ОДОБАШИЋ: Пожаревачким миром Срем добија лице

Повратак

ОДОБАШИЋ: Пожаревачким миром Срем добија лице

У оквиру Пећиначког културног лета, у холу Културног центра Пећинци синоћ је отворена гостујућа изложба Народног музеја у Пожаревцу "Представе Пожаревачког мира на гравирама, картама и медаљама – реплике", посвећена тристогодишњици потписивања Пожаревачког мира. О значају Пожаревачког мира не само за Србију, него и за Срем говорили су Перица Одобашић археолог Туристичке организације Општине Пећинци, док је о самој поставци, уместо ауторке изложбе Марине Радосављевић историчара уметности и кустоса Народног музеја у Пожаревцу, говорила Весна Деврња. Отварању су присуствовали и Милан Алексић директор Агенције за развој Општине Пећинци и Јован Деврња директор Културног центра.

Пожаревачки мир потписан је 21. јула 1718. године, и сматра се једним од најзначајнијих мировних споразума у историји Европе, јер је након Пожаревачког мира постало јасно да Турска више није велика сила и да не може одолети економски, војно, финансијски и организационо јачим европским државама.

Према речима Перице Одобашића, за овај део Срема Пожаревачки мир има посебан значај, јер је овим мировним споразумом Срем обједињен као целина, а југоисточни - доњи Срем, који је двадесетак година раније Карловачким миром из 1699. године остао под Турцима, ушао је у састав Хабсбуршке монархије.

“Ми Сремци заиста можемо бити поносни на наш Срем и његов развој, а огроман значај томе је управо дао Пожаревачки мир, односно ефекти и одредбе тог мира. Наиме, овим мировним споразумом Срем је добио могућност да се сасвим другачије развија, односно по архитектонским и финансијским правилима по угледу на западну цивилизацију. Другим речима, Срем је почео да добија лице и од много мањих и привремених насеља, која су егистирала у оквиру Сремског санџака под Турцима, формирају се трајна, ушорена насеља са објектима који су били много стабилнији и луксузнијих у том неком архитектонском смислу – са зиданим димњацима пре свега из практичних разлога како би се спречили чести пожари, затим су куће морале бити окречене белим кречом из хигијенских разлога како би се спречиле појаве разних епидемија, сађени су дрвореди липа и дудова у насељима и између насеља. Тако да је Срем почео да бива једна стабилна географска али и културна и етничка целина. То су заиста моћни разлози зашто је ова изложба данас у Пећинцима” – рекао је Одобашић.

Посетиоци изложе посвећене тристогодишњици од потписивања Пожаревачког мира у пећиначком Културном центру биће у прилици да погледају фотографије бакрореза као што су: мапе након Пожаревачког мира где се виде границе нових договорених територија, гравира портрета султана Ахмеда III једног од актера Пожаревачког мира, карта Краљевине Србије после потписивања, план распореда шатора учесника мировне конференције у Пожаревцу која се чува у војном архиву у Бечу, гравира портрета грофа Вирмонта, гравира портрета Еугена Савојског, гравира битке код Београда, гравира битке код Петроварадина…

О важности бакрореза, мапа, планова и медаља не само за обичан народ, него за све поданике у време Хабсбуршке монархије с краја 17. и почетком 18. века, Перица Одобашић додаје да је пре свега видљива тенденција државе да се на поданике активно утиче преко графичке продукције.

“Важност ратова, као војни и дипломатски успеси, непрестано су објављивани и пропагирани у јавности управо кроз визуелне садржаје и писану реч. Ове идејно-историјске и идеолошке поставке биле су део политичког комуникационог система у чијем се средишту налази аустријско-турски рат 1716-1718. године и Пожаревачки мир, као и сам монарх, цар Карло VI. Зато ова изложба има за циљ да презентује и интерпретира један део богатог визуелног материјала који се односи на ратне успехе и склапање мира“ – додао је Одобашић.

Перица Одобашић и Милан Алексић

Детаљ са отварања изложбе

Детаљ са отварања изложбе

Детаљ са отварања изложбе

Весна Деврња и Перица Одобашић