Петак, 12. Јануар 2024.
Повратак
Преносимо текст из серијала "Пећиначке новине у посети месним заједницама општине Пећинци", објављен у децембарском броју ових новина.
Једно од недавно најтежих питања познатих ТВ квизова: “Које место у Србији има више запослених него становника” није више тако занимљиво јер сада већ сви знају да је реч о Шимановцима. Изазов за љубитеље Гинисових рекорда могло би да буде истраживање да ли су Шимановци у том смислу оборили светски рекорд, јер тешко да постоји још неко место у коме је број запослених готово три пута већи од броја становника. Наиме, по последњем попису Шимановци имају званично три и по хиљаде становника, а по свим релевантним проценама око десет хиљада запослених. Колоне аутобуса и аутомобила довозе запослене не само из околних села и градова, укључујући и Београд, већ и из Богатића, Шапца, Инђије, Панчева, Шида… Та околност је, поред низа предности, донела и неке, за до тада типичну сеоску средину неочекиване невоље које је требало брзо решавати, каже председник Савета МЗ и посланик у Скупштини АП Војводина Александар Мандић.
“Нагли привредни развој може да угрози безбедност уколико га не прате адекватна путна мрежа и успоравање саобраћаја. Зато смо урадили три семафора, како би старијим лицима и деци био омогућен безбедан прелаз преко фреквентног државног пута Б реда, а изградили смо и пешачке стазе како бисмо пешаке и бициклисте склонили са пута. Питање да ли је неопходан још један семафор, на раскрсници пута према ЈУБ-у и ПИНК-у, на разматрању је у ЈП “Путеви Србије” и биће решено чим се стручњаци усагласе да ли је боље да на том месту буде семафор или кружни ток”.
Саобраћајна гужва и журба возача да ухвате “зелени талас” на главном путу нису једине типично градске одлике Шимановаца: никле су многе и граде се нове стамбене зграде, потражња за становима непрестано расте, место има комплетну комуналну инфраструктуру коју ни многи градови немају (канализација, гасовод, фабрика воде, путеви), отворени су ресторани каквих ни у престоници нема, а колико је тек апотека, продавница, кафића, месара, сервиса, фирми за кетеринг – тешко их је све и побројати. И поред свега тога, на питање која је инвестиција последњих година била најважнија за Шимановчане, наш саговорник Александар Мандић без размишљања одговара да је то вртић.
“Шимановчани су 40 година чекали да добију нови вртић, јер је стари био неуслован, до њега се долазило високим и стрмим степеништем. Кад год би грануло пролеће сваки излазак у парк са децом био би ризичан за децу и физички напоран за васпитачице. Дуго смо чекали, али вредело је: данас имамо вртић који је по свему један од најфункционалнијих и најлепших у Србији” – наглашава Мандић.
Маријана Добрић, руководилац одељења Предшколске установе у Шимановцима, истиче да услови рада запослених и боравка деце у старом и новом вртићу не могу да се пореде.
“Овде имамо све услове за рад са децом, а деца имају све услове за безбрижно, радосно детињство те да касније у живот понесу само лепе успомене из вртића. Зграда је пројектована тако да се деца у њој лако оријентишу, а савршено је опремљена да у њој могу лепо да се играју и друже. У свако доба, када време то дозвољава, могу да бораве напољу, што је много здравије и подстицајније за њихов психо-физички и социјални развој” – каже нам Маријана, и додаје да су се изградњи вртића у Шимановцима радовали и родитељи из Деча, Ашање и Карловчића који овде доводе децу у целодневни боравак.
Изградња вртића није директно повезана са привредним развојем, али поједине друге инвестиције од изузетног значаја за мештане јесу биле резултат одговорног односа локалне самоуправе према усаглашавању потреба привредника и месне заједнице. Шимановчанин Зоран Војкић, заменик председника општине, последњих година био је, а и данас јесте, премда не званично, координатор између локалне власти и мештана. Креатори општинског буџета могу из прве руке од Војкића да сазнају које су инвестиције у Шимановацима најпотребније те да тамо усмере и буџетска средства и пројекте код виших органа власти. Тако је, на пример, услед повећаних потреба за водом због доласка великих компанија, било неопходно изградити фабрику воде, чиме је решен проблем снабдевања квалитетном пијаћом водом не само радне зоне, већ и читавог места.
“Фабрика воде завршена је 2015. године, четири бунара су увезана и прикључена на пречистач. Због високог процента мангана у води, било је потребно да се набави уређај за пречишћавање, што је у то време била инвестиција вредна 90 милиона динара. Фабрика има два резервоара која, у случају хаварије, обезбеђују несметано снабдевање водом 24 сата, као и агрегат за случај да нестане струје. Све анализе, иначе, прецизно показују да је вода из фабрике воде екстра квалитета” – каже Војкић.
Када је реч о путевима, познато је да је пут Шимановци-Прхово потпуно реконструисан, као и пут до Ашање, реконструисане су Крњешевачка и Голубиначка улица, при крају су радови на асфалтирању улица Светозара Милетића, Милана Ћирковића и дела Катанић сокака, а следеће године биће настављени радови у још неколико улица, каже нам Александар Мандић.
“Постављена је јавна расвета у улицама где није постојала, као што су Првомајска и део Мандић сокака, у делу Гробљанске улице и у улици Јована Јовановића Змаја. Изграђен је и пут до Сремских Михаљеваца, а недавно и прикључак пута до Михаљеваца, што је од огромног значаја не толико за Шимановце, колико за мештане Михаљеваца и Карловчића. Асфалтирају се и споредне улице, а ради се документација за изградњу мини-обилазнице. По новом урбанистичком плану Шимановаца, биће реконструисана улица Цара Лазара и повезаће се са улицама Војводе Мишића, Грујић сокака и излазиће на Крњешевачку улицу, како би се у што већој мери изместио саобраћај из центра Шимановаца. Следеће године радићемо пешачке стазе у делу Голубиначке, као и у делу Дечке улице, где недостаје. Иначе, на том послу смо ових дана имали лепу акцију која нас подсећа на добар стари обичај да заједничким добровољним радом урадимо нешто добро за заједницу: мештани дела Дечке улице изразили су жељу да сами изграде пешачку стазу, а МЗ и општина су финансирали трошкове грађевинског материјала. Преостаје још да се асфалтирају новоизграђени делови постојећих улица, као и пут до Голубинаца, за који су општине Пећинци и Стара Пазова обезбедиле потребну документацију”.
Важне су и инвестиције у друштвени стандард и социјални живот мештана. Тако је, на пример, завршена рекултивација бивше депоније крај надвожњака и ту ће наредне године бити уређено излетиште са клупама, дрворедима, местима за роштиљ и слично. Кад је већ о томе реч, током изградње канализације страдале су многе клупе на шору, посебно у главној улици. Савет МЗ-а у сарадњи са мештанима покренуо је акцију “Клупа на шору” која би до пролећа требало да резултира постављањем нових клупа на појединим местима, како би се вратио леп сремачки обичај дружења на клупи испред куће. А да се добри, стари обичаји не угуше у поплави нових трендова, да традиција преживи савремене технологије, помоћи ће и активности у Завичајној кући у Шимановцима, која је опремљена као својеврсна спомен-соба у којој се чувају слике и документи из прошлости Шимановаца, мештанима за подсећање, а гостима за боље упознавање места у које су дошли и где раде. У том лепом простору који је Савет МЗ-а уз помоћ Општине опремио у некадашњој сали за венчања, већ две године одвијају се мањи културни догађаји. За Удружење жена “Шимановчанке” опремљен је простор адекватно назван “Сремачки етно кутак”, и ту жене посетиоцима могу да продају своје рукотворине и зимницу коју припремају на традиционалан начин, за себе и оне који цене слане и слатке драгоцености домаћинског шпајза. “Шимановчанке” тако чувају традицију и добре обичаје, али се, не мање посвећено, баве и хуманитарним радом – раде са болесном децом, спремају ускршње и божићне пакетиће за децу, укратко – увек су активне. Савет МЗ-а има добру и плодоносну сарадњу не само са “Шимановчанкама”, већ и са осталим удружењима у месту – са спортским организацијама, фолклорним друштвима, ловачким удружењем, са школом и вртићем. Свима њима, и свим мештанима, од летос је доступан још један простор у центру Шимановаца: реновирана је и комплетно опремљена просторија изнад ловачког дома – сала са 70 места за рођендане, крштења, даће. Било је још много “ситних” инвестиција од којих помињемо само неке: општина је финансирала изградњу зграде у порти за црквену продавницу и палионицу свећа, а на иницијативу Савета МЗ уз помоћ компанија које овде послују урађен је и летњиковац у порти. Реконструисана је стаза до гробља и посађене саднице поред стазе, на самом гробљу и поред капеле. На више локација у месту засађено је преко 200 садница.
Премда је опремање и отварање већ поменуте Завичајне куће значајно допринело богатијем културном животу мештана, веће инвестиције у ову област тек се очекују, сазнајемо од Мандића.
“Урадили смо пројектно-техничку документацију за доградњу Дома културе, очекујемо да ће Покрајинска влада финансирати тај посао. Биће то модеран објекат у коме ће сви садржаји КЦ-а у Пећинцима за само неколико дана касније бити доступни и Шимановчанима. Дом ће имати велику читаоницу са библиотеком, просторију за пензионере, мини-галерију”.
Новој читаоници обрадоваће се многи, а нарочито Милица Јовановић, која се из Београда доселила у Шимановце. Она кроз радионицу “Чаролија читања” ради на томе да књигу и читање приближи деци. Јер, деца која много времена проводе на телефону а мало уз књигу нервознија су, немају фокус, досадно им је да раде обичне ствари као што је трка за лоптом, а у озбиљном су ризику да дође и до неких развојних поремећаја, каже Милица.
“Допада ми се живот у месту које није ни село ни град, а истовремено је и село и град. Равница је смирујућа, људи су овде опуштенији него у граду, више се шале и друже, постоји развијен комшијски однос, а што у граду више готово да и не постоји. Осим тога, још увек у Шимановцима можете да нађете домаћа јаја, свеже млеко, сир – не зависите од мегамаркета, а до центра Београда се брже стиже него из многих београдских насеља” – објашњава Милица.
И тако, док се неки досељавају из Београда, по слободним проценама бар трећина становништва која живи у Шимановцима, пријављена је у Земуну и Београду. Ако је некада и било разлога за то, сада има много реалних разлога да се пријаве тамо где и живе, јер од званичног броја становника зависи број лекара у општини и запослених у јавним установама, а и много тога још.
Све у свему, мало је простора да се поброје све капиталне и мање инвестиције у путеве Шимановаца, и у Шимановце уопште, зато причу завршавамо враћањем на сам почетак промена у овом месту, када су цене земљишта достизале астрономске размере те је тако овде настала изрека да на шимановачким њивама најбоље “рађају” стотине хиљада евра. Није то угрозило пољопривреду. Они који желе да се баве земљорадњом, продали су скупу земљу у индустријској зони и купили знатно више земље ван грађевинског рејона, уз то су обновили механизацију и постали још успешније домаћини него што су пре тога били.
Саша Радивојевић није продавао земљу, нити је пожурио да се запосли у некој од фирми. Обрађује 60 јутара земље и пружа услуге људима који имају земљу, а немају потребну механизацију.
“Много је лагодније радити за плату, али нисам сигуран да плата може бити довољна за све потребе једне породице. Пољопривреда јесте тешко занимање и не доноси увек профит, али ако је човек упоран, ако прати нова достигнућа и спреман је за промене, може да се опстане. Битно је да се човек не поколеба ако једне године нема зараде, јер ће је бити следеће. Прошле године, ја сам од зараде купио три јутра земље и нов трактор, ове године је другачије, али спасава ме то што пружам услуге другима и што умем сам да поправим механизацију и да правим шупе за механизацију – мајстори траже колико кошта материјал па сам силом прилика изучио више заната. Уз то имам подршку укућана, пре свега супруге, која притекне у помоћ кад год може, иако је запослена. Младим пољопривредницима који воле земљу могу да поручим само једно: будите упорни и стално стичите нова знања и вештине” – наглашава Саша.
И тако, шта рећи за крај? На шимановачким њивама израсле су многе фабрике и хале, али много је више њива на којима расту кукуруз и пшеница. И то су, ето, Шимановци данас: вредни радници, предузетници и ратари, хале и семафори, стамбене зграде и куће, луксузни ресторани и пуни шпајзи, наравно, и – клупе на шору.
