Субота, 20. Август 2011.
Повратак
14. међународни еколошки камп Обедска Бара
"Елдорадо за птице", "Еколошки рај", "Сремска лепотица" само су неки од назива које су заљубљеници у природне лепоте дали Обедској бари. Обедска бара је заштићена Рамсарском конвенцијом из 1971. године у Женеви, а 1989. године проглашена за ИБА подручје - станиште птица од светског значаја. Али, у другој половини прошлог века, зарастање ове баре и нестајање влажних ливада убрзани су људским деловањем, те су научници предузели низ мера да погубни процес колико год је то могуће успоре. Нарочито последњих година на овом послу су активни млади истраживачи. Сваке године на Обедској бари се током августа организује међународни радно-истраживачки камп у коме учествују млади из готово читавог света.
И ове године, од 7. до 20. августа, на ревитализацији Обедске баре, а у оквиру 14. међународног радно-истраживачког кампа "Повратак ибиса", радило је 13 младих истраживача из Србије, Француске, Шпаније, Пољске, Турске, Финске и Јапана. Они су чистили терен који је припремљен претходних година и припремали нове влажне ливаде за дочек птица мочварица. У читав пројекат, који је финансирала општина Пећинци, стручним ресурсима био је укључен Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, чији су представници, биолози, свакодневно на терену били заједно с младим истраживачима. Стручну подршку и помоћ у чишћењу терена пружила је и Шумска управа Купиново. Подсекретар за заштиту животне средине др Слободан Пузовић, иначе познати орнитолог и заљубљеник у Обедску бару, истиче да је последњих година са шумарима успостављена одлична сарадња на заштити и ревитализацији Обедске баре. О конкретним резултатима претходних и овог међународног кампа, др Пузовић каже:
„Најпре смо морали да очистимо влажне ливаде од багренца и осталих инвазивних биљних врста, и да до земље сасечемо пањеве који ометају кошење и одржавање ливада. Моја идеја је била да нађемо заинтересоване сточаре који би током лета овде напасали овце или краве, али пошто сточара тренутно нема, друга варијанта је да се коси трава, балира и да се односи са ливада. Лошија варијанта је да трава остаје овде, да се таложи и издиже подлогу, али – пошто тренутно стоке нема, а не можемо ни да односимо траву, преостало нам је да чистимо жбуње и траву и да је палимо“ – рекао нам је Пузовић - „Ефекти досадашњих кампова и стварања влажних ливада су очигледни и веома импресивни. Пре три године, у колонији птица на Обедској бари гнездио се пар ибиса, али још нису створени услови да се он стално овде настани. Иначе, после седам година ми смо ушли у колонију птица у централном делу потковице, пребројали гнезда свих врста и утврдили да се, у односу на пре 15 година када смо започели међународни пројекат, бројност у колонији повећала три пута: тада смо имали 250 парова, а сада имамо више од 750, тада смо имали три врсте чапљи, сада их имамо седам, и једну врсту корморана. Значи, три пута смо повећали и број врста птица. Преостаје да се врати и стално настани ибис и чапља кашикара, и онда бисмо имали све врсте чапљи и корморана који постоје у Еворпи. Ми сада формирањем оваквих станишта практично обезбеђујемо хранидбену основу за најређе врсте птица Обедске баре, али не само птица, већ и за акватичне биљке. Осим тога, Обедска бара јесте и идеално мреситлиште за рибе. Извесно време она је била веома сиромашна рибом, а сада, како отварамо водена окна и формирамо језера, чистимо ливаде које су у пролеће права језера, а формирали смо и нова мрестилишта риба, популација риба је све већа“ - рекао нам је др Слободан Пузовић.
