Сервиси

Пишите председнику Пријавите комунални проблем Наручите документ Информатор о раду Буџет Обрасци за припрему буџетских планова ЛОКАЛНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ПОТВРЂЕНИ УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКТИ ЈЕДИНСТВЕНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ЛПА

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима

Српска Православна Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Пећинцима у XVIII веку подизана је четири пута:

1720. године саграђена је од плетера, покривена трском, имала је два прозора, а звона није имала.
1734. године, направљена је нова Црква од балвана и плетера, са кровом од рогозине.
1766. године, постављени су темељи од цигле, имала је зидове од плетера и блата и кров од даске.
у периоду између 1770 – 1775. године, сазидана је од чврстог материјала, камена и цигле, са звоником дограђеним 1810.

Прва два храма налазила су се у 1 км југоисточно од данашњег центра.
У Пећинцима је 1785. године заведена српска школа са учитељем Васиљем Витковићем, у згради која је била у власништву Црквене општине.
Иконостас из 1734. године имао је 11 икона и представља рад непознатог зографа.
Нови иконостас и зидне иконе осликао је 1838 - 1843. године Павле Чортановић.
Трећи иконостас по реду дело је Николе Ивковића из 1934, Душана Стевановића и Милоша Остојића из 2012 – 2013. године.
На прозоре Цркве је 1839. уграђено је украсно стакло, а на звонику је 1901. године постављен црквени сат.
Црквена звона одузела је Аустријска војска у Првом светском рату. Звона која су постављена 1923. године, купљена су нова, а произведена су у Италији.
1943. године за време Другог светског рата на дан Светог Николе 19. децембра Немци су минирали звоник и оштетили кров.
1962. године на Цркви је поправљен кров и на припрату назидан звоник.
2000. године почела је реконструкција, урађен је нови кров и фасада, као и дренажа око Цркве са новом стазом.
Од 2012-2014. године завршено је реновирање унутрашњости.
2019. године Пећинци су постали седиште Архијерејског Намесништва Пећиначког Епархије Сремске са 15 Црквених општина.

Парох: Архијерејски намесник Пећиначки јереј Бојан Мијановић

Капела Светих жена Мироносица у Пећинцима

Капела је посвећена Светим женама Мироносицама које се прослављају друге недеље по Васкрсу.
Саграђена је 2010. године за потребе верника као гробљанска капела.
Урађена према пројекту дипл. инж. архитектуре Јелене Масникосић.
Мањи иконостас са две иконе сликане у византијском стилу, постављен је 26. августа 2011. године и дело је академског сликара Милоша Остојића из Шида.

Парох: Архијерејски намесник Пећиначки јереј Бојан Мијановић

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Ашањи

Српска Православна Црква у Ашањи подизана је три пута, све три су посвећене Сабору Светог Архангела Гаврила:

у периоду између 1750 – 1752. године, изграђена је Црква од храстовог дрвета, плетера и трске. 24. маја 1755. године осветио је епископ Партеније Павловић.
у периоду између 1835 – 1838. године, зидана је нова Црква од камена и цигле. 1853 године постављена су нова звона. Нови иконостас је 1898. године поставио Лука Алексејевић из Новог Сада. 1899. године постављена је нова ограда. По запису о прослави стогодишњице Цркве види се да је била лепо уређена и окречена. Цркву је 1944. године минирала и срушила Немачка војска. После рата од остатака Цркве направљен је Дом културе у селу. Од старе Цркве остало је само неколико икона са старог иконостаса
градња нове Цркве започета је 1970. године и довршена 1981. године, када је Цркву осветио и предао народу епископ Андреј Фрушић.

Црква је изнутра осликана 2011 – 2014. године, радове је извела уметничка радионица „Лазарус“ из Ћуприје.
Иконостас је дело Мирослава Милановића са 21 позлаћеном иконом.

Парох: протојереј Александар Урумовић

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Брестачу

Српска Православна Црква у Брестачу се први пут спомиње 1570. године у доба Отоманске владавине, када су у месту забележени свештеник Јован и 35 српских домова.
У време Аустријске Царевине и Српске Православне Митрополије Сремскокарловачке Црква је подизана два пута:

први пут 1750. године, од храстовог дрвета и плетера, коју је осветио епископ Партенија Павловића.
други пут грађена је у периоду између 1770 – 1775. године, зидана је од камена и цигле, а покривена храстовом шиндром. Звоник је завршен 1792. године. Иконостас је рад дрворезбара Павла Бошњаковића из 1822. године, док су иконе дело сликара Константина Лекића и позлатара Димитрија Лазаревића из 1834. године.

У Брестачу је од половине XIX века до 1948. године постојала капела посвећена Светој Петки, задужбина Павла Радивојевића.
Свештеник Теодор Момировић је 1914. године жив спаљен у Брестачу заједно са 16 својих парохијана.
Црквена звона одузела је Аустријска војска у Великом рату, а нова су постављена 1928. године.
Најважнији радови после Другог Светског рата извршени су 1977. године и 1990. године.
2018. године почела је генерална санација спољашњости која се приводи крају.
Црква има статус споменика културе од изузетног значаја.

Парох: протојереј Томислав Којић

Црква Вазнесења Господњег у Дечу

Српска Православна Црква у Дечу посвећена Вазнесењу Господњем подизана је три пута за време Аустријске Царевине и Српске Православне Митрополије Сремскокарловачке:

прва је саграђена од дрвета 1750. године, а освећена 19. априла 1752.
друга је састављена од плетера и покривена шиндром 1797. године.
трећу је зидао 1828 – 1831. године Мојсије Јанковић, зидар из Сремске Митровице.

Певнице, архијерејски трон и столове од липовог дрвета израдио је 1834. године Павле Бошњаковић.
Иконостас и рипиде су рад дрворезбара Георгија Девића 1839 – 1841. године.
Унутрашњост Цркве и иконостас осликао је Константин Пантелић 1848 – 1851. године.
Поједине иконе позлаћене су 1851. године.
Црква је оштећена у Другом светском рату, тада је срушен део звоника и крова. Првобитни звоник је имао куполу и сатове на себи.
Потпуна реконструкција звоника извршена је 2020. године, када су враћена два стара и постављено једно ново звоно.

Парох: јереј Недељко Ковач

Црква Светих Апостола Петра и Павла у Доњем Товарнику

Српска Православна Црква у Доњем Товарнику се први пут спомиње у XVI веку у доба Турске владавине, када је у месту забележено 17 домова.
Три нове Цркве посвећене Светим апостолима Петру и Павлу подигнуте су у време Аустријске Царевине и Српске Православне Митрополије Сремскокарловачке:

прва је саграђена 1754. године од плетера.
друга 1797. године од дрвета, са кровом од дасака.
трећа је грађена између 1807 – 1813. године у готском стилу, радили су познати мајстори: зидар Матијас Шмит, тесар Јаков Вехтер, лимар Фердинанд Хендел и бравар Кристијан Клуг. Иконостас је 1846. године израдио дрворезбар Едуард Владарш, а 1873. године осликао га је Константин Пантелић, који је живео и стварао у селу. Звона су 1917. године одузеле Аустријске војне власти, а нова су постављена 1924. године, заслугом проте Симеона Гајића и парохијана.

Црква, стара више од једног века, порушена је у Другом светском рату, а садашња је грађена у српско-византијском стилу у периоду између 1969 – 1971. године. Цркву је осветио 1982. године епископ сремски Андреј, а у обреду своје учешће узео је и епископ западноевропски Лаврентије.
Од старога храма је сачувано је само 6 икона
У храму се чувају богослужбене књиге, штампане у XVIII и XIV веку у Русији.

Парох: јереј Саша Милијашевић

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Карловчићу

Српска Православна Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Карловчићу се први пут спомиње у XVI веку у доба Турске владавине, када је у месту забележено 45 домова.
Подизана је три пута:

1732. године, подигнута је прва од плетера и са ограђеном портом, у којој служи парох по имену Новак.
1767. године, саграђена је нова Црква, подигнута на стубове од балвана, имала је зидове од дасака и била је покривена шиндром. Ова Црква није имала торањ.
у периоду 1793 – 1809. године зидана је циглом трећа по реду Црква, која и данас одолева времену.

Иконостас је 1841. године израдио Сава Љубинковић, а 1844. године осликао га је Петар Чортановић.
У Првом светском рату свештеника Павла Зековића власти су одвеле у логор, а у башти парохијског дома је у септембру 1914. године стрељано 17 становника.
У Карловчићу је 1932. године било седиште Намесништва са 13 црквених општина.

Парох: јереј Недељко Ковач

Црква Светог Луке у Купинову

На југозападној периферији села Купинова налази се Црква Светог Луке, задужбина деспота Ђурђа Бранковића. Саграђена је половином XV века, те свакако представља најстарију православну богомољу у крајевима северно од Саве и Дунава.
У храму су 1455 – 1457. године биле мошти Светог апостола и јеванђелисте Луке.
Црква је разорена 1521. године приликом турских освајања.
Црква је обновљена између 1726 – 1730. године заслугом капетана Михаила Васића, свештеника и мештана Купинова. 1780. године у изворима помиње се као зидана грађевина.
Иконостас је рад Јакова Орфелина из 1792. године.
У храму се чува звоно које је дар вожда Карађорђа.
У Купинову је током XVIII века било седиште Намесништва са 9 црквених општина.
Од 2016. године у цркви се трајно налази део моштију Свете мајке Ангелине.

Парох: јереј Предраг Михајловић

Црква Свете Тројице у Купинову

Српска Православна Црква у Купинову посвећена Светој Тројици саграђена је у периоду 1803 – 1814. године заслугом свештеника Георгија Крстоношића и Дионисија Радовановића као и мештана села Купинова.
У њу су пренете из цркве Св. Луке све драгоцене старине из деспотских времена.
Једанаестог јула 1944. године Црква је минирана и тешко оштећена, а сви предмети из ње отуђени су и упропашћени. Комисија за културну штету наводи: „Ради се овде о таквим стварима и старинама које потичу из једног чудесног светлог периода српске историје, када су задњи остаци српске државе, на свом сутону давали максимум свог животног значења на културном, историјском и уметничком пољу, а Купиново је као ондашњи смањени центар Српске државе која је тонула, привлачио најбоље уметнике оне епохе“.
Комплетна обнова Цркве започета је 2020. године. Због своје величине, богатог начина градње и невероватног унутрашњег дизајна, Црква Свете Тројице је последња Црква која се обнавља на подручју Сремске Епархије, она представља круну обнове парохијских Цркава порушених у Другом светском рату.

Парох: јереј Предраг Михајловић

Манастир Обед, Благовештенска Црква, задужбина Свете мајке Ангелине

Саграђена је у периоду 1498 - 1501. године, залагањем Свете мајке Ангелине
Према предању Црква је саграђена од дрвене грађе брода којим је светитељка прешла у Срем.
Због дотрајалости дрвене богомоље, саграђена је 1930. године нова Црква од цигле, која је порушена у Другом светском рату.
Обновљена је 2007. године и у народу је позната као црква Мајке Ангелине.

Парох: јереј Предраг Михајловић

Црква Преображења Господњег у Обрежу

Српска Православна Црква у Обрежу се спомиње 1566. године, када је у месту забележено 14 домова.
Историја говори о још две Цркве од слабе грађе:

прва је саграђена око 1720. године од плетера и дасака.
друга је подигнута 1749. и имала је ограђену порту. Цркву је 1753. године осветио епископ Партенија Павловића.

Садашња Црква зидана је између 1770 – 1775. године, била је мала и није имала торањ, који је дозидан крајем XVIII века.
Иконостас је дело непознатог мајстора, а иконе на иконостасу радио је 1778. године Јаков Орфелин.
У Великом рату звона су одузеле аустријске власти. Поново су постављена 1923. године.
Црква је споменик културе од великог значаја.

Парох: јереј Слободан Мицић

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Огару

Српска Православна Црква посвећена Преносу моштију Светог оца Николаја у Огару подигнута је средином XVIII века.

1747. године изграђена је прва Црква од дрвета, са ограђеном портом, коју је 1753. године осветио епископ Партеније Павловић.
друга је 1797. године сазидана у византијском стилу, од чврстог материјала. Иконостас је 1814. године начинио дрворезбар Марко Вујатовић, а 1826. године осликао Димитрије Лазаревић. Позлатили су га Константин Лекић и Теодор Дрезмановић.

Свети храм је обнављан 1892. и 1914. године. Тада је реконструисан звоник, позлаћена јабука и постављен црквени сат.
Звона су одузета 1917. у време Првог светског рата, а поново постављена 1922. године.
У Другом светском рату Црква је тешко оштећена. Богослужење се до 1962. године одржавало у парохијском дому.
Црква је потпуно обновљена у периоду између 1962 – 1963. године.
Нов иконостас израђен је у дуборезу 1979. године.
Црква је делимично живописана у византијском стилу 1983. године.
2020. године завршена је комплетна реконструкција Цркве

Парох: јереј Милан Томашевић

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Попинцима

У Попинцима су грађене три Православне Цркве.

прва датира из 1724. године, грађена је од плетера, покривена шиндром, имала је једно звоно и трпезу од камена. Црква је била посвећена Светом оцу Николају Мирликијском. Освећена је 1731. године од стране епископа Никанора Крушедолског.
друга је саграђена од дрвета 1751. године, имала је ограђену порту и такође је била посвећена Светом оцу Николају Мирликијском.
трећа је грађена циглом у периоду између 1773 – 1777. године, посвећена је Сабору Св. архангела Гаврила. Цркву је осветио епископ Јосиф Јовановић Шакабенда.

Иконостас је 1872. године осликао Никола Петровић.
Црква се и данас налази у центру села као културно-историјски споменик, који је под заштитом државе.
За време Другог светског рата Немци су срушили црквени торањ и знатно оштетили западни део Цркве. После рата изграђен је нови торањ, нижи од старог за 18 метара, али није извршена потпуна санација Цркве па се и данас могу видети последице минирања.

Парох: јереј Милан Главашевић

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Прхову

Први спомен о Српској Православној Цркви у Прхову је из XVI века у доба Турске владавине, када је у месту забележено 45 домова и свештеник по имену Јован.
У XVIII веку подизана је три пута:

1730. године, нова, мала Црква од храстових брвана, коју је осветио епископ Никанор Крушедолски.
1758. године подигнута је нова Црква од дрвета, покривена даском, са ограђеном портом. 1766. осветио је митрополит Павле Ненадовић. Сачувани су делови иконостаса, односно само 4 престоне иконе, које је професор Павле Васић приписао Димитрију Бачевићу. Ове иконе се данас налазе у Галерији Матице Српске у Новом Саду
1775 – 1780. године сазидана је Црква од чврстог материјала, село је тада бројало 73 куће и 673 душе.

У периоду 1832 – 1841. године прављен је нови иконостас у класицистичком стилу, од липовог и чамовог дрвета и дело је дрворезбара Павла Бошњаковића. Иконе је 1840. године осликао Георгије Бојер, а позлатио их Димитрије Ђурковић.
Двоспратни звоник на Цркви је порушила Немачка војска у Другом светском рату.
Обнови Цркве и реновирању звоника, приступило се 1987, а радови су завршени 1988. године.
Радови на иконостасу 2011. и 2012. године вратили су му првобитан сјај.

Парох: јереј Стефан Сремац

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Сибачу

Српска Православна Црква у Сибачу помиње се у време Османске империје у XVI веку, када је у селу пописано 23 дома.
За време XVIII века подизана је три пута:

1733. године постављена је од плетера и трске.
1753. године саграђена је од дрвета и покривена храстовим даскама, 9. маја 1753. године осветио је епископ Партеније Павловић.
у периоду између 1780 – 1782. године подигнута је од камена и цигле.

Иконостас је допремљен из Цркве Св. апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима. Иконе је сликао Георгије Стојановић, Стефан Гавриловић и Јов Василијевич. Сматра се да је иконостас настао у периоду 1737 – 1740. године, а купљен и пренет у Сибач тридесетих година XIX века. Због своје вредности три престоне иконе су украдене 1971. године, од тога су две пронађене и враћене 2006. године.
Зидне иконе у олтару, наосу и на сводовима извео је 1851. године Константин Пантелић.
Црква је обнављана 1897. године.
2015. године потпуно је реновирана, јер је у Другом светском рату претрпела огромна оштећења.

Парох: јереј Милан Главашевић

Црква Светог Јована Богослова у Сремским Михаљевцима

За време Отоманске владавине 1570. године забележено је насеље са 9 домова и Црквом која је била направљена на сојеницама изнад воде, због мочварног терена.
Према усменом предању Цркву на суви терен преместио је племић Веселковић.
У XVIII веку Црква је подизана два пута:

1740. године, од плетера и даске.
1750 – 1755. године, подигнута је од дрвене грађе, а посветио је епископ Партеније Павловић.

Између 1812 – 1816. године, грађена је од камена и цигле.
Иконостас је рад дрворезбара Георгија Девића из 1846. године, а осликао га је 1855. године Константин Пантелић.
Нови црквени торањ са сатом изграђен је 1896. године, а нова четири звона постављена су 1906. године.
Последње реновирање Цркве завршено је 2020. године.
Црквено здање има статус споменика културе од великог значаја.

Парох: јереј Стефан Сремац

Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Суботишту

Српска Православна Црква у селу Суботишту спомиње се у XVI веку у доба Турске владавине, када је у месту забележено 17 домова.
Две нова Цркве подигнуте су у XVIII веку:

прва Црква је саграђена 1724. године од плетера и трске. Освећена је 4. септембра 1731. године од епископа Никанора Крушедолског.
друга је саграђена од камена у периоду 1775 – 1780. године, а зидана у византијском стилу, са звоником довршеним 1797. године.

Иконостас је дело дрворезбара Едуарда Владарша, а осликао га је 1867. године академски живописац Арсеније Петровић.
Црква је 1893. године обновљена и позлаћене су две јабуке са крстовима.
Црквени торањ срушен је током Другог светског рата.
Обнова звоника завршена је 2009. године.
На престоној икони пресвете Богородице на иконостасу проплакало је 1996. године њено десно око. Преосвећени епископ сремски Господин Василије икону је 1996. године прогласио чудотворном.
Црква има статус споменика културе од великог значаја.

Парох: протојереј Томислав Којић

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Шимановцима

Први пут се Црква у Шимановцима помиње у периоду од 1566 – 1595. године
У XVIII веку Црква Преноса моштију Светог оца Николаја подизана је два пута:

1741. године, од дрвета, покривена даском и са ограђеном портом. 17.априла 1742. године Цркву је осветио епископ Партеније Павловић,
1775 – 1780. године, грађена од камена и цигле у барокном стилу.

Иконостас из 1814. године је дело дрворезбара Марка Вујатовића, а његов ктитор био је прота Димитрије Мандић.
На запису са унутрашње стране иконостаса стоји да је иконе насликао земунски сликар Константин Лекић, а позлатио их Димитрије Лазаревић 1822. године. Освећен је исте године за време митрополита Стевана Стратимировића.
Обновљену Цркву осветио је 1901. године архимандрит др Георгије Летић.
Црквени торањ је порушен у септембру 1943. године, у току Другог светског рата. Остала је само једна страна уз Цркву по чему су Шимановци били препознатљиви више од 60 година.
Комплетно реновирање торња завршено је 2005. године.
У периоду од 2005 – 2010. године завршен је парохијски дом и комплетно је реновирана ограда око порте.

Парох: протојереј – ставрофор Жељко Кретић

Локална заједница

Постаните еГрађанин

ЈКП "Сава" Пећинци

ЈКП "Водовод и канализација" Пећинци

Спортски савез "Развој спортова"

Центар за социјални рад Пећинци

Јавна установа "Спортски центар"

Програм енергетске санације - Уградња соларних панела