Недеља, 9. Јун 2024.
Повратак
У целости преносимо текст из серијала "Пећиначке новине у посети месним заједницама општине Пећинци", објављен у мајском броју Пећиначких новина.
Брестач – сложна кућа домаћинска
Брестач је не тако давно био скрајнуто место, не толико привлачно ни за посетиоце, ни за оне који трагају за неким бољим местом за живот. Људи су овде живели мирно, углавном од пољопривреде, и стрпљиво чекали да се деси нешто што би мане Брестача претворило у његове предности. И – управо то се догодило! Велике инвестиције у последњих десетак година са једне, и доступност високих технологија са друге стране, обезбедили су мештанима све услове савременог живота какве ни многи велики градови немају, а некадашња велика мана, позиција изван прометних путева, постала је драгоцена предност у време ужурбаног живота у бучним градовима или у близини индустријских зона и фреквентних путева. Све то је ојачало амбицију мештана да се појединачно и кроз бројна удружења ангажују на сталном унапређењу услова живота у свом селу.
- У последњих 20-30 година у Брестачу није било тако великих инвестиција као у последње две-три године, великих како по вредности, тако и по значају за свакодневни живот. Прошле године је, средствима општине и владе Србије комплетно реконструисана зграда основне школе – замењен је кров, столарија, санитарије, двориште и ограда, набављени су нов намештај, опрема и најсавременија учила, укратко, све што је потребно за школарце нижих разреда и за вртић. Завршена је гасификација и сада нам предстоји прикључивање домаћинстава и школе на гасну мрежу. У току је изградња канализационе мреже, а о значају ове инвестиције и одушевљењу грађана што више неће морати да брину о септичким јамама, не треба посебно говорити. Изграђен је и опремљен нови ловачки дом, предстоји још пар завршних радова па да дом добије изглед какав су ловци одавно желели. Пре неколико година изграђена је нова амбуланта и опремљена по најсавременијим стандардима. Ове године очекује се наставак радова на изградњи пута Брестач – Купиново, као и пута Суботиште – Пећинци, који ће нам много значити јер ћемо добити практично нов пут који ће нам, са нашом фреквенцијом саобраћаја, служити бар 20 година без већих улагања. – каже председник Савета месне заједнице Бранислав Ковачевић.
Чланица Савета МЗ и директорка Предшкоске установе Анита Волчевски од свих инвестивија издваја градњу нове школе:
- Први пут после ко зна колико година школа нема комбинована одељења, јер све више је породица са троје и четворо деце, тако да сада ту школу и вртић похађа 61 дете. У септембру ћемо имати 18 предшколаца, што је заиста податак који охрабрује. Мислим да ће нова школа утицати на то да се тренд повећања наталитета настави, јер су условима у школи и вртићу презадовољни и деца и родитељи, као и запослени, али не ради се само о томе – ова инвестиција је центру села дала још ведрији изглед. Зато не чуди што је отварање школе била свечаност за читаво место. Школа је од самог отварања 1756. године у Брестачу увек била најважнија институција, да не помињемо ко је све овде био учитељ, не само чувени сликар Стојан Аралица већ и многи други. У биће Брестача је уткана свест о важности школе и зато је ова инвестиција била можда и најважнија у циклусу великих инвестиција у нашем месту у последње две године.
Председник Ловачког друштва Предраг Крњулац слаже се са таквим ставом, премда, сматра он, не треба занемарити ни изградњу ловачког дома, јер је ова инвестиција, посредно, важна не само за ловце већ за читаво село, па и општину.
- Раније смо имали ловачку салу у центру села, али откад је сагађена нова амбуланта и уређен простор и паркинг испред ње, постало је непримерено да ту долазимо из лова, често каљави и са ловачким псима. Сада имамо диван дом на изласку из села, на адекватном месту, а опремићемо га тако да се не постидимо пред гостима ма одакле они долазили, а долазе нам заиста са свих страна, нарочито када организујемо шицаре. Изградња дома нас је подстакла да осмислимо нове активности које укључују и мештане који нису ловци. Тако смо у време сеоске славе организовали дечје едукативне радионице у природи где смо најмлађима говорили о чувању околине, прихрани дивљих животиња, али и о томе колико је важно и лепо боравити у природи. Малишани су сами пекли кобасице на логорској ватри, учили да користе лук и стреле, самоиницијативно скупљали отпатке које су нашли у близини. Лепо су се провели и доста тога научили, а наши гости, учесници шицаре из многих крајева Србије, понели су најлепше утиске из Брестача – каже Крњулац.
Историја Брестача је вишевековна, а ово мало место изнедрило је И људе који су утицали на историју целе Србије. На пример, када је почетком 19 века устаничка Србија у изобиљу имала храбрих јунака и бритких сабљи, готово очајнички је недостајало школованих људи. Тада је на сцену ступио професор историје права на Харковском универзитету Божа Грујовић, рођен у Брестачу, идејни творац и секретар Правитељствујушћег совјета, прве владе устаничке Србије. Биле су тада, али и нешто касније, Србији потребне и вредне књиге и образовање младих нараштаја о томе колико је поштовање закона и морала важно да се слобода коју су устаници извојевали не би претворила у анархију. Опет је “ускочио” Брестачанин - први српски штампар Стефан Новаковић који је штампао вредне књиге и ширио их где год је било Срба. У овом месту је рођен и живео и Сава Теодоровић, управитељ свих српских школа у Земуну, и кроз своје књиге и ужбенике промотер строгих моралних вредности.
Када је реч о садашњости, Брестачани дају све од себе да се у селу живи природно и мирно, баш као у великој породици, у кући домаћинској у којој се зна ред. У последњих неколико година новоформирана удружења, али и она стара која су обогатила и проширила активности, промовишу не само Брестач и општину Пећинци, већ и безбедан, миран, слободан живот. Мото клуб “Фамилија” сваке године организује скупове који су све посећенији, па тако и добар глас о Брестачу и нашој општини све даље стиже.
- Природна је тежња младих да буду слободни, да стичу пријатеље и упознају нове људе и места, да се забављају и путују, а наша мисија је да их едукујемо како да све то постижу без ризика, како да остану слободни а да поштују неопходна правила у вожњи и у понашању. Мислим да смо у томе успели, јер за седам година колико клуб постоји, није било ни једног инцидента моториста, иако се на скуповима у Брестачу окупља и по 600-700 моториста из Србије, Босне и из Црне Горе, а на наредном скупу имаћемо, надам се, и госте из Хрватске. При том, учествујемо не само у мото скуповима, већ и на свим манифестацијама и у акцијама осталих удружења у Брестачу, укључујући и хуманитарне акције – каже председник МК Ненад Стојаковић.
Да је тако, потврђује и Срђан Срзић, рођени Београђанин који је пре 23 године дошао као играч у ОФК “Брестач” и остао трајно везан за ово село, а данас је и председник фудбалског клуба.
- Када смо сређивали терен за мале спортове, ангажовали су се и мотористи и остала удружења а не само спортисти, а када се организује нека манифестација, слава или акција у селу, увек су ту и фудбалери – истиче Срзић.
Овдашњи фудбалски клуб иначе има много важније амбиције од стварања професионалних фудбалера.
- Такмичимо се у Међуопштинској лиги Срем – Исток, али много важније од такмичења и резултата на утакмицама јесте чињеница да млади у клубу пролазе одличну школу живота у заједници, стичу социјалне вештине, развијају солидарност и радне навике, уче се да поштују рад и диссциплину. Не знамо ко ће од њих постати добар фудбалер, али знамо да ће сви постати добри људи са здравим животним навикама. Истовремено радимо и на едукацији публике, и зато током утакмица нема псовки и вандализма на трибини. Треба рећи да фудбалери из клубова са којима се такмичимо једва чекају да дођу код нас не само због игре, већ и због тога што овде наилазе на изузетну пријатељску атмосферу и што имају шта да науче и примене у својој средини. Наравно, уз помоћ општинског Спортског савеза “Развој спортова” обезбедили смо и добре услове за такмичење – постављамо рефлекторе за ноћне тренигне, изградили смо трибине и набавили опрему. Кад нам нешто затреба, обратимо се Спортском савезу и то одмах буде решено, а ми се трудимо да лепу сарадњу оправдамо радом – каже Срзић.
Удружење узгајивача коња је формално у процесу формирања, али љубитељи коња су у последње три године активно укључени у све важније догађаје у селу и значајно доприносе промоцији Брестача и општине Пећинци, јер на ревијалне фијакеријаде са својим запрегама и коњима овде долазе гости из околних општина, па чак и из Новог Бечеја.
- Ове године за славу било је 47 учесника на ревијалној фијакеријади као и 15 јахача, међу којима је било и седам девојчица. Кажу гости да такву гостољубивост нигде нису доживели, јер је испред многих кућа било послужење – пиће и слатке и слане ђаконије које су припремиле вредне Брестачанке. Драго ми је што смо и ми допринели да у пуном сјају живи слава у Брестачу. Сви ми који имамо коње знамо да је љубав према њима специфична и да бисмо се лако одрекли стоке и кућних љубимаца које овде готово свако домаћинство има, али тешко бисмо се одрекли коња. Деца у Брестачу су веома заинтересована за коње и воле јахање, а деца инстинктивно знају шта је добро и здраво, тако да се сви радујемо што ћемо ускоро и званично имати своје удружење. Уосталом, у Брестачу је увек било коња, то је део наше традиције коју желимо да сачувамо – каже узгајивач коња Миодраг Мијаиловић.
Традиција се на сваком кораку уклапа у модернизацију, и све некако природно тече својим током у Брестачу – види се то на сваком кораку и у сваком сегменту живота, па и у области предузетништва. Економски техничар по образовању, аутомеханичар по занимању Душан Малешевић, поштујући традицију али и модерно доба које захтева специјализацију и сталну едукацију, наставља породични посао у аутомеханичарској радњи специјализованој за сервисирање пољопривредних машина коју је основао његов отац. А нови трактори и пољопривредне машине више нису ни налик на оне старе – пружају сву удобност, али и траже специјалну опрему и знања за сервисирање.
- Морам да пратим иновације у области пољопривредне механизације, што мој посао чини занимљивијим. При том, уз оца сам савладао знање о старим тракторима и машинама, тако да су и они добродошли у моју радионицу. Овде долазе пољопривредници не само из наше општине, већ и из Добановаца, Старе Пазове, Шапца… Као што сам ја практично одрастао у радионици мог оца, тако ће, надам се, и мој син одрастати у истој радионици и прилагодити њен рад свом времену, да се настави традиција – каже Малешевић.
И тако, сусретом са младим Душаном завршавамо део бескрајне приче о Брестачу. Јер, ово је прича о великој кући домаћинској, а у свакој кући домаћинској увек има нешто да се ради, гради, поправља, украшава, проширује, одржава и слави... И увек има добрих повода за нове сусрете и пријатељства и за нове приче.
Ненад Стојаковић, Срђан Срзић и Боривој Стојаковић на стадиону ОФК Брестач
Миодраг Мијаиловић и кобила Ленка
Анита Волчевски испред обновљене школе и вртића
