Купиново трећи пут на културној мапи Србије

Повратак

Купиново трећи пут на културној мапи Србије

ФОТО АЛБУМ

И ове године Етно кућа у Купинову је била део „Ноћи музеја“, манифестације која се одржава у целој Европи, а којој се Србија прикључила 2006. године. Туристички инфо-центар Агенције за развој општине Пећинци је 16. маја, у дворишту купинске етно куће, организовао програм на тему “Сремци, атови, ратови”, који је осмишљен тако да посетиоца води кроз изложбу ликовних дела, преко цитата из литерарних радова, до дружења са кочијашима, прелепим атовима и вожње сремачким лаким колима.

Манифестацију је свечано отворио заменик председнице општине Пећинци Зоран Војкић, који је том приликом рекао да је те вечери Купиново било једно од 56 места на културној мапи Србије.

“Оно то место свакако и заслужује, јер предњачи у организацији културних догађања у нашој општини, а неке од најзначајнијих општинских манифестација, попут Регате Мајке Ангелине и Ликовне колоније, одржавају се у Купинову. Мале средине су врло често и културно сиромашније, а локална самоуправа у Пећинцима је препознала потребу грађана за културним садржајима и стога значајна средства издваја за подршку организовању културних манифестација. “Ноћ музеја” је једна од манифестација којом смо постигли да култура и у нашу малу средину уђе на велика врата. Вечерас Купиново и цела општина Пећинци стоје раме уз раме са много већим и богатијим срединама и на то сви можемо да будемо поносни” – рекао је Војкић.

О исконској вези Сремаца и коња, још од првих келтских насеобина на овом подручју, преко Римљана и средњег века, до првог и другог светског рата говорио је археолог Петар Одобашић.

“У години када се обележава 70 година од завршетка ИИ светског рата и 100 година од ратне, губитничке и мученичке 1915. године, тема овогодишње Ноћи музеја подређена је ратним догађајима, али са јасном антиратном поруком. Кроз сваку ратну недаћу, од памтивека, Сремце су носили коњи. Зато је ово вече, у овом простору организованом као традиционално сремачко домаћинство, посвећено космичкој вези простора, човека и природе, у Срему оличене у безрезервном, узајамном и безграничном поверењу између Сремаца и коња” – каже Одобашић.

О Сремцима и коњима је на себи својствен начин говорио и песник Радивоје Прокопљевић-Прока, који је указао на стару сремачку дилему: “Ако се за коња каже паметан к’о човек, а за човека глуп к’о коњ, тешко је рећи ко је ту глуп, а ко паметан”.

Након званичног дела програма дружење је настављено до касно у ноћ уз изложбу слика Ђорђа Бујновића и Бранка Орешчанина, уз атове и јахаче, а гости су имали прилику да се провозају лаким сремачким запрежним колима и да се послуже традиционалним сланим и слатким ђаконијама за “сремачким столом”, који су припремиле чланице удружења жена “Мајка Ангелина” из Купинова.