ДУБРАВКА КОВАЧЕВИЋ СУБОТИЧКИ-ПРВА ЖЕНА ОПШТИНЕ ПЕЋИНЦИ

НИЈЕДНА ГОДИНА НИЈЕ ЛАКА КАДА ОДГОВАРАТЕ ЗА 20.000 ЉУДИ

„Осећај који имате док гледате израз неверице, среће и нове наде на лицима троје деце која први пут улазе у нови дом, за који пре само годину дана нису веровала да ће икада имати, тај осећај ништа не може да надмаши“

Година на измаку је друга година како је Дубравка Ковачевић Суботички на челу општине Пећинци. На почетку мандата, у пролеће 2014. године, дочекале су је незапамћене поплаве и тај тест је успешно положила. Ову годину нису обележиле природне катастрофе, али свакако није била лака, јер како сама каже, ниједна година није лака када се осећате одговорним за добробит близу 20.000 људи, колико у овом тренутку пећиначка општина броји становника. На питање како оцењује 2015. годину, каже да је била оптерећена штедњом, борбом са наслеђеним дуговањима и тешким одлукама, али да када се окрене иза себе, поред недаћа види и резултате који су били вредни труда.

„Упркос проблемима, успели смо да завршимо неколико капиталних пројеката, који ће у значајној мери унапредити квалитет живота грађана наше општине. Ту пре свега мислим на пречистач отпадних вода у Шимановцима, вредан 200 милиона динара, који смо изградили захваљујући средствима добијеним од Владе Србије. Ово је други канализациони пречистач у нашој општини и у значајној мери ће допринети заштити животне средине, посебно када се у обзир узме чињеница да је у Шимановачким радним зонама концетрисан највећи број индустријских погона. Завршили смо и спортску халу у Доњем Товарнику, која је тренутно у фази пробног рада. Овај објекат деци и омладини из целе општине обезбеђује услове за бављење спортом какве до сада никада нису имали. При крају су и радови на изградњи фабрике воде у Шимановцима, првог оваквог постројења у пећиначкој општини, којим ћемо трајно обезбедити квалитетно водоснабдевање како грађана Шимановаца, тако и индустријске зоне. Током ове године изградили смо и канализациону мрежу у шимановачкој јужној радној зони. Све су то велики инфраструктурни пројекти, које није било лако реализовати, али који ће имати дугорочан позитиван утицај на становнике општине Пећинци“.

Поменули сте штедњу. Да ли су мере штедње утицале на смањење средстава која се издвајају за социјална давања и за програме подршке породици по којима је општина Пећинци већ позната?

„Штедели смо на трошковима репрезентације, на гориву, дневницама..., а мере штедње су успориле и реализацију неких мањих пројекта, али нисмо штедели на грађанима којима је наша помоћ била потребна. И ове године смо радно способним грађанима лошијег материјалног стања омогућили да друштвено корисним радом преко општинске Канцеларије за смањење сиромаштва зараде за најосновније потребе, а пружали смо једнократну помоћ и грађанима којима су средства била неопходна за куповину лекова, огрева и слично. Такође нисмо укинули ни једну меру подршке породици. И ове године смо издвојили по 40.000 динара за свако новорођенче на територији наше општине, сваки ученик четвртог разреда основне школе је на поклон од локалне самоуправе добио рачунар, стипендирамо студенте и регресирамо трошкове превоза студентима и средњошколцима, награђујемо вуковце и ученике генерације, а од недавно одлуком Општинског већа плаћамо и ужину основцима слабијег материјалног стања. Чинимо све како бисмо породицама олакшали подизање и школовање деце, јер је борба против беле куге нешто што никако не смемо занемарити“.

Не занемарујете ни здравство. Иако обављате функцију председнице општине, радите и као лекар у пећиначком Дому здравља. Како успевате да ускладите ове две обавезе?

„У Дому здравља волонтирам, јер то сматрам дугом према својим пацијентима и према професији. Поред тога, свакодневни рад са пацијентима ми омогућава да као председница општине не изгубим контакт са грађанима. Уз то што ми поверавају своје здравствене тегобе, многи од њих искористе прилику и да ми испричају проблеме које имају у својим насељима, тако да сам добро упозната са тим шта тишти наше суграђане. Сматрам да је за некога ко обавља јавну функцију јако важно да се не удаљи од грађана и њихових свакодневних проблема. И као председница и као лекар настојим да унапредим квалитет здравствених услуга у нашој општини. Током јесени организовали смо базаре здравља у свим насељима. Базари су значајни стога што на њима наши суграђани имају прилику да бесплатно и без заказивања обаве здравствене прегледе и, што је јако важно, на базарима своје здравствено стање могу да провере и суграђани који немају здравствену књижицу, па им здравствена заштита није увек доступна“.

Шта очекујете од 2016. године?

„Очекујем да у наредној години имамо стабилнији буџет, који ће нам омогућити да брже реализујемо зацртане пројекте. На претходној седници Скупштине општине смо донели одлуку о рефинансирању задужења под знатно повољнијим условима од досадашњих, чиме смо растеретили општински буџет. На истој седници смо усвојили и План генералне регулације насеља Шимановци и на тај начин смо унапредили услове за долазак нових инвеститора, јер ће привлачење инвестиција које доносе нова радна места бити један од приоритета општинског руководства и у наредној години. На евиденцији Националне службе за запошљавање у нашој општини је тренутно мање од хиљаду незапослених и позитивно је то што смо током ове године имали смањење броја незапослених, али ја сматрам да увек може боље и да на смањењу незапослености морамо континуирано радити“.

Ових дана је актуелна прича о вишку радника у јавном сектору. Има ли у пећиначкој локалној самоуправи вишка запослених?

„Општина Пећинци није неконтролисано упошљавала раднике у јавним институцијама и према подацима Министарства државне управе и локалне самоуправе наша општина има само 18 прекобројних запослених, што није забрињавајућа цифра. Ни оне који буду морали да оду нећемо оставити на цедилу и тражићемо најбољи начин да им помогнемо“.

По чему ћете највише памтити 2015. годину?

„Ову годину ћу највише памтити по томе што смо заједно са бројним људима добре воље, у једној великој хуманитарној акцији, успели да породици Грковић из Обрежа изградимо нови дом и пружимо им наду у бољу будућност. Градња куће петочланој породици ни близу није ни највећа, ни најзначајнија овогодишња инвестиција у нашој општини, али осећај који имате док гледате израз неверице, среће и нове наде на лицима троје деце која први пут улазе у нови дом, за који пре само годину дана нису веровала да ће икада имати, тај осећај ништа не може да надмаши“.