Идеално време за прихрану пшенице

Повратак

Према препоруци Зорана Мартиновића из ПСС Сремска Митровица, за октобарску сетву ово је идеалан период за прихрану, поготово пар дана пред кишу. Међутим, ратари који су каснили са сетвом, сусрећу се са нениклом или тек никлом пшеницом на парцелама.

Идеално време за прихрану пшенице

Пред пољопривредницима је ових дана веома битан посао, једна од најважнијих агротехничких мера, од кога зависи будући род, а то је прихрана пшенице. С обзиром на повољне временске услове, препорука стручњака из ПСС Сремска Митровица свакако је да се обави прихрана пшенице у зависности од периода сејања. Међутим, кишовита и хладна јесен проузроковала је кашњење са сетвом, те је пшеницама које нису посејане у оптималном року или чак касније скраћен период вегетације који је потребан биљкама за нормалан развој и доношење рода.

Стручњаци су након обиласка поља установили да је на парцелама које су посејане у октобру, у оптималном року, пшеница нормално развијена, у фази је бокорења или на самом почетку бокорења. Пшенице посејане почетком новембра су у фази неколико листова, док оне посејане половином новембра и касније нису никле или тек сада ничу.

Према препоруци Зорана Мартиновића из ПСС Сремска Митровица, за октобарску сетву ово је идеалан период за прихрану, поготово пар дана пред кишу. Међутим, ратари који су каснили са сетвом, сусрећу се са нениклом или тек никлом пшеницом на парцелама.

„С обзиром да је током зимског периода било јако мало падавина, а и ако пролеће буде суво, пшенице посејане половином новембра не могу донети добар род. Не може се сада са сигурношћу тврдити да ли их треба прихрањивати или не, али свакако треба пратити ситуацију у пољу и крајем фебруара почетком марта видети да ли ће од пшенице бити нешто. Лично мислим да су мале шансе да било шта буде од таквих пшеница, јер би морали бити идеални услови до краја вегетације да би се очекивао неки принос. Наиме, касно посејана пшеница услед неповољних временских услова прескаче фазе развоја, што за резултат има принос који је далеко испод очекиваног“ – рекао је Мартиновић.

Уколико у наредном периоду буде пар топлих дана одмах ће се уочити разлика: рано посејане пшенице ће нагло израсти и почеће да се развијају, док ће касније посејане, поготово ако је била плитка сетва, добити свега пар листова. Како каже Мартиновић, такве пшенице треба пресејати, али треба сачекати до половине марта.

Када је прихрана пшенице посејане у оптималном року у питању, савет је да се прати стање на парцели као и метеоролошке прилике.

„Препорука је свакако КАН, јер одмах делује, неутрално је ђубриво поготово за земљишта где није урађена анализа и не зна се киселост. УРЕУ углавном треба да користе пољопривредници који су урадили анализу земљишта, једноставнија је за манипулацију али јој треба времена да се трансформише у облик који је приступачан биљакама“ – додаје Мартиновић.

У Одељењу за привреду Општинске управе Општине Пећинци, процењују да је прошле јесени на територији пећиначке општине укупно засејано око 7500 хектара пшенице, што је нешто мање у односу на 2015. годину. Принос ће свакако зависити не само од правилне примене агротехничких мера, него и од периода сетве, јер има доста парцела које су посејане ван оптималног рока, те је препорука пољопривредним произвођачима да се уколико имају дилему око прихране или пресејавања посаветују са стручњацима.