Купиник заслужује место у националној историји

Повратак

Купиник заслужује место у националној историји

Председник општине Пећинци Синиша Ђокић обишао је 22. фебруара средњовековну тврђаву Купиник у Купинову, заједно са директором Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица Љубишом Шулајом и археологом Перицом Одобашићем.

Он је том приликом истакао да локална самоуправа препознаје значај Купиника, не само за историју пећиначке општине, већ за националну историју Србије.

„Општина је откупила земљишта на којем се тврђава налази и за нас је јако значајно што су се у истраживање, очување и промоцију Купиника укључиле све релевантне институције. Надам се да ћемо сви заједно успети да Купинику обезбедимо место у националној историји које заслужује као последња престоница средњовековне српске државе“ – рекао је Ђокић.

Љубиша Шулаја каже да тврђава, нажалост, још увек није довољно истражена и да се најпре морају извршити систематска истраживања која ће дати више података о Купинику.

„Јако је добро што су се у овај пројекат укључили и Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, Матица српска, Народни музеј Србије и наш Завод као територијално надлежна установа, јер то показује да су све институције схватиле колики језначај за српску националну историју овог места, на којем је 70 година након пада Смедерева још увек била српска круна. Зашто смо ми тај део наше историје, који је трајао 70 година, колико је, на пример, трајала Југославија, држали у магли, то је питање за неке друге научне скупове. Мислим да је крајње време да се овај период од 70 година српске историје открије и да јавност више зна о том периоду, јер Бранковићи су били једна врло даровита, али несрећна династија. Зна се да су били велики ктитори, да су овде подигли манастир Крушедол и обновили постојеће манастире. Зато кажем изузетно даровита, али несрећна династија са којом се завршила и српска средњовековна држава, али овде у Купинику“ – истакао је Шулаја.

Историјски извори указују на постојање ове тврђаве већ крајем 14. века, а српски деспоти га добијају почетком 15. века и Купиник од тада постаје бастион хришћанства на граници на Сави и тврд бедем против Османлија, прича нам Перица Одобашић.

„Међутим, након разарања 1521. године, он пада у заборав и тоне у мочвару из које је изникао. Од тада се о њему мало зна. То је негде и наша национална срамота да последње престонице средњовековне српске државе нема у уџбеницима и историјским читанкама. До пре десетак година овде је било практично немогуће доћи, јер је Купиник био зарастао као тврђаве у џунглама Амазона или далеког истока. Али, радом локалне самоуправе, удружења грађана са територије општине Пећинци, Младих истраживача Србије и бројних ентузијаста заљубљених у природу овог краја и културне знаменитости, ми смо и на волонтерским камповима, а пар година и на систематским археолошким истраживањима, овај локалитет учинили видљивим и доступним и научној и широј јавности. Купиник је тек загребан. Тек смо почели да га откривамо и истражујемо и мислим да ће у догледно време наћи своје место у историјским читанкама. До недавно је био неправедно занемарен, али ево, малим корацима га враћамо на место које заслужује“ – изјавио је Одобашић.