Понедељак, 28. Новембар 2022.
Повратак
На књижевно-песничкој вечери, организованој 26. новембра у попиначком црквеном дому, песници Јованка Лепхерц, Кристина Арсенијевић и Ђорђе Јовановић представили су се попиначкој публици својим ауторским радовима, који су још једном показали колику неисцрпну инспирацију за њих представља њихово родно место, без обзира да ли и данас живе у њему или их је живот одвео у неком другом правцу.
Организатор овог поетског окупљања била је Месна заједница Попинци, под покровитељством пећиначке локалне самоуправе, а вечери је присуствовао и председник општине Пећинци Синиша Ђокић.
Иницијатор догађаја био је Петар Јовановић, аутор две својеврсне хронике Попинаца – „Попиначка школа 1769 – 2021“ и „Попиначки фудбалски век 1920 – 2020“. Како нам је рекао, на овај подухват га је нагнала потреба да остави сведочанство о интелектуалном и спортском богатству Попинаца.
„Мало које место величине Попинаца може да се похвали стогодишњим фудбалским клубом. Што се тиче школства, према подацима које сам прикупио Србија има 5,6 одсто академских грађана, а Попинци скоро 15 одсто. Желео сам да то остане забележено. Идеја вечерашњег догађаја је да се ми Попинчани и наши гости окупимо и да се ближе упознамо са сјајним песницима из нашег насеља, јер имамо чиме да се похвалимо“ – изјавио је Јовановић.
Стихове Јованке Лепхерц интерпретирали су глумица Теодора Кушић и магистар логопедије Нада Петровић. Са стваралаштвом Кристине Арсенијевић, данас професорке књижевности, посетиоце је упознала професорка историје Татјана Чубрило, а стихове су говорили сама ауторка и њен отац Павле Арсенијевић. Ђорђе Јовановић је сам публици представио своје песме.
Цео догађај се могао сумирати у само две речи – Попинчани Попинчанима, јер су сви учесници рођењем или пореклом из Попинаца за које су и даље дубоко емотивно везани.
Исти је случај и са Јованком Лепхерц, рођеном Попинчанком која данас живи и ради у Старој Пазови, а за одрастање у кући бабе и деде у Попинцима вежу је само најлепше успомене. Иако, како сама каже, претежно пише љубавну поезију, један део њеног опуса је неминовно морао бити посвећен Попинцима, који су у време њеног одрастања имали богат друштвени живот.
„Организоване су гитаријаде, дружења, спортски догађаји и игранке, а омладина је са свих страна долазила у Попинце. Моје другарице из Београда су свађале око тога која ће када током распуста да дође у Попинце, па се догађало да нас по три спава у једном кревету. Драго ми је што видим да се ово село поново буди и срећна сам због попиначке деце и резултата које постижу“ – каже Јованка Лепхерц.
Модератор вечери је био Петар Козарев, а изговорене стихове је гитарском пратњом употпунио Слободан Божић Шнаја. За послужење на дружењу које је уследило након официјелног дела програма побринуло се Удружење жена „Попинчанке“.
