Ђокић: Рачунамо на стручну јавност

Повратак

Ђокић: Рачунамо на стручну јавност

Удружење “Зелени поглед” из Купинова, у сарадњи са Туристичком организацијом општине Пећинци а под покровитељство пећиначке локалне самоуправе, организовало је јуче други стручни скуп "Купиник 500 година после" који је окупио представнике релевантних институција и установа надлежних за очување, заштиту и ревитализацију Купиника као изузетног локалитета и објекта непроцењивог за нашу националну историју.

Председник општине Пећинци Синиша Ђокић присуствовао је почетку скупа и том приликом се захвалио учесницима првенствено на пажњи коју посвећују Купинику, посебно, како је рекао, јер се ове године обележава 5 векова од разарања последње престонице средњовековне Србије.

“Купиник је запостављан деценијама. Ми желимо да му вратимо стари сјај, а ово су први кораци ка томе. Наш циљ је да Купинику вратимо место у нашој историји које заслужује и управо због тога рачунамо на стручну јавност, јер они најбоље знају колико Купиник вреди и где му је место. Рачунамо управо на њих” – нагласио је председник Ђокић.

Стручни скуп започео је обиласком локалитета средњовековног утврђења Купиник, где су се учесници упознали са археолошким истраживањима, која спроводе Народни музеј у Београду и Општина Пећинци, а по речима Перице Одобашића археолога и председника удружења “Зелени поглед”, посебан значај одржавању овог скупа даје управо чињеница да се одржава док су у току археолошка истраживања на терену.

“Пре четири године први пут је организован један стручни скуп који се тицао Купиника и имао је радни назив „Купиник 4 до 12“. Драго ми је да настављамо да интригирамо стручну јавност и надам се да ћемо прерасти у традиционално окупљање колега и стручњака на тему Купиника и да ће сваке године резултати бити све бољи, да ће оно мало података што се зна о Купинику бити употпуњено, проширено и да ће Купиник заслужено ући у историјске читанке“ – рекао је Одобашић.

На првим археолошким ископавањима на Купинику ради и др Емина Зечевић, музејски саветник у Народном музеју у Београду, која нам је рекла да се кренуло са сондажним истраживањима управо са намером да се добију први подаци који се тичу културних слојева, дубине темеља и висине зидова. Сонде су постављене на простор код улазне куле и капије која је имала висећи мост, вероватно преко широког шанца, а како је рекла, сконцентрисали су се на тај простор је је он окренут ка самом прилазу Купинику, што, након конзервације, може бити веома атрактивно за туристе.

„Једна сонда је постављена са унутрашње стране куле, где би требало слојеви да буду очувани, ти средњовековни до којих ми желимо да дођемо. Друга сонда је постављена са спољне стране улазне куле, где смо практично очекивали мањи захват. Испоставило се да баш није тако, а археологија је зато и задивљујућа, зато што увек изненади. Ту имамо велики слој наплавине, рушевине, наслојавања до тог неког средњовековног слоја. Сишли смо два метра у дубину са намером да утврдимо стање и дубину темеља, да би имали податке за конзерваторске услове“ – рекла је Зечевић и додала да ископавања трају до 29. септембра, као и да их очекује велики посао, који не захтева само копање, него и успутно документовање, сликање свих радова, котирање и све оно што се ради на свим археолошким локалитетима.

Другом стручном скупу "Купиник 500 година после" присуствовала је и Ивана Грујић археолог, директорка музеја Херцеговина у Требињу, која је са рефератом “Бранковићи – генеза и балкански пут” направила археолошки пресек од прве задужбине Бранковића до њиховог последњег утврђеног града у Купинову. По њеним речима, археолошка истраживања која су започела на Купинику су уствари прекретница у истраживању, али и у нашем познавању наше националне историје.

“Оно што је јако важно, и због чега смо и ми из Херцеговине дошли на овај скуп, то је да је родоначелник породице Бранковић жупан Младен пореклом из Требињског краја и први споменик који су оставили Бранковићи је кула Бранковића са почетка 14. века у Требињу. Нажалост тамо још нисмо започели са археолошким ископавањима, али управо мислим да овим почетком археолошких истраживања на Купинику започињемо истраживања о Бранковићима, једној од наших најзначајнијих властелинских породица и о последњој српској деспотовини. Наша средњовековна историја повезивала ове крајеве са приморјем, што се види кроз владавину породице Бранковић – од Конавла, преко требињског краја и ево све до Срема” – узјавила је Грујић.

Овогодишњи стручни скуп „Купиник 500 година после" организован је, на позив Министарства културе и информисања Републике Србије, као део програма манифестације Дани европске баштине 2021.