Први кораци ка новом животу Купиника

Повратак

Први кораци ка новом животу Купиника

Током претходне и ове године, у сарадњи општине Пећинци и Народног музеја из Београда, вршена су опсежна археолошка истраживања атара Купинова како би се Купиник, престоница последњих српских деспота Бранковића, сагледао у ширем временском контексту. Двонедељна археолошка истраживања ове јесени на терену су вршили Перица Одобашић, који је уједно и координатор пројетка, Наташа Церовић и Емина Зечевић из Народног музеја у Београду.

Археологе је у Купинову посетио председник општине Синиша Ђокић и том приликом упознао се са резултатима досадашњих истраживања и разговарао о могућностима наставка истраживачког пројекта од великог националног значаја.

“Купиник је највеће историјско богатство на територији наше општине. Предуго је био запостављан и време је да му се посвети пажња коју заслужује. Општина Пећинци је претходних година направила прве кораке ка очувању овог бисера српске историје, али то је посао који превазилази могућности једне локалне самоуправе и захтева укључивање комплетне домаће, а вероватно и међународне стручне јавности. Због тога ми је изузетно драго што се у истраживање Купиника укључио Народни музеј из Београда као релевантна национална институција. Данас сам имао прилику да се у разговору са стручњацима упознам са корацима које је потребно предузети да би Купиник у националној историји заузео место које заслужује. У питању је велики посао, који ће трајати годинама, а вероватно и деценијама, али први кораци су направљени и пећиначка локална самоуправа ће подржавати све напоре који воде ка овом циљу” – изјавио је након посете Купинову председник Ђокић.

Археолог др Емина Зечевић, музејски саветник Народног музеја у Београду и руководилац истраживачког тима, каже да су сада први пут на неким локалитетима откривени и регистровани делови насеља, гробаља и други материјални остатаци из свих епоха, а не само из средњег века.

„Пронађени покретни налази показују оно што се на терену не види на први поглед – да је подручје Купинова било насељено од неолита до данас. Остаци насеља, гробаља и многи други показатељи сведоче да су људи овде живели у континуитету од праисторије до данашњег дана. Када је реч о самом Купинику, који је за ово подручје свакако најзанимљивији, наше истраживање сада се своди углавном на преглед постојећих података везано за историју тог места и за документацију која постоји у установама заштите културе свих нивоа, а тиче се статуса тог налазишта. Купиник је дефинитивно споменик културе од великог значаја, и управо та чињеница је била повод за шира археолошка истраживања“ – каже др Емина Зечевић, и објашњава:

„Актуелна археолошка истраживања су заправо први кораци ка једном већем истраживачком пројекту, који би се тицао истраживања тврђаве Купиник. За почетак смо у сарадњи са општином Пећинци одрадили један важан посао, а то су лидар снимања која ће бити основа за израду конзерваторских пројеката и обуку. Лидар снимање је ласерско снимање из ваздуха, значи недеструктивна метода, што значи да се снима без ископавања, кроз вегетацију, до одређене дубине земље, и на тај начин се открива где постоје зидови, конструкције или неки други материјални трагови прошлости, да не бисмо узалуд трошили време, средства и енергију на истраживања која не могу да дају резултате. Први кораци су донели конкретне резултате и задовољни смо њима, а под идеалним условима, завршни кораци требало би да доведу до обновљеног града Купиника колико то дозвољавају околности и воља, а затим следи валоризација споменика културе, презентације свих врста, уношење нових садржаја у локалитет Купиника како би постао и туристичка атракција.“

Иако је сва пажња археолога до сада била усмерена на Купиник, најновија истраживања су показала да пажњу заслужује изучавање много дужег периода од средњег века, периода који би обухватио неколико хиљада година, колико постоји организовани друштвени живот на подручју Купинова. Праисторија од неолитских култура до латенског периода, римска цивилизација која је овде оставила бројне трагове, затим живот различитих варварских племена која се крећу подручјем целе доње Паноније, од Авара, Словена, до Германа и осталих – све су то за поштоваоце сопствене прошлости веома важни детаљи. После раног средњег века, када се на овом подручју смењује више цивилизација, више култура и држава, од Византије, Угарске,па до националног средњег века који је за овај крај нарочито битан због Купиника, у који се настањује последња српска династија Бранковић. Све оно што су археолошка истраживања до сада открила, биће презентовано на различите начине, од каталога, изложби, презентација, инфо табли па до разних културних манифестација и туристичих обилазака. Наша саговорница из Народног музеја каже да постоји воља и научни интерес да се истраживања наставе.

Археолог Перица Одобашић из Купинова истиче да су истраживања од огромног значаја да би се кренуло у озбиљан развој локалитета Купиника.

“Свака фаза истраживања је изузетно важна и готово неопходна, од теренске проспекције што већег дела атара и рекогнисцирања археолошких терена, преко увезивања свих могућих налазишта са великим налазиштем Купиник, па до каснијих детаљних археолошких истраживања овог локалитета. Једно без другог истраживања готово да и не може. Нама јесте циљ да на Купинику спроведемо прво сондажна, али и систематска истраживања самог локалитета који је велики, изузетно важан и који захтева дужи временски период самих радова. Иако мали, ово је значајан корак ка томе” – каже Перица Одобашић.

Ласерско снимање из ваздуха је прва фаза недеструктивног истраживања самог локалитета и први корак који ће дати, каже Одобашић, одређене резултате и плански документ који ће бити имплементиран у сваки наредни документ упућен надлежним институцијама да бисмо ушли у археолошка ископавања.

“Сматрам да је наша обавеза да наредне године почнемо Купинику да враћамо некадашњи сјај, и мислим да је први корак у том правцу почетак археолошких истраживања. циљ нам је да спроведемо и систематска истраживања, да откријемо целу површину, да установимо распоред свих објеката на локалитету, како у горњем, тако и доњем граду Купинику, да сазнамо каковог је облика и дименизја био, каква је била форма рова између подграђа и горњег града, откријемо намену зграда које свакако постоје скривене слојевима земље. Биће занимљиво и откриће система одбране Купиника, као и свих осталих сегмената живота саме тврђаве и околног насеља у пуном сјају живота на том простору. Систематска истраживања су крајњи циљ научницима, али реконструкција је крајњи циљ за кориснике, односно туристе. Међутим, ми морамо да скренемо пажњу на то да јавност може да буде упозната са локалитетом и његовим значајем и на све друге начине, а то су управо радови које ће стручњаци објавити, а који су везани конкретно за овај локалитет, преко изложби, разних презентација, емисија... Људи који су столовали, живели и умирали око Купиника имају причу, а свака та прича може да буде делимично, или потпуно испричана. Тврђава Купиник није само објекат, она захтева детаљно истраживање и враћање приче о њој на велика врата у уџбенике националне историје” – рекао је Одобашић.

Тако високо постављен циљ захтева подршку државних институција свих нивоа, објашњава Одобашић.

“Таква помоћ не изостаје. Већ другу годину је Народни музеј, као највећа музеолошка институција у држави и партнер општине Пећинци на овом послу, укључен у отклањање свих препрека које стоје на путу повратка Купиника на високо место на лествици локалитета од националног значаја. У наредном периоду, биће укључене и многе друге институције – на пример, Завод за заштиту споменика културе из Сремске Митровице као тренутно надлежан, а и остале покрајинске и републичке установе. Све то не би било могуће да локална самоуправа није препознала значај како самог локалитета, тако и онога што следи након реализације истраживачких радова, јер када научници склопе своје свеске, повуку се у канцеларије и почну то да публикују, на самом локалитету треба да буду људи заинтересовани да га боље упознају” – закључује Перица Одобашић.