Необична „Алиса у земљи снова“ очарала најмлађе у Шимановцима

Повратак

Необична „Алиса у земљи снова“ очарала најмлађе у Шимановцима

Музичка бајка за децу под називом “Алиса у земљи снова” премијерно је изведена у 12. јануара, у сали Дома културе у Шимановцима, а улаз за све посетиоце био је слободан.Представа коју је режирао Слободан Станковић, настала је по мотивима из збирке песама “Плави чуперак” Мирослава Мике Антића.

„Свима добро познате песме за децу и оне мало старије биле су мотив за настајање ове музичке бајке која представља спој глуме, певања, играња и свирања. Поред тога што музички инструменти као што су клавир и бубањ производе звукове, они се користе у својству ликова који их користе, односно тумаче. Док клавир дочарава лик Алисине сестре, бубањ је ту у улози Белог зеца. Ова представа је необична како по употреби инструмената, тако и по својој садржини и судећи по рекцијама најмлађоих након премијерног извођења, могло би се рећи да је овакав иновативан садржај итекако деловао на њих“ – каже Станковић.

Музички уредник на овом пројекту била је Бојана Радивојевић, која је урадила и аранжмане песама на избор Слободана Станковића.

„Музичко-сценске форме мјузикла и музичке бајке доносе са собом изазовност великих еминентних сцена и велики допринос културном и друштвеном узрастању наше општине. Овом приликом смо адаптирали најлепше дечије песме са албума нашег истакнутог српског глумца и извођача дечијих песама Драгана Лаковића, а из периода седамдесетих и осамдесетих година 20.века. Аранжмани садрже вишеструке музичке линије: једногласно и двогласно певање, клавир, бубњеве и удараљке. Са сваким новим пројектом отварамо поглавље нових музичко-сценских жанрова са инвентивнијим аранжманима, инструментима, богатијом хармонском и мелодијском сликом“ – каже Радивојевић.

Улогу Алисе тумачи Невена Радоњић, Алисину сестру Бојана Радивојевић на клавиру, а улогу Белог зеца Александар Станковић на бубњевима. Невени је ово први пројекат који је подразумевао комбинацију глуме, игре и песме.

„Изузетно је важно покретање питања одрастања, јер пуно деце не разуме промене које им се дешавају, осећају се збуњено, а неки од њих осећају да не припадају ни свету одраслих ни свету деце и не знају како да се понашају у тој ситуацији. Када сам ја била у том периоду имала сам пуно питања, на неке сам добила одговор, а неке сам морала сама да схватим. Сматрам да је јако важно разговарати са децом и усмеравати их да би што лакше пребродили тај период одрастања. Требало би да постоји више оваквих едукативних дечијих представа да би и они стидљиви добили одговоре на своје недоумице“ – каже Радоњић.