Бисери пећиначке кошарке поникли у Срем баскету

Повратак

Бисери пећиначке кошарке поникли у Срем баскету

Кошаркашки клуб „Срем баскет“ из Пећинаца одавно се стекао име и углед у спортској јавности, не само у пећиначкој општини, већ и много, много шире. Тренер Живко Мисирача, од 6. фебруара 2010. године, с великим успехом преноси своје пребогато искуство на младе који тек улазе у тајне овог спорта. Колико је успешан у свом раду најбоље показује податак, да је „Срем баскет“већ изнедрио репрезентативце, али и играче који су наставили своје усавршавање на колеџима у Сједињеним Америчким Државама.

На једном од тренинга, у сали Основне школе „Слободан Бајић Паја“ у Пећинцима, друштво мало, али одбрано. На паркету Живко Мисирача и браћа Лав и Сергеј Цветковић који су тренутно на усавршавању у САД, Теодора Ивановић коју ускоро очекује пут „преко баре“ и Давид Јокић однедавно члан земунског КК Визура.

Млади кошаркаши који су „спортску азбуку“ савладали баш у КК „Срем баскет“, а своје слободне дане користе за индивидуални рад са тренером Живком Мисирачом.

„Заиста ми је велика част радити са овим младим, али већ доказаним кошаркашима“ – истиче Мисирача – „Лав Цветковић је већ другу годину у САД (Тексас), док је његов млађи брат Сергеј годину дана у Северној Каролини. Теодора Ивановић, чланица кадетске репрезентације Србије, ускоро креће њиховим путем. Неоспорне квалитете Давида Јокића препознао је КК Визура, те је однедавно члан њихове кадетске екипе. Једноставно, деца ми одлазе после завршеног осмог разреда. Мој мото у раду је да талентовани играчи треба да наставе усавршавање у далеко јачим клубовима. Без обзира што више нису у нашем клубу, увек сам спреман да их посаветујем и на сваки начин помогнем. Преко разноразних линкова пратим игре Лава и Сергеја, уочавам њихове недостатке, које покушавамо да у овом „мртвом периоду“ отклонимо.“

Лав Цветковић (19), је одавно скренуо пажњу стручњака на себе својим раскошним талентом.

„Сарадња са тренером Мисирачом је почела мојим поласком у основну школу“ – враћа филм Лав Цветковић – „Клуб је тек почео с радом, а на једном од часова, тренер је донео флајере. Када сам га угледао, онако крупног, пожелео сам и ја да играм кошарку. И тако је почела наша сарадња која траје десетак година. Завршетком осмог разреда, прелазим у београдски Партизан, где сам с великим успехом наступао за млађе категорије, тачније кадете. У тој конкуренцији био сам најбољи играч. Тада одлучујем да би за мене било најбоље било да наставим усавршавање у САД. Две године сам био у градићу Плејно у Тексасу, недалеко од Даласа. Сада сам завршио средњу школу и добио сам стипендију од једног угледног колеџа из Даласа, где ћу наставити каријеру. После две-три године, одлучићу шта даље, све у зависности од игара на колеџу. Или ћу на драфт за НБА, или ћу назад у Европу. Једноставно, кошарка је мој живот.“

Млађи Цветковић, Сергеј (18), наставља истим путем.

„Код тренера Мисираче сам почео да тренирам са навршених 6 година“ – каже Сергеј – „Тренер је покушао да објасни мом оцу како није пракса почињати с озбиљнијим радом пре седме године. Али, након што ме је видео на терену, одлучио је да останем. Од тада па до данас тренер је био увек уз мене, без обзира да ли сам у клубу или не. Са завршетком осмогодишњег школовања предложено ми је да пређем у неки јачи клуб. Као члану репрезентације Србије у свом узрасту, конкуренција у Пећинцима није ми била довољно јака. Свој кошаркашки развој настављам у београдском Партизану две године, а затим и у Радничком са Црвеног крста. У међувремену, брат ми је отишао у Америку. Како сам увек ишао његовим стопама, одлука је брзо донета. У сваком случају, игре у Радничком су ми многи значиле за напредак, али и као припрема за одлазак у САД. Презадовољан сам првом годином у Северној Каролини и радујем се следећој сезони.“

Кошаркашки пут и развој Теодоре Ивановић (16), умногоме је сличан претходним.

„С поносом истичем да сам у „Срем баскету“научила највећи део свега оног што тренутно знам“ – признаје Теодора - „Увек се радо враћам тренинзима код тренера Жилета, јер код њега увек има шта да се научи.“

За Теодору је „Срем баскет“био одскочна даска за прелазак у Црвену звезду.

„Лепо је било играти за две селекције, које су освајале државна првенства у последње три године. Што се тиче репрезентације У – 16 , до скоро сам била на припремама. Због скорог одласка у САД нисам више у могућности да заиграм са екипом. Појављивале су се могућности за мој даљи развој по клубовима Европе, али понуда школе са Флориде није се могла одбити. Жеља сваког кошаркаша је да провери свој таленат на америчком континенту. Свиђа ми се што је школа усклађена са кошарком и кошаркашким програмом, за који сам добила пуну стипендију.“

Давид Јокић (15) је још један кошаркашки бисер пећиначке општине.

„Кошарку сам почео да тренирам у петом разреду основне школе“ – каже Јокић – „За све што сам научио и што знам, могу захвалити тренеру Мисирачи који је своје огромно знање несебично делио. Време проведено у „Срем баскету“памтићу по лепом другарству и предивним успоменама. Међутим, мора се даље. Тренер и ја смо одлучили да је најбоље да наставим усавршавање у Визури из Земуна, где сам већ три месеца. Играм на позицији бека – шутера. Лепо сам прихваћен и за сада иде све по плану. Без обзира на све, „Срем баскету“и тренеру Мисирачи увек ћу се враћати, јер добар савет вреди чути.“