Страдање сремачких Срба у Великом рату

Повратак

Страдање сремачких Срба у Великом рату

Пећиначка Народна библиотека приредила је у петак 14. децембра у холу Културног центра, поводом обележавања 100 година од завршетка Великог рата, за све љубитеље историје и писане речи, промоцију књиге „Илијина прича“ ауторке Снежане Алексић из Бољеваца. Присутна читалачка публика била је у прилици да чује објективан, научно релевантан начин којим је описано страдање Срба у Срему после повлачења српске војске, након Сремске офанзиве.

Како је сама ауторка рекла током промоције, Сремска офанзива која се догодила између Церске битке и битке на Дрини у периоду од 6. до 14. септембра 1914. године за циљ је имала да ослаби крило аустроугарске војске које је непрестано бомбардовало Београд. Међутим, офанзива је трајала свега недељу дана када аустроугарска војска прави контранапад на Дрину и српска војска се повлачи у Србију.

„Као епилог свега тога, јесте одмазда аустроугарске војске над цивилним становништвом Срема, у првом реду над Србима. Ја сам се јако у овој књизи бавила статистиком и непрестано постављам себи питање зашто нико после рата није о томе говорио. О страдању Срба, али и Словака. Као неко ко припада народу Срема који је страдао, из села Бољеваца где су Срби и Словаци, одрасла на тој некој причи и традицији, одговорно и сасвим аргументовано у књизи доносим податке да је словачки народ неправедно оптужен. Драго ми је да овим писањем покушавам да исправим неправду која је нанета, како српском тако и словачком народу. Ова књига по први пут доноси такве податке и настала је на основу веродостојне документације, грађе похрањене што у архиву Српске православне цркве у Бољевцима, што у архиву Историјског архива Београда“ – рекла је ауторка Снежана Алексић.

Како стоји у рецензији књиге, „Илијина прича“ је прича о страдању, витештву и пожртвовању сремачких Срба у Великом рату у којем су сви пречански Срби на различите начине били изложени тортури, дискриминацији и репресалијама као део народа који је тежио националном ослобођењу и присаједињењу Краљевини Србији.

Подељена у три целине – од почетка Великог рата, мобилизације у Срему, преко Сремске офанзиве и њеног дејствовања, повлачења српске војске и одмазде аустроугарске војске над цивилним становништвом Срема као и интернације до казивања оновременика, књига „Илијина прича“ свакако заслужује да се помно проучи и не заборави.

А Илија, каже ауторка, може бити сваки Илир са ове и оне стране Саве, Илија из Мачве и Илија из Срема, Илија на Церу, Колубари, Дрини. Илија који пуца и убија другог Илију, у том часу зна да је убио и самог себе.