Прича која је чекала 30 година да буде испричана

Повратак

Прича која је чекала 30 година да буде испричана

Књига „Орашје – Доња Махала: 418 дана мог пакла“ аутора Драга Божића доживела је своје представљање пред пећиначком публиком 14. јула у парохијском дому у Пећинцима. Једна прича, сасвим обичног, тада веома младог човека из Букове Греде крај Орашја, чекала је да буде испричана више од три деценије. Тињала је у њему, скривала се, преобликовала и како нам је рекао сам аутор, на крају се искристалисала и била спремна да се отисне на папир.

Година је 1992. место је Букова Греда, Орашје, Посавина, рат и логор, а о паклу који је проживео Божић каже да је било немогуће писати без емоција, које су на крају дана и преточене и сачуване између корица његове књиге.

„Наше село је било мешовито, пола Срба пола Хрвата и нисмо имали никада проблема. Међутим, дошло је неко лудо време. Од маја 1992. године до јуна 1993. године, од нас 38 колико је било затворено, 17 жртава је пало без борбе, без метка. Првог дана је убијено 7 људи, а остали су настрадали од разних батина и тортура. Желео сам пре свега да напишем ову књигу како би остао писани траг за будуће генерације, јер рат ником није донео ништа добро, а жртве не смемо заборавити. Могу вам рећи да сам нашао смирај у самој одлуци да то напишем, иако није било ни мало лако. Иако књига има 50-так страна писао сам преко две године. Све је то требало срочити и присетити се свих тих мука и злодела“ – рекао нам је Божић, и додао да сва сећања на све проживљене страхоте током тих 418 дана настављају да живе и даље са њим, али сада неће бити заборављене, и не смеју бити заборављене, како се не би више никада и никоме поновиле.

На почетку промоције, архијерејски намесник пећиначки протонамесник Бојан Мијановић, захвалио се публици која се одазвала у великом броју да на један, како је рекао, величанствен начин чује причу коју Драго има да исприча, а коју многи у Пећинцима, па ни он сам, нису ни знали, јер сви можемо много да научимо из свега што се тада дешавало у Орашју и да нам свима буде за наук.

Сваки уредник када добије рукопис има потребу и дужност да уреди текст, исправи, дода одузме, али не и уредник Драговог издања Драган Вујичић, иначе родом из Шимановаца.

„Када сам добио текст и када сам га прочитао срце ми је стало. Педесет страна је написано из душе. На почетку сам желео да сређујем текст, али сам онда схватио да би то било сувишно. Требало му је 30 година да истера то из душе и мени је драго да је то урадио, јер да није он, нико други то не би испричао. Ово је једно поглавље, једна прича о ђаволима који су се појавили у Посавини. Недавно смо имали промоцију у Обудовцу и заиста нисам био на потреснијем догађају. Дошле су жене, баке, и млађе и старије. Време је прошло и више нема суза. Има само емоција, много емоција. Јако сам поносан што смо данас и у мом Доњем Срему“ – казао је Вујичић.

И да, многи Пећинчани нису знали шта је Драго Божић преживео, а још мање да је то записао и преточио у књигу. Видело се на лицима многих изненађење, саосећање, подршка и дивљење. Није лако читати те редове, а Драго своју причу почиње са речима „Ваздух је почео да трепери“...

На крају књиге „Орашје – Доња Махала: 418 дана мог пакла“ аутор је написао и списак жртава из Букове Греде.