Купиник почиње да живи неки нови живот

Повратак

Купиник почиње да живи неки нови живот

Председник општине Пећинци Синиша Ђокић посетио је јуче волонтере седмог Археолошког кампа у Купинову, који и ове године организује Удружење „Зелени поглед“ у сарадњи са Националним волонтерским сервисом „Млади истраживачи Србије“ који реализују кампове уз подршку Министарства омладине и спорта. Покровитељ кампа је пећиначка локална самоуправа, а логистичку подршку пружа Туристичка организација општине Пећинци.

Археолошки камп, који сваке године окупља младе из читавог света, ове године је због пандемије искључиво националног карактера, а председник Ђокић је, током разговора са волонтерима, изразио захвалност на њиховом ангажовању и учешћу на овом изузетно значајном пројекту.

„Пећиначка локална самоуправа сваке године подржава Археолошки камп, пре свега јер се ради о значајном пројекту као што је очување и обнова средњовековне тврђаве Купиник, а млади људи који волонтирају свакако да заслужују и нашу пажњу. Драго ми је да видим тај ентузијазам у њиховим очима, као и да су прва археолошка истраживања започела. Направили смо први корак, али велики, и нећемо стати док не угледамо Купиник онакав какав је пре 5 векова постојао на овом истом месту – величанствен и непроцењив за цео српски народ“ – нагласио је председник Ђокић.

Због епидемије корона вируса, ове године је присутно 4 волонтера из Србије, као и двоје волонтера и Купинова. Овогодишњи Археолошки камп носи назив „7/500“ – 7. камп по реду и 500 година од турског разарања тврђаве Купиник, а како нам је рекао Перица Одобашић археолог и председник Удружења „Зелени поглед“, камп се одржава паралелно са систематским археолошким истраживањима средњовековног утврђења Купиник које спроводе Народни музеј из Београда и Општина Пећинци, тако да учествујемо и на самим истраживањима.

„До сада су волонтери нашег кампа радили углавном на чишћењу Купиника, уклањању растиња које га угрожава, а ове године, ево први пут смо кренули у систематска археолошка истраживања локалитета. У години у којој обележавамо 500 година од разарања тврђаве, коначно смо започели са истраживањима, што ми је посебно драго. Наравно, тек смо почели, археолошка истраживања ће трајати доста дуго, а практично ће се упоредо радити и на реконструкцији и конзервирању откривених делова“ – рекао је Одобашић и додао да су до сада пронађене турске луле, керамика и доста зивотињских костију, да су још увек у рецентном слоју, што значи задњи век-два, као и да се нада да ће за још наредне две недеље, докле трају истраживања, доћи до слоја средњег века где би требало и очекивати материјал који је постојао током оног интензивног живота Купиника.

На ископавањима ради и др Емина Зечевић, музејски саветник у Народном музеју у Београду и руководилац пројекта у оквиру којег се проучава последња престоница Бранковића и српско наслеђе на територији Војводине, а Купиник је, по њеним речима приоритет. Она додаје да се о Купинику врло мало зна, и да је, с обзиром да нема пуно историјских података, археологија тренутно једина која нам може рећи много више о овом средњовековном утврђењу.

„Планирамо да се наредних година овде што више ради, да ширимо ископ. Потребно је да се ураде и сондажна истраживања, како бисмо добили основну стратиграфију, а то значи да сагледамо вертикално слојеве како се наслојавају, да ли имамо нешто старије, нешто млађе и како то стоји у односу на оно што знамо о Купинику. За сада смо направили две сонде око улазне капије, са којима треба да сазнамо колика је дебљина културног слоја. Ми смо сада сишли у овој сонди са унутрашње стране капије, неких 60-70 цм, и још нисмо стигли до средњевековног слоја. Нас овде очекује велики посао, јер је то велика количина земље, а то захтева не само копање, него и успутно документовање, сликање свих радова, котирање и све оно што се ради на свим археолошким локалитетима“ – рекла је Зечевић.

Она додаје да је истовремено отворена и једна сонда са спољне стране, односно унутар улазне капије куле, како би се видела дубина темеља, и како би коначно дошли до дна тог рова који је опасавао тврђаву.

„И за ову годину то је то. Очекујемо да добијемо неке основне податке који ће нам омогућити да испланирамо радове за наредну годину, да знамо шта можемо да очекујемо, колики је обим ископавања, колика нам је потребна радна снага, што практично значи да планирамо систематска истраживања, која су дугогодишња. Овде има доста посла зато што су сачувани бедеми, што самим тим захтева координацију рада са надлежном установом заштите, јер и ископавања не могу да дају најбоље резултате уколико се не ради упоредо и конзервација и санација. И то је сврха целе ове приче – да оживимо град, да урадимо шта може да се уради, да се конзервира, да се сачува. Ово је начин да Купиник крене да живи неки нови живот“ – казала је др Зечевић.

Овогодишњи Археолошки камп „7/500“ завршава се у суботу, али археолошка истраживања се настављају до 29. септембра.