Интегрална производња смањује трошак

Повратак

Интегрална производња смањује трошак

Јуче је у Пећинцима одржано предавање за пољопривредне произвођаче, које је организовало пећиначко Удружење пољопривредних произвођача у сарадњи са Одељењем за привреду општине Пећинци, Агенцијом за развој и Пољопривредном стручном службом из Сремске Митровице, чији су стручни сарадници Сенка Мишковић, Зоран Мартиновић, Владимир Марић и Жељко Граовац, били на располагању пољопривредницима за сва питања везана за теме предавања - од основних принципа интегралне биљне производње у циљу веће рентабилности, преко заштите биља и технологије производње шећерне репе и кукуруза, до доступних субвенција и актуелних ИПАРД 2 програма.

Како нам је рекла Сенка Мишковић, самостални стручни сарадник за заштиту биља, интегрална производња, која је све популарнија у свету почиње да се примењује и код нас, управо због предности такве врсте производње која подразумева конвенционалне системе биљне производње, где се хемијске мере заштите препоручују само када је крајње неопходно.

„Интегрална производња као један вид одрживе пољопривредне производње подразумева примену хемијских средстава само по потреби, рационалну примену пестицида, чиме не само да добијамо здравствено безбедан производ, него активно учествујемо у очувању животне средине. Од агротехничких мера у интегралној производњи значајни су плодоред, правилна припрема земљишта, правилан избор сорти и хибрида, усклађено време сетве и правилна употреба ђубрива. Тек на крају, ако је заиста неопходно, прибегава се хемијским средствима. Видим да су пољопривредници схватили о чему се ради и да позитивно реагују, јер на првом месту добијају безбедан производ, а и они нису превише изложени хемикалијама“ – истакла је Мишковић.

О већој рентабилности биљне производње у променљивим и непредвидивим временским условима, али и са скромнијим финансијским могућностима, своје предлоге и савете пољопривредницима изнео је и Зоран Мартиновић.

„Препорука пољопривредним произвођачима је свакако да се смањи или избаци соја и убаци рецимо уљана репица у плодоред, а приказао сам данас и примере где већ годинама уназад озима стрна жита и озима уљана репица имају стабилне приносе, док јари усеви као што је кукуруз, соја и сунцокрет прилично варирају са приносима у односу на пре 10-15 година. Плодоред је слаба тачка пољопривредних произвођача у пећиначкој општини јер се не гаји репа, мало се гаји соја, а углавном се гаје сунцокрет, кукуруз и озима пшеница. Да би и плодоред мало обогатили, а пожељно је увести 4 до 5 биљних култура, предлог је да се уведе уљана репица. Што се тиче рентабилности приказао сам грубу финансијску анализу 4-5 основних ратарских култура и показао им да на уљаној репици има профита. Такође, скренуо сам пажњу да могу да штеде на много чему, али никако на ђубрењу усева“ – рекао је Мартиновић.

Сремскомитровачки предавачи Пољопривредне стручне службе сутра ће одржати едукацију за пољопривредне произвођаче у Ловачком дому у Доњем Товарнику, као и у четвртак у Етно кући у Купинову са почетком у 11.00 часова.