Прошлост за понос потомака

Повратак

Прошлост за понос потомака

У оквиру вишедневне манифестације „Дани општине Пећинци“, у читаоници Културног центра у Пећинцима 18. маја одржана је промоција књиге „Српско добровољачко питање у Великом рату“ аутора Милана Мицића. Био је то несвакидашњи и веома занимљив догађај за све љубитеље добре књиге и радознале трагаоце за историјским тајнама великих ратних потреса који су мењали свет. У тим великим променама света током Првог светског рата, српски добровољци дали су снажан печат и велики допринос. На допадљив начин и прецизним језиком, историчар и писац др Милан Мицић је из више углова осветлио добровољачко питање у до тада највећем рату у историји човечанства, и аргументовано истакао допринос српских добровољаца тријумфу победничке стране, на којој су били Енглеска, Француска, Русија, Италија, Аргентина, Црна Гора, Грчка, Сједињене Америчке Државе... и наравно – Србија.

На промоцији, којој су иначе присуствовали председница општине Дубравка Ковачевић Суботички, директор Културног центра Јован Деврња, директорка Народне библиотеке Невена Наић, ученици пећиначке основне школе са наставником историје и многи грађани, аутор књиге је изнео низ занимљивих детаља о добровољцима и њиховим путовањима од Америке и Русије преко многих земаља о којима раније нису ни сањали, до крајњег циља – Солунског фронта. Свака од добровољачких прича је вредна узбудљивог романа или филма, али многе од њих су, нажалост, у изгнанство па и у смрт отерале читаве породице у време аустроугарске власти. Аутор књиге је изнео и неке податке везане за добровољце из села пећиначке општине:

„Када су добровољци прешли у Србију код Купинова, у ове крајеве је дошла казнена експедиција, 1914. године, и вршила је репресалије над локалним становништвом, тако да се део становника придружио српској војсци - од 100 до 150 људи – док су они који су остали, били су изложени насиљу од 16. септембра 1914. године када је дошла казнена експедиција и када је за неколико дана убијено око 300 људи – у Брестачу 17 људи, а свештеник и бележник су живи спаљени, у Карловчићу је убијено 17 људи, у Пећинцима се зна за једног човека да је убијен... Аустроугарске трупе више нису имале поверења у српско становништво, и они су исељени у Хрватску (Бобота, Пачетин, Вуковар) где су живели све до 1916. године. Када су се вратили, затекли су само голе зидове. Интернација је била тешка, не зна се колико је људи умрло том приликом – процене су да је неколико хиљда људи умрло или нестало током исељавања за Хрватску. Ја имам списак добровољачког одреда мајора Војина Поповића, на коме су и људи из пећиначке општине – Паја Марковић из Обрежа, нестао 1916. приликом повлачења преко Албаније, затим Душан Зоркић из Доњег Товарника, који је 1917. године упућен да се бори на Дрини, Никола Грујичић из Купинова, погинуо на борбама на Кајмакчалану 1916. године, Теодор Степановић из Огара, 1915. био рањен, Јоца Петровић из Деча, нестао 1916. године, Сава Миливојевић из Прхова, рањен је 1915. године, као и Стеван Науковић из Шимановаца. Имамо податке и о следећим добровољцима - Жарко Савић из Шимановаца, Радомир Милутиновић из Купинова који је 1916. године упућен у борбене редове, Милан Михаиловић из Обрежа који је 1916. године био у болници а затим отишао у борбу. Не знам да ли они овде имају потомке. Историја се мало бавила оним што је Срем доживео приликом наиласка аустроугарске казнене експедиције и интернације“ – рекао је Мицић.

И поред тога што је тријумф српских добровољаца био несумњив, Мицић је у књизи мудро представио и успоне и падове добровољачког покрета, као и промене у званичној политици српске владе према добровољцима из Првог светског рата, и тако разоткрио сву сложеност једног покрета који и данас изазива велике полемике у јавности.

„Никада није било време да се ово питање покреће, али стогодишњица Великог рата ипак је прилика да се дотакну теме које неће свима пријати, али на које Сремци могу бити поносни. О страдању Сремаца у добровољачком покрету иначе се мало зна, иако је реч о људима који су храбро и себе и своје породице изложили репресалијама аустроугарске власти“ - рекао је Мицић.