Republika Srbija Општина Пећинци
Autonomna Pokrajina Vojvodina Општина Пећинци
Општина Пећинци
Недеља, 9. Април 2023.

Богата традиција обавезује и инспирише

Повратак

Објављујемо први текст из серијала Пећиначке новине у посети месним заједницама општине Пећинци, који су ове новине покренуле у мартовском броју.

Богата традиција обавезује и инспирише
Богата традиција обавезује и инспирише

Не постоји шаблон у који би Купиново могло да се смести, како некад, тако и данас. Свима је познато да је Купиник био последња престоница српских деспота после пада Смедерева, али мање да су још тадашњи догађаји уписани у део светске историје у којој је љубав јача од политике и интереса, милосрђе снажније од суровог отимања, а култура ефикаснија од освајачких похода. Слепог деспота Стефана Бранковића заволела је Албанка Ангелина и родила му синове Ђорђа и Јована и ћерку Марију. Ангелина је постала српска светица Мајка Ангелина, позната по милосрђу и многим добрим делима које је чинила за српски народ. Црква Светог Луке најстарија је српска православна црква у Војводини, док су о њеном сину Јовану испеване неке од најлепших епских песама којима су се дивили многи велики умови европске културе. По тим песмама, Купиново је постало познато широм света, а њихова заслуга сигурно није мала ни што су српске епске песме пре неколико година доспеле на престижну листу светске нематеријалне културне баштине Унескоа. „Разбоље се Деспотовић Јово, у Сријему у тој земљи равној, у лијепу селу Купинову...” – само је делић богате купинске, а светске нематеријалне културне баштине.

Ништа мање занимљива није ни садашњост: Купиново се и данас опире сврставању у ма какве и ма чије шаблоне. Место окружено раскошном, недирнутом природом, а у Срему; богато шумама, гљивама и лековитим биљем, а у равници; житељи темпераментног и помало авантуристичког духа, а Војвођани; истанчаног укуса за праве уметничке вредности, организатори једне од најпознатијих ликовних колонија у региону, а претежно пољопривредници и – да не набрајамо све посебности Купинова, питамо нашег домаћина, председника Савета МЗ Перицу Одобашића како све те и многе друге културно-историјске и природне околности утичу на живот мештана Купинова данас.

„Богата традиција нас обавезује да не заборавимо прошлост, али и да друге упознамо са делом националне историје која је у вези са Купиновом, а што чинимо кроз најразличитије манифестације. Традиција нас такође инспирише: Добровољно ватрогасно друштво се зове „Деспот Ђурађ Бранковић“, Удружење жена се поноси именом Мајке Ангелине, а под тим именом је и позната наша регата; културно-уметничко друштво се зове „Купиник“. Од осталих манифестација које, морам то да нагласим, локална самоуправа подржава, ваља поменути Ликовну колонију, Дане змајева, Кифлицијаду. Све то и те како утиче на квалитет живота мештана Купинова, јер није исто да ли живите у селу у коме се ништа не дешава, или у месту које обилује догађајима и које посећују људи из читаве Србије, па и из иностранства. Манифестације су и одлична прилика за остваривање економских бенефита, кроз развој сеоског туризма, угоститељства и промоцију производа овдашњих пољопривредних газдинстава. Наравно, и ми имамо исте потребе за сталним побољшањем комуналне инфраструктуре и унапређењем друштвеног стандарда. Имамо срећу што се налазимо у општини која много брже од већине општина решава комуналне проблеме и у којој ће ускоро сва насеља добити канализацију, па тако и Купиново. А када је реч о друштвеном стандарду, комплетно реконструисана школа отворена је 2021. године и једна је од најмодернијих у Србији, услуге лекара и апотеке имамо свакога дана, а неколико дана недељно имамо и зубара“ – каже Одобашић.

Купиново је на реци Сави, окружено је шумама. Тешко је рећи колико од тих природних блага мештани имају конкретне користи: осим шетње и рекреације у шумама они лакше долазе до огрева, што је свакако предност. Али, има ту и других користи: све је популарнији традиционални узгој стоке, на местима где је то корисно за шуме и одржавање специјалног резервата природе, а изузетно здраво за стоку и исплативо за домаћине. И река пружа различите могућности. Постоји неколико лепих плажа на Сави на којима мештани Купинова и околних места радо бораве током лета. Постоје озбиљне препреке да се плаже ставе у пуну функцију, јер, каже наш саговорник, не може да се изгради пут до плаже или било каква инфраструктуа, пошто би све то вода однела у време високог водостаја. Вероватно ће услови бити повољнији када се догради и ојача насип уз Саву, а тај велики посао је у плану и у току је припрема документације за његову реализацију.

С обзиром на специфичност Купинова, велики градитељски пројекти који се раде у овом месту односе се и на традицију, и на стварање најсавременијих услова за живот данас. Велика црква Светог Духа срушена је током рата, а прошле године покривена, завршени су спољашњи радови, постављен звоник и црква је освештана. Општина је извршила експропријацију земљишта на Купинику, тако да су створени сви услови за динамичнију обнову средњовековне тврђаве како би заблистала старим сјајем. Упоредо, одвијају се крупни радови који Купиново уводе у ред најмодернијих насеља у Србији – изграђен је гасовод, мрежа је стигла до сваког домаћинства, тако да следи прикључивање на мрежу. Када је реч о водоснабдевању, у Купинову оно добро функционише и на том плану не постоји потреба за већим интервенцијама – за сада је довољно текуће одржавање.

„Осим великих инфраструктурних пројеката, треба поменути и низ ситнијих, али важних послова које месна заједница не би могла да уради без општине. Редовно се, по потреби, насипају атарски путеви, нарочито у делу где се спајају са асфалтним путевима, ради се на одржавању локалних путева и пута према Прогару. Улична расвета добро функционише, чим неко пријави да сијалица не ради, одмах се интервенише. Прошле године смо обновили дечије игралиште и обезбедили нову опрему, али је већ прилично од тога оштећено и игралиште стално морамо да обнављамо. Чека нас пролеће и уређење центра, што такође редовно радимо – то је заиста лепа акција која окупља мештане око корисног посла и даје лепши изглед центру нашег места. Оно што мештани Купинова очекују у догледно време јесте да се изгради паркинг и приступна ћуприја до школе, да се уклоне нелегални објекти који кваре изглед центра места и да се пресвуче пут Купиново–Прогар. Велики проблем за који тренутно немамо решење, јесте јавни превоз до Пећинаца, а наравно и до Руме, Сремске Митровице и Новог Сада. Као и у сваком месту, и ми имамо ситнијих и крупнијих проблема, великих и малих планова, али све у свему, добро је живети у Купинову“ – каже нам Одобашић.

ШКОЛА – ПОНОС КУПИНОВА

О једноипогодишњем раду у новој школској згради у Купинову, разговарали смо са Здравком Обренићем, директором школе, који нам је изнео своје утиске.

„Прошло је осамнаест месеци како су ученици и запослени ушли у потпуно реконструисану и дограђену Основну школу „Душан Вукасовић Диоген“ у Купинову. Овај храм знања, оденут новим рухом, грађен по принципима енергетске ефикасности, чије су учионице и кабинети опремљени савременим наставним средствима, пружа одличне услове за рад, а ученицима здраво, безбедно и подстицајно окружење за учење. Све учионице и кабинете опремили смо најсавременијим наставним средствима. Сваком раднику у настави, као и запосленима у канцеларијама, школа је обезбедила лаптоп рачунаре. Опремљени савременом информационо-комуникационом технологијом, осавременили смо наставни процес, омогућена је интерактивна настава, лакше се реализују наставни план и програм, ученици стичу функционална знања. Настава је атрактивнија, динамичнија и садржајнија, подстиче бољу мотивисаност, већу активност и развој функционалних способности. И у ваннаставним активностима школа постиже запажене резултате. У пројекту „За чистије и зеленије школе у Војводини“, наша школа је две године међу награђеним школама. За изузетне резултате у раду, Светска организација за природу нашу школу је промовисала у амбасадора Обедске баре, чија застава и плакета красе просторије школе.“

ЈЕДНА СЛИКА (НЕ)КУЛТУРЕ

У разговору са мештанима, сазнали смо да су сви поносни на богату културу свог места, али не баш и на културу живљења. Тако Зоран Перић истиче да је један од највећих проблема – стално „ницање“ дивљих депонија, иако за то не постоји никакво оправдање.

„Смеће се редовно односи, постоји могућност одношења и кабастог отпада и одлагања шута на прописан начи, али и поред тога, несавесни мештани стално праве дивље депоније и бацају смеће око села. Мислим да је једини начин да се овој лошој и по здравље опасној навици стане на пут – појачан надзор и кажњавање појединаца који бацају смеће тамо где му није место. Сигуран сам да грађани такозваних развијених европских земаља нису ни паметнији ни културнији од грађана Србије, него знају да их чека казна и из тог разлога не бацају смеће где год стигну. Биће ових дивљих депонија докле год се не уведу казне за такво понашање“ – сматра Зоран Перић, и показује нам конкретну слику (не)културе живљења.

Календар

Кликните на означено поље за детаље