Место идеално за живот у складу с природом

Повратак

Објављујемо текст из серијала Пећиначке новине у посети месним заједницама општине Пећинци, који је објављен у јунском броју.

Место идеално за живот у складу с природом

Шта то Обреж има, што ни једно село нема?

Старији и средовечни мештани добро памте и са носталгијом описују време када је Обреж по много чему био не само привредни центар пећиначке општине, него и место из снова и светли пример за многа села и градове некадашње (велике) Југославије. Управо у Обрежу била је најбоља и најуспешнија замљорадничка задруга у држави, и то није била титула за шалу јер су тада задруге цветала, а утолико значајнија ако се зна да земља у атару Обрежа не спада међу квалитетне. Задруга је била прави пословни систем, или корпорација што би се данас рекло. Била је она и замајац привредног развоја у свим правцима те је тако у Обрежу отворена Конфекција „Обедска бара“, некада чувени КОБО, који је после то место прославио не само у Југославији, већ и у земљама у које је извозио. Радници су тада са свих страна, па и из Сремске Митровице, аутобусима долазили у Обреж на посао, а многи од њих су остали и да живе у селу, јер је оно имало све услове какве и градови имају – забавиште за целодневни боравак деце, самопослугу, грађару, хотел на Обедској бари за излазак и забаву, модерну школу, новоизграђене вишеспратне стамбене зграде које су селу давале шмек модерног урбаног живота, саобраћајнице о којима су други могли само да маштају, добре саобраћајне комуникације са престоницом. А онда, некако одједном, задруге су нестале, КОБО је затворен, а центар привредног развоја преселио се у Шимановце. Но, управо тиме отворена је и нова сјајна перспектива за Обреж, кажу мештани који имају мало изоштренији поглед на будућност.

Наиме, у Шимановцима и осталим местима у којима данас цвета привреда, сада је таква гужва и притисак је на миран свакодневни живот да је само питање времена када ће становници тих преоптерећених места пожелети да раде ту где раде, а да нађу неко мирније место за живот, кажу мештани, и истичу да је управо Обреж такво место.

„Ја сам презадовољна животом у Обрежу, не налазим му ни једну ману. Овде човек може да живи у складу са природом, при томе не мислим само на природу око нас, и на близину драгуља какав је Обедска бара – човек овде може да живи у складу са својом људском природом. То најбоље видимо по деци – чим је лепо време, деца се играју напољу без страха од густог саобраћаја, друже се међусобно, одрастају у незагађеном месту, удишу чист ваздух и срећни су и задовољни. Млади родитељи имају при томе на располагању целодневни боравак у вртићу док су деца мала, школу у којој основци имају све услове за стицање знања и безбедан боравак, и добар превоз за Пећинце, Руму и Београд, када стасају за средњу школу“ – каже учитељица Драгана Петронијевић, а њена колегиница Јасмина Девчић потпуно се слаже, и још додаје:

„Да су услови за живот у Обрежу добри, најбољи показатељ је управо школа – имамо преко стотину ђака, и по томе смо превазишли и Ашању, чак и Купиново. Ученици су опуштени а марљиви, радосни и разиграни, живе право ђачко доба без испада, вршњачког насиља и сличних мука модерног доба. Не знам коме то не би било привлачно, и ко би пожелео да му дете одраста и да се школује у другачијем амбијенту. Једноставно речено, модерно доба није појело нашу децу и њихово нормално, безбрижно детињство“.

Све то, наравно, не значи да Обреж одустаје од развоја у смислу стварања бољих услова за живот. Последњих година је много урађено у том правцу. Новоизграђени део школе је после дугог низа година добио дозволу за рад и опремљен је најсавременијим училима, а планира се обнављање и опремање и другог дела школе. Добијена је грађевинска дозвола за реконструкцију и доградњу „старог дела“ школе, а посао по пројекту предвиђа издизање крова и изградњу кабинета у поткровљу. Том послу се радују сви, нарочито родитељи.

„И сада је наша школа одлична, немам никакве замерке, али биће још боља када се изграде нови кабинети. Моје старије дете је управо завршило средњу школу у Пећинцима и нисам имала никаквих проблема ни са превозом нити са условима школовања, а млађе дете је још основац. Задовољна сам и осталим условима за живот, имамо лекара сваки дан, а имамо и зубну амбуланту, апотеку још немамо али, ко зна зашто је то добро“ – рекла нам је мештанка Снежана Костић.

Изграђена је нова водоводна мрежа, тако да вода у домаћинства више не стиже старим, азбестним цевима, а увелико се спремају услови за евентуално повећање броја становника па тако и повећану потрошњу воде, тако да ће ускоро бити изграђен још један бунар за водоснабдевање. Управо је завршена изградња магистралног гасовода који је прошао кроз цело село тако да постоје сви услови да до нове грејне сезоне мештани добију могућност грејања на гас. Пројекат за изградњу канализационе мреже и мини пречистача отпадних вода је завршен, у блиској будућности биће решен и проблем септичких јама. Насут је пут у Ромском насељу, и уопште, води се рачуна о потребама свих мештана, каже председник Савета МЗ Зоран Јовановић.

„Поред ових капиталних инвестиција, имали смо и низ мањих, као што је замена јавне расвете и слично. У сваком случају, пратићемо потребе мештана и реаговаћемо на одговарајући начин, било да је реч о насипању атарских путева и мањих улица у викенд насељу, или пак о неком другом послу. Морам да нагласим да у селу немамо привреду која би помогла у пословима важним за село, и да смо у свим пословима ослоњени искључиво на локалну самоуправу која нам излази у сусрет. Наравно, када су у питању неки ситнији послови, као што је уређење центра и слично, ангажују се и мештани и заједничким снагама се уради много шта“ – каже Јовановић.

Једна од важнијих инвестиција у селу, бар за ловце, била је изградња ловачког дома. Председник Ловачког удружења Александар Јеленић истиче да удружење има 45 чланова који имају одличне услове за своје активности.

„Ловци много значе за село, јер ми не идемо у лов само из забаве, већ веома водимо рачуна о очувању природе, прихрани дивљачи и одстрелу оне која прави велике штете пољопривредним усевима. Нарочито су дивље свиње опасна претња усевима, а намножиле су се јер имају довољно хране, а сада и воде. Што се тиче самог ловачког дома, он је доступан не само ловцима, већ и другим удружењима и за друга друштвена окупљања“ – каже Јелинић.

Веома је активно још једно удружење у селу: Фудбалски клуб „Граничар“, који се такмичи у Мол лиги.

„Деца и млади су веома заинтересовани за фудбал и зато је овај клуб од изузетне важности. Недавно је изграђена мања свлачионица на фудбалском игралишту, али би било добро да се изграде и већа свлачионица и трибине, а у догледно време и сала па да имамо свој простор. За сада, користимо салу Ловачког дома када се после утакмица организују дружења“ - каже председник ФК Петар Диклић.

Иначе, Петар Диклић је пример поменутог ангажмана мештана на уређењу села: он ради у Градском зеленилу у Београду и хортикултуру „држи у малом прсту“, а добробит од тога има и његово родно место - стара се он не само о кошењу траве на фудбалском игралишту, већ и о цвећу и украсном растињу у центру Обрежа и травњацима на јавним површинама.

И тако, причу о Обрежу почели смо погледом у прошлост у коме је важно место заузимао вртић, а завршавамо погледом у будућност, где вртић опет има важно место. О томе ће нам најбоље рећи мештанин Мирослав Петровић, иначе директор ЈКП „Путеви општине Пећинци“ у чијој су надлежности неке од најзначајнијих капиталних инвестиција у општини.

„Обреж очекује комплетна реконструкција и доградња предшколске установе по најсавременијим стандарима и са већим бројем места за малишане. То је у складу са обећањем председника Србије да пећиначка општина више нема листе чекања за предшколску установу. Вртић ће имати не само више просторија, него ће и постојеће добити нову опрему и изглед тако да ће испуњавати најсавременије стандарде. И сада у предшколску установу у Обрежу долазе деца и из Огара и Купинова, а биће их и више када се обновни и догради вртић који ће, по пројекту, бити не само функционалан већ и украс насеља – каже Мирослав Петровић.