Причу о једном крају, о навикама, о потребама, о обичајима људи који живе на том простору, носе управо људи које свакодневно срећемо на улици. Свако од њих носи неку своју причу, која тако неиспричана остаје заувек заборављена. И управо причу тих људи, обичних људи Срема, који на необичан начин осликавају наше поднебље, испричао је Слободан Шушњевић, фотограф новосадског листа Дневник, кроз свој објектив – упечатљиво, дирљиво и јасно, да не би биле заборављене.
Изложба фотографија “Срем – ожиљак и лек” овог новосадског уметника јуче је постављена у Културном центру у Пећинцима и током наредних месец дана пружиће посетиоцима недвосмислену поруку о богатству Срема, које чине управо Сремци.
Како нам је рекао директор Културног центра Јован Деврња и у овом времену пандемије поштоваоцима културе треба пружити прилику да се опусте уз квалитетне садржаје, а како каже, изложба фотографија Срем – ожиљак и лек је управо прилика да се Срем доживи на један сасвим другачији начин, виђен очима Слободана Шушњевића.
“Наш аутор долази из Новог Сада и бави се једном темом која је занимљива за све нас који живимо у Срему. Срем је инспирација, рекао бих не само фотографима, већ и свим другим уметницима. Надам се да ћемо овом изложбом оправдати поверење свих наших посетилаца” – рекао нам је директор Деврња, који је уједно позвао све љубитеље фотографије да дођу у Културни центар, и да уз поштовање свих епидемиолошких мера, погледају изложбу која траје до 22. маја, као и да, уколико нису у прилици да дођу, погледају изложбу на званичном ЈуТјуб каналу Културног центра Пећинци.
Изложба је резултат десетогодишњег рада на репортажама новинара Жељка Марковића и фотографа Слободана Шушњевића, који су свој рад бележили на страницама Дневника, а како каже сам аутор током свих тих година накупило се доста материјала. Изложба, након селекције, обухвата преко 50 радова, али је за простор пећиначког Културног центра одабрано 30 фотографија од којих је свака пропраћена једним лирским описом те сцене која се налази на фотографији.
“Захваљујући мом пријатељу Дарјушу који је селектовао сав тај материјал, настала је ова изложба. Мој доживљај Срема није онај идеализован, диван и кићени. Ја стичем утисак да је Срем мало опустошен, да су се Сремци мало затворили, и управо ова изложба и Дарјушова селекција има за циљ да мало подигне свест о томе са ким живимо. Идеја је била да ова изложба и да све те приче које су биле писане у Дневнику освесте присуство тих драгих, изузетних људи који живе ту у нашој близини, а ми их нисмо свесни” – казао је Шушњевић.
Од Никинаца, Илинаца, Бешенова, преко Голубинаца, Попинаца, Добринаца и Крчедина, до Петровчића, Врдника и Луга, па и даље, прошао је Слободан најзабаченије кутке винског и свињског Срема и забележио најнеобичније моменте људи који мирис Срема носе у генима. А да би настали ти моменти, да би се тај мирис материјализовао пред очима посетилаца, неопходан је опсежан рад.
По речима Дарјуша Самија, музејског саветника, историчара у Музеју Војводине, Жељко Марковић и Слободан Шушњевић, желели су да прикажу управо тог једног аутентичног човека, јер, како је рекао, мноштво таквих прича сачињава један дубљи поглед на било коју област.
“Слободан је при самом настајању изложбе пролазио и крстарио овим пределима. Идеја изложбе је била баш то, да се забележе људи које називамо маргиналцима, људи који нису на насловним странама, који не окупирају пажњу тих неких великих репортажа. На тим фотографијама ухваћени су детаљи живота како фотографским оком тако и неким пропратним коментаром и уз навођење сваког места где је фотографија настала” – изјавио је Сами, и том приликом изразио захвалност Културном центру који је показао добру вољу и пружио домаћинску руку како би изложба гостовала у Пећинцима.
