Недеља, 29. Октобар 2023.
Повратак
Преносимо текст из серијала "Пећиначке новине у посети месним заједницама општине Пећинци", објављен у октобарском броју ових новина.
Већина одраслих Попинчана сматра да су привилеговани што су се родили, одрастали или живе у свом невеликом, али веома посебном месту са око хиљаду становника. Док говоре о тим посебностима, из њихових речи не кипте заносни описи генијалаца који су из Попинаца кренули да мењају свет, али не размећу се баш ни лажном скромношћу јер би то било, сматрају, веома лицемерно јер су историјски подаци, чињенице и предање сасвим јасни и недвосмислени: Попинци имају највећи број академских грађана сразмерно броју становника. Причу о Попинцима отварамо зато речима хроничара овог места Петра Јовановића, који нема никакву дилему о томе по чему се Попинци разликују од свих села:
- Сваки човек и свако место јесу по нечему богати, тако и наше село: Попинци су богати знањем. У овом месту има 150 академских грађана, од тога су 142 са дипломама државних факултета, а осам са приватних – имамо ми лекаре, инжењере, декане и професоре универзитета, ветеринаре, адвокате... Имали смо 15 ђака генерације из Попинаца, а било је и више студената генерације на различитим државним факултетима. Између осталог, наш академик биохемичар Зоран Ковачевић је члан Светске академије наука, Бранко Белобрк шеф народног оркестра ТВ Београд, а Георгије Трбојевић је био декан ветеринарског факултета. Имамо више врсних доктора наука из различитих научних области. Све у свему, тешко је и набројати све оне који су у Попинцима завршили четири разреда основне школе као одлични ђаци, а потом једнако успешно наставили школовање и заблистали у каријери – наводи Јовановић, аутор књига Попиначка школа и Попиначки фудбалски век.
Другу књигу објавио је, иначе, наш саговорник пре три године поводом стогодишњице ФК “Напредак" и ту наводи да су и попиначки фудбалери били изузетни – Арсеније Јовановић и Радован Опачић Ћета, на пример, жарили су и палили фудбалским теренима, али су одбили примамљиве понуде Бундеслиге и Црвене звезде јер су више волели своје Попинце од заносних рефлектора познатих фудбалских стадиона.
Једна од специфичности Попинаца је и неодољива привлачност овдашњих девојака. У чему је тајна нико не зна, али кад се који момак заљуби у девојку из Попинаца, врло често се дешава да му се допада све што је у вези са њом, тако и место у коме је рођена и одрасла. Од Другог светског рата до данас зато је више од 40 попиначких зетова одлучило да са изабраницама свога срца живе баш у Попинцима. Јер, свако живи тамо где му је боље, ако може да бира. А да би Попинци и даље били одлично место за живот, последњих година је много инвестирано како у капиталне пројекте, тако и у оне по обиму мање, али важне за свакодневни живот. Председник Савета МЗ Попинци Дејан Бановачки каже да је најважнија капитална инвестиција која је управо у току – изградња канализације.
- Радови на изградњи канализационе мреже одвијају се планираним темпом и требало би да буду завршени до октобра 2024. године. Свако ко је икада имао проблем са септичким јамама добро зна од каквог је значаја изградња канализације. Многи делови Београда немају канализацију, многи градови и места у Србији муку муче са отпадним водама, а ми ћемо у Попинцима већ наредне године бити прикључени на канализацију и сва отпадна вода ће се прерађивати у пречистачу. Презадовољни смо због тога, чак и да других крупних инвестиција није било, а било их је и те како. Гасовод је завршен у читавом месту, прошао је кроз све улице, потребно је још да се домаћинства прикључе на мрежу и биће нам доступан још један енергент за грејање, много удобнији и чистији. Такође, веома су битне и инвестиције у путеве, што свакако морамо нагласити када је реч о недавним позитивним променама у Попинцима – комплетно је реконструисан пут Пећинци – Попинци, а након тога је урађена и реконструкција централне саобраћајнице кроз Попинце, која пролази кроз цело село. Током реконструкције изграђен је паркинг у центру и пут је проширен, тако да смо били у двоструком добитку – каже Дејан Бановачки.
Поред ових великих, било је и низ мањих инвестиција и послова које су заједничким снагама завршили локална самоуправа и мештани. Општина је, на пример, дала средства за надстрешницу – аутобуско стајалиште за децу која путују у школу у Пећинце, а мештани су то стајалиште сами уредили, направили клупе, офарбали и зеленилом украсили околину. Набављен је нови резервоар за извор живе воде и уређен је приступ извору, што је била не тако мала инвестиција. Такође, офарбан је мобилијар на дечијем игралишту у близини Дома културе. Но, како је игралиште одавно подигнуто, деца очекују неко модерније и богатије опремљено место за игру те ће им жеља ускоро бити испуњена: иако функционалне, постојеће справе за игру биће уклоњене а на њихово место доћи ће нове. Најзад, требало би поменути и да је изграђена стаза до месног гробља.
Једнако важне и велике инвестиције ово место очекује у блиској будућности, каже члан Савета МЗ Саша Бежановић. Биће реновиран Дом културе, асфалтирана Лењинова улица и сређено игралиште ФК “Напредак”. Ипак, највећа и најзначајнија инвестиција коју Попинчани очекују у будућности је комплетна реконструкција школе са доградњом зборнице, фискултурне сале и две учионице. Садашње здање је у прилично лошем стању, упркос труду локалне самоуправе и мештана и улагањима која нису била безначајна у последњих десетак година. Иако је замењена столарија, иако су изграђени нови тоалети, школа ни приближно није онаква какву деца из Попинаца заслужују, категорична је учитељица Дубравка Козарев.
- Поносна сам што службујем у школи у којој су ђаци били и моји преци. У време када је мој деда уписао школу, било је 75 деце у овој школи, а пре 30 година било их је 55. Откад ја радим било је генерација у којој је само два ученика уписивало први разред. Ове године их има 11, а биће их толико и наредне године. Пре више од 15 година у школи су биле винас плочице, и имали смо пољске тоалете. Учитељи и родитељи су иницирали да се замени под, општина је обезбедила средства а ми смо урадили оно што је било неопходно – ставили смо ламинат, окречили зидове, набављен је нови намештај, а од старих ормана направили смо полице које смо обојили у разним бојама и школа је у то време заиста некако заблистала. Ипак, кров је дотрајао, и генерално оно што смо урадили није решило главне проблеме. Веома се радујемо што смо од чланова Савета МЗ сазнали да ће школа бити комплетно реконструисана, и што ће у овом великом школском дворишту бити обновљено игралиште. Веома је важно и децу ће посебно радовати то што ће бити изграђена фискултурна сала јер овде нема такве сале и, када крену у пети разред у Пећинце они се тек тада први пут сусрећу са справама за фискултуру и са другачијим и богатијим могућностима физичких активности. Биће дограђене и две учионице, и реконструисан вртић, који се налази под истим кровом као и школа – каже учитељица Дубравка Козарев.
А да МЗ и локална самоуправа не брину само о најмлађима, већ и о најстаријим суграђанима, потврђује чињеница да је уз помоћ општине обезбеђена и опремљена просторија за окупљање пензионера, каже нам Дејан Бановачки, и додаје да у Попинцима веома воде рачуна о друштвеном животу. Богатијем друштвеном животу свакако је допринело и Удружење жена “Попинчанке”, основано пре три године. Председница удружења Мимоза Нинковић истиче да су жене у удружењу веома активне – путују на све важније манифестације које жене организују, али и вредно раде: производе сапуне на бази козијег млека, пешкире, торбе, колаче, зимницу.
На сваком крају је нови почетак. Тако и на крају ове приче о Попинцима почиње нека нова прича о овом месту. А у тој причи, опет месни фудбалски клуб, и опет млади паметни људи који се зачас уклопе у нове трендове, уз помоћ нових знања. Недавно је “Напредак” победио “Фрушкогорца” из Манђелоса резултатом 14:0, што делује као занимљива најава такмичења у вишем рангу и новог почетка најстаријег фудбалског клуба у овом делу Срема. Млади из Попинаца који више воле да заталасају друштвене него фудбалске мреже, поносни су на то што је један од најпознатијих тик-токера не само у Србији већ и у региону управо један паметни, образовани и леп дечко из Попинаца. Ново време и нови трендови траже и нова знања, а Попинчани су, очигледно, и за то, као и за све остало што је добро, увек спремни.
Јагма за живом водом
Када смо питали Петра Јовановића како људи објашњавају то што су Попинчани веома успешни чиме год да се баве, рекао нам је:
- Сматра се да је за то, поред генетике, заслужна и жива вода у центру села. Прочуло се то у Срему и наша вода са тог места постала је веома популарна. Уредили смо чесму и увели нека правила, јер су људи почели да долазе са свих страна, да точе воду и продају је те смо морали да ограничимо точење воде на 30 литара по посетиоцу, како би је било за све који по њу долазе.
