Greenfield локације
Општина Пећинци је, 19. јула, добила новог председника. На место првог човека општине Пећинци изабран је Сава Чојичић, дипломирани економиста, рођен 1968. године у Земуну, ожењен, отац двоје деце. Сава Чојчић је 12 година радио у привреди, у два мандата је вршио функцију заменика председника Скупштине општине Пећинци, у периоду од 2008. – 2011. године био је народни посланик у републичкој Скупштини, а од 2011. – 2012. године био је директор Сектора за квалитет и развој Националне службе за запошљавање, након чега је изабран на садашњу функцију.
1. Новог председника пећиначке општине смо најпре питали како коментарише изненадни обрт који се догодио на пећиначкој политичкој сцени?
Морам да кажем да по мени ово није обрт, већ нешто што је било очекивано. Партијски део ове новоформиране коалиције је практично слика републичке владе, јер и овде су УРС, СНС и СПС у власти, тако да ја ову коалицију, иако је Демократска странка у једном тренутку успела да окупи већину, ипак не видим као изненађење.
2. Који су то циљеви око којих је окупљена ова коалиција, коју поред УРС-а, СНС-а и СПС-а, чине још листа „Јединствено за наше село“ и група грађана „Луки“?
Да бих Вам објаснио циљеве око којих је ова коалиција окупљена, морао бих прво да вам укажем на ситуацију у којој се општина Пећинци налази, а ситуација је изузетно тешка. Та ситуација се може приписати светској економској кризи, смањеном обиму инвестиција, али и неефикасности општинске управе и претходне владајуће гарнитуре. Наша коалиција се програмски определила за драстично смањење трошкова, јер на расходовној страни општинског буџета има непотребно накупљених обавеза. Одмах на почетку ћемо укинути једно место помоћника председника општине, укинућемо једно јавно предузеће, тачније интегрисаћемо Културни центар и Народну библиотеку, што значи један управни одбор и једно директорско место мање, а Општинско веће ће уместо девет бројати седам чланова. Јавна предузећа морају радити ефикасније и пословати на тржишним принципима. Ово за почетак нису занемарљиве уштеде, а смањићемо и рачуне за телефоне и електричну енергију, као и трошкове Месних заједница. Гледаћемо да где год је то могуће смањимо расходовну страну буџета, а да приходе увећамо и што рационалније распоредимо. Наравно, приходе нећемо увећавати на уштрб грађана, већ кроз средства које због немара и неефикасности до сада нисмо наплаћивали.
3. Општина Пећинци је позната по великом броју гринфилд инвестиција и брзом индустријском развоју. Какву политику према потенцијалним инвеститорима ће водити нова општинска власт?
Ја сам нови председник општине, али од 2004. године сам учествовао у раду локалне самоуправе у Скупштинском делу и сведок сам и један од креатора развоја општине Пећинци. Шимановци су бренд који је сам себе створио захваљујући геостратешком положају, али можемо да допринесемо бржем развоју стварањем бољих услова за долазак инвеститора. Ту пре свега мислим на то да је потребно у потпуности инфраструктурно опремити индустријску зону у Шимановцима – завршити гасификацију и изградњу канализације, изградити вртић управо за потребе индустријске зоне и оспособити у потпуности приступне саобраћајнице кроз Зону. Поред тога, потребно је реорганизовати Општинску управу и учинити је још ефикаснијим сервисом инвеститора. Да бисмо Шимановце користили као локомотиву развоја општине, морамо и улагати у њих. Ту рачунамо на подршку републичке владе, која ће бити благонаклона према општинама које покажу да су заинтересоване за сопствени развој, очекујемо подршку од покрајине, а пратићемо и међународне фондове.
4. Пећинци су и пољопривредно подручје. Како видите развој пољопривреде и колико је локална самоуправа у могућности да утиче на тај развој?
До 2004. општина Пећинци је била изразито пољопривредна општина, али и данас пољопривреда чини значајну привредну грану у нашој општини. Међутим постоји читав низ проблема са којима се пољопривреда суочава. Земљорадничке задруге какве смо некада имали су углавном пропале и у овом тренутку ми немамо развијену мрежу кооперантских удружења. Стога ћемо у наредном периоду поспешивати развој задругарства, јер сматрамо да су овакве организације неопходне, како би пољопривредници били у могућности да организовано наступају према добављачима и откупљивачима. Општина Пећинци располаже са 6.000 хектара пољопривредног земљишта у државној својини, од чијег издавања у закуп општински буџет приходује тридесетак милиона динара годишње. Ова средства ћемо оснивањем пољопривредног фонда усмерити у развој пољопривреде на нашој територији, кроз краткорочне кредите и подстицајна средства, а размишљамо и о набавци супрасних назимица и стеоних јуница за наше сточаре. У сваком случају озбиљно ћемо се посветити стратегији развоја пољопривреде, како у ратарском и сточарском, тако и у повртарском сегменту производње.
5. Колико је развој туризма заступљен у плановима нове општинске власти?
Туризам је наша велика развојна шанса и развојна област у коју је најмање инвестирано. Имамо Купиник, који је после пада Смедерева био престоница Србије, а о којем се врло мало зна. Купиново обилује културно историјским споменицима и то га свакако чини занимљивим. Својевремено смо радили на пројекту изградње марине у Купинову и његовом повезивању пловним путем са Београдом. Обедска бара је нешто што је јединствено у Европи, а свакако занимљиво и у светским размерама и уопште није искоришћено као ресурс. Бара Засавица, која се у последњих десетак година фантастично развила, добар је пример како природна добра могу да се искористе и ми немамо потребе да измишљамо топлу воду, већ само треба да искористимо њихова позитивна искуства. Сигуран сам да можемо да достигнемо исти такав успех са Обедском баром, па чак и да га надмашимо. Ту велике проблеме имамо са својинском структуром, јер Војводина шуме газдују резерватом и околним шумама, којих има 11.000 хектара, а пре двадесетак година пећиначка општина је, због немогућности да запосленима исплаћује плате, без надокнаде пренела на Војводина шуме и управљачка права над хотелом Обедска бара. Комуникација између Војводина шума и нас као локалне самоуправе се мора знатно поправити, како бисмо могли даље да развијамо туризам.