Сремскокарловачке Црква је подизана два пута:
    • први пут 1750. године, од храстовог дрвета и плетера, коју је осветио епископ Партенија Павловића.
    • други пут грађена је у периоду између 1770 – 1775. године, зидана је од камена и цигле, а покривена храстовом шиндром. Звоник је завршен 1792. године. Иконостас је рад дрворезбара Павла Бошњаковића из 1822. године, док су иконе дело сликара Константина Лекића и позлатара Димитрија Лазаревића из 1834. године.
  • У Брестачу је од половине XIX века до 1948. године постојала капела посвећена Светој Петки, задужбина Павла Радивојевића.
  • Свештеник Теодор Момировић је 1914. године жив спаљен у Брестачу заједно са 16 својих парохијана.
  • Црквена звона одузела је Аустријска војска у Великом рату, а нова су постављена 1928. године.
  • Најважнији радови после Другог Светског рата извршени су 1977. године и 1990. године.
  • 2018. године почела је генерална санација спољашњости која се приводи крају.
  • Црква има статус споменика културе од изузетног значаја.
    • Парох: протојереј Томислав Којић

Црква Вазнесења Господњег у Дечу

  • Српска Православна Црква у Дечу посвећена Вазнесењу Господњем подизана је три пута за време Аустријске Царевине и Српске Православне Митрополије Сремскокарловачке:
    • прва је саграђена од дрвета 1750. године, а освећена 19. априла 1752.
    • друга је састављена од плетера и покривена шиндром 1797. године.
    • трећу је зидао 1828 – 1831. године Мојсије Јанковић, зидар из Сремске Митровице.
  • Певнице, архијерејски трон и столове од липовог дрвета израдио је 1834. године Павле Бошњаковић.
  • Иконостас и рипиде су рад дрворезбара Георгија Девића 1839 – 1841. године.
  • Унутрашњост Цркве и иконостас осликао је Константин Пантелић 1848 – 1851. године.
  • Поједине иконе позлаћене су 1851. године.
  • Црква је оштећена у Другом светском рату, тада је срушен део звоника и крова. Првобитни звоник је имао куполу и сатове на себи.
  • Потпуна реконструкција звоника извршена је 2020. године, када су враћена два стара и постављено једно ново звоно.
    • Парох: јереј Недељко Ковач

Црква Светих Апостола Петра и Павла у Доњем Товарнику

  • Српска Православна Црква у Доњем Товарнику се први пут спомиње у XVI веку у доба Турске владавине, када је у месту забележено 17 домова.
  • Три нове Цркве посвећене Светим апостолима Петру и Павлу подигнуте су у време Аустријске Царевине и Српске Православне Митрополије Сремскокарловачке:
    • прва је саграђена 1754. године од плетера.
    • друга 1797. године од дрвета, са кровом од дасака.
    • трећа је грађена између 1807 – 1813. године у готском стилу, радили су познати мајстори: зидар Матијас Шмит, тесар Јаков Вехтер, лимар Фердинанд Хендел и бравар Кристијан Клуг. Иконостас је 1846. године израдио дрворезбар Едуард Владарш, а 1873. године осликао га је Константин Пантелић, који је живео и стварао у селу. Звона су 1917. године одузеле Аустријске војне власти, а нова су постављена 1924. године, заслугом проте Симеона Гајића и парохијана.
  • Црква, стара више од једног века, порушена је у Другом светском рату, а садашња је грађена у српско-византијском стилу у периоду између 1969 – 1971. године. Цркву је осветио 1982. године епископ сремски Андреј, а у обреду своје учешће узео је и епископ западноевропски Лаврентије.
  • Од старога храма је сачувано је само 6 икона
  • У храму се чувају богослужбене књиге, штампане у XVIII и XIV веку у Русији.
    • Парох: јереј Саша Милијашевић

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Карловчићу

  • Српска Православна Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Карловчићу се први пут спомиње у XVI веку у доба Турске владавине, када је у месту забележено 45 домова.
  • Подизана је три пута:
    • 1732. године, подигнута је прва од плетера и са ограђеном портом, у којој служи парох по имену Новак.
    • 1767. године, саграђена је нова Црква, подигнута на стубове од балвана, имала је зидове од дасака и била је покривена шиндром. Ова Црква није имала торањ.
    • у периоду 1793 – 1809. године зидана је циглом трећа по реду Црква, која и данас одолева времену.
  • Иконостас је 1841. године израдио Сава Љубинковић, а 1844. године осликао га је Петар Чортановић.
  • У Првом светском рату свештеника Павла Зековића власти су одвеле у логор, а у башти парохијског дома је у септембру 1914. године стрељано 17 становника.
  • У Карловчићу је 1932. године било седиште Намесништва са 13 црквених општина.
    • Парох: јереј Недељко Ковач

Црква Светог Луке у Купинову

  • На југозападној периферији села Купинова налази се Црква Светог Луке, задужбина деспота Ђурђа Бранковића. Саграђена је половином XV века, те свакако представља најстарију православну богомољу у крајевима северно од Саве и Дунава.
  • У храму су 1455 – 1457. године биле мошти Светог апостола и јеванђелисте Луке.
  • Црква је разорена 1521. године приликом турских освајања.
  • Црква је обновљена између 1726 – 1730. године заслугом капетана Михаила Васића, свештеника и мештана Купинова. 1780. године у изворима помиње се као зидана грађевина.
  • Иконостас је рад Јакова Орфелина из 1792. године.
  • У храму се чува звоно које је дар вожда Карађорђа.
  • У Купинову је током XVIII века било седиште Намесништва са 9 црквених општина.
  • Од 2016. године у цркви се трајно налази део моштију Свете мајке Ангелине.
    • Парох: јереј Предраг Михајловић

Црква Свете Тројице у Купинову

  • Српска Православна Црква у Купинову посвећена Светој Тројици саграђена је у периоду 1803 – 1814. године заслугом свештеника Георгија Крстоношића и Дионисија Радовановића као и мештана села Купинова.
  • У њу су пренете из цркве Св. Луке све драгоцене старине из деспотских времена.
  • Једанаестог јула 1944. године Црква је минирана и тешко оштећена, а сви предмети из ње отуђени су и упропашћени. Комисија за културну штету наводи: „Ради се овде о таквим стварима и старинама које потичу из једног чудесног светлог периода српске историје, када су задњи остаци српске државе, на свом сутону давали максимум свог животног значења на културном, историјском и уметничком пољу, а Купиново је као ондашњи смањени центар Српске државе која је тонула, привлачио најбоље уметнике оне епохе“.
  • Комплетна обнова Цркве започета је 2020. године. Због своје величине, богатог начина градње и невероватног унутрашњег дизајна, Црква Свете Тројице је последња Црква која се обнавља на подручју Сремске Епархије, она представља круну обнове парохијских Цркава порушених у Другом светском рату.
    • Парох: јереј Предраг Михајловић

Манастир Обед, Благовештенска Црква, задужбина Свете мајке Ангелине

  • Саграђена је у периоду 1498 - 1501. године, залагањем Свете мајке Ангелине
  • Према предању Црква је саграђена од дрвене грађе брода којим је светитељка прешла у Срем.
  • Због дотрајалости дрвене богомоље, саграђена је 1930. године нова Црква од цигле, која је порушена у Другом светском рату.
  • Обновљена је 2007. године и у народу је позната као црква Мајке Ангелине.
    • Парох: јереј Предраг Михајловић

Црква Преображења Господњег у Обрежу

  • Српска Православна Црква у Обрежу се спомиње 1566. године, када је у месту забележено 14 домова.
  • Историја говори о још две Цркве од слабе грађе:
    • прва је саграђена око 1720. године од плетера и дасака.
    • друга је подигнута 1749. и имала је ограђену порту. Цркву је 1753. године осветио епископ Партенија Павловића.
  • Садашња Црква зидана је између 1770 – 1775. године, била је мала и није имала торањ, који је дозидан крајем XVIII века.
  • Иконостас је дело непознатог мајстора, а иконе на иконостасу радио је 1778. године Јаков Орфелин.
  • У Великом рату звона су одузеле аустријске власти. Поново су постављена 1923. године.
  • Црква је споменик културе од великог значаја.
    • Парох: јереј Слободан Мицић

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Огару

  • Српска Православна Црква посвећена Преносу моштију Светог оца Николаја у Огару подигнута је средином XVIII века.
    • 1747. године изграђена је прва Црква од дрвета, са ограђеном портом, коју је 1753. године осветио епископ Партеније Павловић.
    • друга је 1797. године сазидана у византијском стилу, од чврстог материјала. Иконостас је 1814. године начинио дрворезбар Марко Вујатовић, а 1826. године осликао Димитрије Лазаревић. Позлатили су га Константин Лекић и Теодор Дрезмановић.
  • Свети храм је обнављан 1892. и 1914. године. Тада је реконструисан звоник, позлаћена јабука и постављен црквени сат.
  • Звона су одузета 1917. у време Првог светског рата, а поново постављена 1922. године.
  • У Другом светском рату Црква је тешко оштећена. Богослужење се до 1962. године одржавало у парохијском дому.
  • Црква је потпуно обновљена у периоду између 1962 – 1963. године.
  • Нов иконостас израђен је у дуборезу 1979. године.
  • Црква је делимично живописана у византијском стилу 1983. године.
  • 2020. године завршена је комплетна реконструкција Цркве
    • Парох: јереј Милан Томашевић

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Попинцима

  • У Попинцима су грађене три Православне Цркве.
    • прва датира из 1724. године, грађена је од плетера, покривена шиндром, имала је једно звоно и трпезу од камена. Црква је била посвећена Светом оцу Николају Мирликијском. Освећена је 1731. године од стране епископа Никанора Крушедолског.
    • друга је саграђена од дрвета 1751. године, имала је ограђену порту и такође је била посвећена Светом оцу Николају Мирликијском.
    • трећа је грађена циглом у периоду између 1773 – 1777. године, посвећена је Сабору Св. архангела Гаврила. Цркву је осветио епископ Јосиф Јовановић Шакабенда.
  • Иконостас је 1872. године осликао Никола Петровић.
  • Црква се и данас налази у центру села као културно-историјски споменик, који је под заштитом државе.
  • За време Другог светског рата Немци су срушили црквени торањ и знатно оштетили западни део Цркве. После рата изграђен је нови торањ, нижи од старог за 18 метара, али није извршена потпуна санација Цркве па се и данас могу видети последице минирања.
    • Парох: јереј Милан Главашевић

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Прхову

  • Први спомен о Српској Православној Цркви у Прхову је из XVI века у доба Турске владавине, када је у месту забележено 45 домова и свештеник по имену Јован.
  • У XVIII веку подизана је три пута:
    • 1730. године, нова, мала Црква од храстових брвана, коју је осветио епископ Никанор Крушедолски.
    • 1758. године подигнута је нова Црква од дрвета, покривена даском, са ограђеном портом. 1766. осветио је митрополит Павле Ненадовић. Сачувани су делови иконостаса, односно само 4 престоне иконе, које је професор Павле Васић приписао Димитрију Бачевићу. Ове иконе се данас налазе у Галерији Матице Српске у Новом Саду
    • 1775 – 1780. године сазидана је Црква од чврстог материјала, село је тада бројало 73 куће и 673 душе.
  • У периоду 1832 – 1841. године прављен је нови иконостас у класицистичком стилу, од липовог и чамовог дрвета и дело је дрворезбара Павла Бошњаковића. Иконе је 1840. године осликао Георгије Бојер, а позлатио их Димитрије Ђурковић.
  • Двоспратни звоник на Цркви је порушила Немачка војска у Другом светском рату.
  • Обнови Цркве и реновирању звоника, приступило се 1987, а радови су завршени 1988. године.
  • Радови на иконостасу 2011. и 2012. године вратили су му првобитан сјај.
    • Парох: јереј Стефан Сремац

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Сибачу

  • Српска Православна Црква у Сибачу помиње се у време Османске империје у XVI веку, када је у селу пописано 23 дома.
  • За време XVIII века подизана је три пута:
    • 1733. године постављена је од плетера и трске.
    • 1753. године саграђена је од дрвета и покривена храстовим даскама, 9. маја 1753. године осветио је епископ Партеније Павловић.
    • у периоду између 1780 – 1782. године подигнута је од камена и цигле.
  • Иконостас је допремљен из Цркве Св. апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима. Иконе је сликао Георгије Стојановић, Стефан Гавриловић и Јов Василијевич. Сматра се да је иконостас настао у периоду 1737 – 1740. године, а купљен и пренет у Сибач тридесетих година XIX века. Због своје вредности три престоне иконе су украдене 1971. године, од тога су две пронађене и враћене 2006. године.
  • Зидне иконе у олтару, наосу и на сводовима извео је 1851. године Константин Пантелић.
  • Црква је обнављана 1897. године.
  • 2015. године потпуно је реновирана, јер је у Другом светском рату претрпела огромна оштећења.
    • Парох: јереј Милан Главашевић

Црква Светог Јована Богослова у Сремским Михаљевцима

  • За време Отоманске владавине 1570. године забележено је насеље са 9 домова и Црквом која је била направљена на сојеницама изнад воде, због мочварног терена.
  • Према усменом предању Цркву на суви терен преместио је племић Веселковић.
  • У XVIII веку Црква је подизана два пута:
    • 1740. године, од плетера и даске.
    • 1750 – 1755. године, подигнута је од дрвене грађе, а посветио је епископ Партеније Павловић.
  • Између 1812 – 1816. године, грађена је од камена и цигле.
  • Иконостас је рад дрворезбара Георгија Девића из 1846. године, а осликао га је 1855. године Константин Пантелић.
  • Нови црквени торањ са сатом изграђен је 1896. године, а нова четири звона постављена су 1906. године.
  • Последње реновирање Цркве завршено је 2020. године.
  • Црквено здање има статус споменика културе од великог значаја.
    • Парох: јереј Стефан Сремац

Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Суботишту

  • Српска Православна Црква у селу Суботишту спомиње се у XVI веку у доба Турске владавине, када је у месту забележено 17 домова.
  • Две нова Цркве подигнуте су у XVIII веку:
    • прва Црква је саграђена 1724. године од плетера и трске. Освећена је 4. септембра 1731. године од епископа Никанора Крушедолског.
    • друга је саграђена од камена у периоду 1775 – 1780. године, а зидана у византијском стилу, са звоником довршеним 1797. године.
  • Иконостас је дело дрворезбара Едуарда Владарша, а осликао га је 1867. године академски живописац Арсеније Петровић.
  • Црква је 1893. године обновљена и позлаћене су две јабуке са крстовима.
  • Црквени торањ срушен је током Другог светског рата.
  • Обнова звоника завршена је 2009. године.
  • На престоној икони пресвете Богородице на иконостасу проплакало је 1996. године њено десно око. Преосвећени епископ сремски Господин Василије икону је 1996. године прогласио чудотворном.
  • Црква има статус споменика културе од великог значаја.
    • Парох: протојереј Томислав Којић

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Шимановцима

  • Први пут се Црква у Шимановцима помиње у периоду од 1566 – 1595. године
  • У XVIII веку Црква Преноса моштију Светог оца Николаја подизана је два пута:
    • 1741. године, од дрвета, покривена даском и са ограђеном портом. 17.априла 1742. године Цркву је осветио епископ Партеније Павловић,
    • 1775 – 1780. године, грађена од камена и цигле у барокном стилу.
  • Иконостас из 1814. године је дело дрворезбара Марка Вујатовића, а његов ктитор био је прота Димитрије Мандић.
  • На запису са унутрашње стране иконостаса стоји да је иконе насликао земунски сликар Константин Лекић, а позлатио их Димитрије Лазаревић 1822. године. Освећен је исте године за време митрополита Стевана Стратимировића.
  • Обновљену Цркву осветио је 1901. године архимандрит др Георгије Летић.
  • Црквени торањ је порушен у септембру 1943. године, у току Другог светског рата. Остала је само једна страна уз Цркву по чему су Шимановци били препознатљиви више од 60 година.
  • Комплетно реновирање торња завршено је 2005. године.
  • У периоду од 2005 – 2010. године завршен је парохијски дом и комплетно је реновирана ограда око порте.
    • Парох: протојереј – ставрофор Жељко Кретић