На недавно одржаној седници Сталне конференције градова и општина у Србији, речено је да је само 48 локалних самоуправа у Србији – од преко 160 - преузело ингеренције из пореске управе, односно наплату јавних прихода у складу са законом. Наравно, међу тих 48 општина су и Пећинци. Без обзира на то што је закон предвидео да од 1. јануара општине морају преузети овај посао, због ограничених техничких капацитета и неусклађености локалних прописа, већина општина у Србији нису биле у могућности да ураде оно што је наша општина међу првима успела, како би од 2011. године имала заокружен систем финансијско-пореске управе. Тако су Пећинцијош једном показали да су општина прва не само по обиму инвестиција, већ и по техничкој и кадровској оспособљености своје управе, каже Синиша Вуков.
Нова година је на прагу, а то је увек време када се сумирају резултати из претходног периода и праве планови за наредну годину. Управо с тим циљем смо разговарали са председником општине Пећинци Синишом Вуковим.
Када сумирате 2009. годину, како бисте је окарактерисали?
- Година на измаку била је, пре свега, кризна, и ефекти те кризе изузетно су се осетили на свим нивоима; нема, једноставно, структуре која кризом није погођена, и одразила се она и на нашем локалном буџету, баш као и на плановима и програмима које смо имали. Ипак, са кризом смо се, рекао бих, ваљано борили: успели смо да одржимо одређени ниво радова, пошло нам је за руком да и неке нове послове започнемо, и да одржимо ликвидност буџета, тако да општина из ове године излази без задужења. А то је велики успех, с обзиром на то да, како ствари по Србији стоје, није то баш случај у свим локалним срединама. Тамо где се посезало за кредитима, да би се финансирали текући послови, као и тамо где је било тзв. прикривеног задуживања, ситуација је много лошија, и ми у Пећинцима зато можемо бити задовољни - не спадамо у круг таквих општина. Осим тога, можемо бити задовољни и што са пуно покрића говоримо о стабилним очекивањима у наредној, 2010. години. Јесте да у наредном периоду не очекујемо значајан привредни раст, али стабилност очекујемо, а то је, опет, и те како значајно за послове и планове које имамо. У том смислу, надам се да ћемо велике послове које смо на терену већ започели, свакако привести крају, верујем да ће то бити основна инвестициона карактеристика код нас у наредној години.
На које то значајне послове мислите? Можда на асфалтирање улица?
- Пре свих, на асфалтирање улица и уређење насељењих места, али и на пречистач у Шимановцима, и на канализацију у Прхову и Дечу. Основна карактеристика нашег плана је да буде реалан. Трудили смо се да не дајемо нереална обећања. Најважније је, притом, да идемо корак по корак, тј. да заборавимо на старе навике да чим нешто изговоримо или обећамо, схватамо то као нешто што се мора десити већ сутра. На пример, о обданишту у Шимановцима говоримо већ неко време, зато што није спорно да то јесте потреба, јер немали број људи ради у том месту и доводи децу са собом на целодневни смештај, али се обданиште не може саградити преко ноћи. Недавно смо, у другој половини децембра, потписали уговор за пројектовање, очекујем да ће пројекат бити завршен до јуна наредне године, али физичко извођење радова тешко да ће почети током 2010. Не може се другачије него корак по корак, као и свугде, уосталом.
Најавили сте и промене у систему социјалних давања из општинског буџета. У чему ће се те промене огледати?
- Наш буџет поред развојне, садржи и социјалну компоненту, и ми ћемо, имајући у виду да на нашој територији има 15 насељених места и да градјани тешко живе наставити са социјалним давањима из 2009. године. Такође, намера нам је да на једној од наредних седница СО донесемо одлуку о социјалним давањима, односно да уведемо социјалну карту и систематизујемо социјална давања. Најзад, наставићемо и са награђивањем студената - рачунамо да ће нешто више од 300 студената бити обухваћено најразличитијим одлукама везаним за помоћ студентима, од превоза до студентских стипендија.
Шта бисте, за овај разговор, издвојили из Програма Фонда за грађевинско земљиште?
- Један од већих пројеката свакако јесте већ споменути пречистач у Шимановцима. А у оквиру тог пројекта је и пут Шимановци-Сремски Михаљевци, као саобраћајница битна не само као нови део путне мреже, већ и као пут који ће убудуће доносити праву уштеду грађанима приликом изласка на аутопут. Затим, постоји и пројекат о коме се јако дуго прича - пут Суботиште-Карловчић, а 2010. године се стичу услови да и физички кренемо у његову изградњу. Све то су највећи радови и у грађевинском, и у финансијском смислу. Пут Попинци-Прхово за сада остају на нивоу пројектовања, док ће реализација тек касније моћи да уследи. У сваком случају, јасно је да струка прво мора да одради своје, није све онако како ми, лаици, на први поглед видимо.
Кад смо већ код струке, писали смо недавно о мерењу аерозагађења у Шимановцима - да ли је струка одрадила у међувремену своје? То је питање које мештане Шимановаца и те како интересује, страхују они за своју здравствену безбедност.
- Урађена је анализа коју смо наручили. Урадили су је Завод за јавно здравље и Аеролаб из Београда, а резултати би требало да буду разматрани на првој седници општинског већа, наравно, заједно са предлогом мера. Подразумева се, дакле, да ће на тој седници бити људи од струке, представници фирми које су мерења изводиле. Желимо да увек будемо конкретни, дакле, да се за чисту еколошку слику и Шимановаца, и осталих места општине, боримо поштујући струку и знање. Осим тога, независно од последњих мерења у Шимановцима, разговарали смо и о постављању одређеног мерног уређаја којим би се вршила мерења у конитнуитету. Такви апарати постоје, постављени су у појединим деловима Београда и у Панчеву, на пример, па зашто их и ми не бисмо имали? Уосталом, ваља знати и то да, без обзира на нашу одлуку да извршимо и платимо мерење, по новом закону, ако постоји сумња у загађење, општина наручује мерење. Ако резултати покажу да загађења има, трошкове сноси онај код кога је мерење вршено, а ако загађења нема, општина или наручилац мерења плаћају трошкове. Мој лични, а и општински став је да ни сад, а ни у будућности такође, нећемо толерисати еколошки спорне привредне активности и стицање екстрапрофита на рачун мањих улагања у екологију.
Шта грађани на нивоу месне заједнице од општине још могу да очекују у наредној години, осим већ поменутих активности и веће бриге за здравију и чистију околину?
- Општина од 1. јануара 2010. преузима 100 одсто плаћање јавне расвете, а коначна идеја нам је да се укњижимо као власници јавне расвете и преузмемо комплетно и плаћање, и одржавање расвете. То значи да ће већи део средстава остати месним заједницама, које ће онда та средства моћи да искористе за одржавање својих села. Током 2010. месним заједницама ћемо одобрити још по 1.200.000 динара за наставак послова који се тичу унапређења живота, као што су уређење тротоара, насипање излазака на асфалтиране путеве и слично.
Наш стални задатак и у наредној години биће унапређивање рада органа управе, што истовремено значи и унапређивање читаве Општине. Намера нам је да у марту и априлу пођемо у обилазак наших МЗ са представницима јавних установа и предузећа, како бисмо на терену, у директним разговорима са грађанима, чули који су њихови кључни проблеми. Јер, не може председник општине сам решавати проблеме – јавна предузећа и установе постоје због грађана, руководиоци тих предузећа и установа треба да чују шта корисници њихових услуга очекују и како оцењују њихов рад. Требало би да то буде прави дијалог са конкретним предлозима, као што је био и приликом недавне расправе о буџету.
Шта је показала јавна расправа о буџету?
- Имали смо у шест месних заједница расправу о буџету – у Прхову, Сремским Михаљевцима, Дечу, Ашањи, Купинову и Обрежу. Одзив је био доста добар, грађани су били и те како заинтересовани за то где се троше средства буџета, односно, јавни приходи које остварујемо на територији општине. Чули смо квалитетна питања и предлоге, а неки од њих су се односили на унапређење рада општинске управе, али и осталих државних органа. Добро је да су нам скренули пажњу и на проблеме који се односе на државне органе, јер имамо институционалне механизме којима можемо утицати на побољшање рад државних органа, без обзира на то што они нису у надлежности општине. Увек ваља чути како грађани виде ствари из своје перспективе, и од директног контакта не треба одустајати. То је, рекао бих, кључни услов за боље функционисање институција, а тиме и за бољи живот свих нас - упркос кризи! Мени лично било је веома интересантно на састанку са пензионерима, где сам чуо низ занимљивих предлога. Интересовање пензионера није било скопочано само са финансијама – најмање је било речи о новцу. Они су више говорили о потреби унапређења побољшања јавног превоза, лекарске услуге, давање терапија на терену, дакле, скренули су нам пажњу на неке битне животне ствари.
Која би, генерално, била порука грађанима за ову прилику? Какви су, рецимо, изгледи за решавање проблема незапослености? Има ли, можда, инвестиција које обећавају нова радна места?
- Оно што ћемо грађанима поручити и у честитки: да им желимо стабилнију и успешнију 2010. годину него што је била ова, 2009. година - то би могла бити генерална порука. А што се решавања проблема незапослености тиче, ту ваља рећи да ће инвестиције које су сада извесне свакако допринети решавању тог проблема. Рецимо, у Шимановцима је у току изградња фабрике Изомат. Знамо и да Лумако гради један озбиљан комплекс, на појасу земљишта од надвожњака, односно, од радне зоне Север према граници катастарске општине Шимановци са Прховом. Цео тај појас уз аутопут ставиће се у функцију, у складу са просторним планом аутопута, а то значи да ће нових запошљавања и те како бити. Најзад, од марта месеца наредне године требало би да започне и физичка реализација јавности већ познате инвестиције са Италијанима. Та инвестиција ће у сваком погледу променити слику општине и отворити много нових радних места.
